Fakultet dramatičnih umetnosti
Piše: Darko SOKOVIĆ, Izvršni partner za strategiju i razvoj, „Propulsion”
FDU je najuglednija škola svoje vrste u široj regiji, meta je čitavog niza najrelevantnijih udvarača iz sveta gejminga, a pre neki dan dobili su i grant za razvoj novog studijskog programa iz oblasti animacije, vizuelnih efekata i gejm arta, koji im je dodelio Epic Games
Miris kafe i ratluka. Brutalne betonske grede i obluci u cementnoj košuljici. Grandiozna predvorja i mrki studiji, kabineti i laboratorije. Ako do sada niste bili tamo, ovo vam je Fakultet dramskih umetnosti na Novom Beogradu, na prvu loptu.
Dobronamerni komentator rekao bi da se „o ukusima nema šta raspravljati” i možda bi i bio u pravu, ali samo za potrebe neobaveznog ćaskanja. Za visokoškolsku ustanovu gde je pak estetika, i kao disciplina i kao veština, conditio sine qua non ‒ rasprava o ukusu je presudna. Tako je činjenica kako vam se dojmi FDU manje pitanje njegove pomalo ocvale arhitekture iz nekog drukčijeg vremena, a više onoga što je supstanca koja se ovde izučava.
Sedim s Milošem Pavlovićem, dekanom, i Anom Martinoli, prodekankom, u dekanovom kabinetu. Ja im pričam kako postoji nekoliko zanimljivih oblasti gde bi, možda, naša mlada firma i njihova sedamdesetogodišnja škola mogle nešto skupa; nabrajam medijsku, digitalnu pismenost, rad s influenserima, pa nekoliko društveno odgovornih inicijativa, šta bismo sve mogli na Jutjubu. Oni – ništa. S druge strane tog dugog, tamnog stola nižu se plakete, priznanja, nagrade, a središnje mesto zauzima ona najveća, Vukova. Čoveku lako zaigra samopouzdanje pred, naizgled, institucijom starog kova. Škola je osnovana nakon rata kao Akademija za pozorišnu umetnost. Tamo su, međutim, izgleda i pre pola veka razumeli da pozorišna akademija ni izbliza ne zahvata prostor savremenih medija, koji se menjaju brže nego što tradicionalni pristupi mogu da na to odgovore. Zato sedamdesetih menja ime u ono koje nosi i danas: Fakultet dramskih umetnosti (pozorišta, filma, radija i televizije). Na to mi ukazuju i sagovornici. A onda počinju da govore o kompleksnom svetu video-igara, transmedijalne umetnosti, veštinama kritičkog mišljenja, kompetitivnosti njihovih studenata na tržištu rada.
Ana i Miloš mi pričaju, zapravo, o tome kako se institucija od koje se, ipak, očekuje izvesna stabilnost prilagođava jednom ludom vremenu. To nisu samo pokušaji, jer je ovo prilagođavanje pretočeno u nekoliko pristupa koji upravljaju FDU-om. Najpre, rutine: Fakultet rutinski insistira na inovativnosti kod svojih novih studenata i tome da oni razumeju duh vremena. Inoviraju i nastavu tako da prate savremeni razvoj medija; pokrenuli su, recimo, master programe „Digitalna transformacija medija i kulture” i „Reklama i mediji”, redovno organizuju konferencije i skupove koji propituju aktuelni politički, demokratski i kulturni trenutak i uopšte ne beže od svakodnevnog, kako bi podigli generacije koje mogu u tom i takvom svetu da se snađu i suštinski mu doprinesu. Tu su, zatim, i jednostavna, heuristička pravila. Kako, naime, Fakultet zna gde treba da se pozicionira, a čega da se kloni? Tako što su u svoju strategiju ugradili nekoliko aksioma kojih se drže: „Ako se tiče gejminga, tiče se i studenata.” Ili: „Konkurenciju ne gledamo svisoka (iako su privatnici), već od nje učimo.” Ili: „U regionu je Fakultet centar okupljanja.”
Rezultati ovakve politike su jasni i očevidni. FDU je najuglednija škola svoje vrste u široj regiji, meta je čitavog niza najrelevantnijih udvarača iz sveta gejminga, a pre neki dan dobili su i grant za razvoj novog studijskog programa iz oblasti animacije, vizuelnih efekata i gejm arta, koji im je dodelio Epic Games. Na kraju, u situaciji pandemije, a i značajno pre nje, Fakultet se pomalo snašao kao i svi, a pomalo je i improvizovao, na dobro. „Vrednujemo sve prilike koje nam se ukažu da izađemo iz ustaljenih okvira, pa ne bežimo od isprobavanja”, čujem u razgovoru. Improvizaciju kao umetnički kredo FDU je i formalizovao kroz Laboratoriju interaktivnih umetnosti, pa su uređeni načini eksperimentisanja (hakatoni, gejmifikacije, virtuelna relnost, AI) postali deo DNK ove škole.
To što Ana, Miloš i njihove koleginice i kolege na FDU rade nije samo dobar njuh za učenje i rast u krizi. Ovo je i skup praktičnih alata i politika za navigaciju kroz krizu, o kojima opširno i utemeljeno pišu Fernando F. Suarez i Huan S. Montes za decembarski Harvard Business Review. Dobro sistematizovane rutine, jednostavna heuristička pravila koja znaju svi vaši zaposleni i spremnost na strukturiranu improvizaciju dovešće vas i na vrh Mont Everesta (kao jednog od ovih autora), dovešće i do toga da FDU, izgleda, treba opet da se preimenuje – ali ne samo oni.
I oni i sve naše firme su, ako ih dobro vodimo kroz stalnu krizu, zrele da postanu „fakulteti dramatičnih umetnosti”. Kakav ste vi dekan svom FDU?
Izvor: BIZLife magazin
Foto: Privatna arhiva
