Finansije i kriptovalute u Srbiji
Pišu: Igor Radmanović, Partner, BDO Srbija i Zdravko Gardović, CEO BDO Podgorica
Prvi problem koji se javlja sa ekonomske strane jeste definisanje kriptovaluta u svetlu postojećih finansijskih propisa u Republici Srbiji
Poslednjih nekoliko meseci možemo čitati o vrtoglavim vrednostima kriptovaluta, a najviše bitkoina. Cenovne oscilacije kriptovaluta otvorile su mogućnost investiranja i brze zarade i na našim prostorima, kako fizičkim, tako i pravnim licima. Istovremeno, investiranje u kriptovalute pokrenulo je i niz praktičnih pitanja.
Kriptovalute (na prvom mestu bitkoin, ali to važi i za ostale) zamišljene su da budu sredstvo razmene kojim bi se vršila direktna plaćanja za robu i usluge u realnom vremenu sa minimalnim troškovima i na taj način zaobišla ograničenja koje postavljaju poslovne banke i države. Iako je bitkoin nastao još 2009. godine, još uvek je prilično daleko od ispunjenja cilja za koji je stvoren, jer se transakcije vrše sa velikim kašnjenjem (i po nekoliko sati), a troškovi prenosa su i dalje vrlo visoki. U međuvremenu, kriptovalute su našle svoju drugu funkciju, a to je da budu sredstva kojima će se trgovati, kao što su npr. akcije, što je dovelo do privlačenja velikog broja investitora. Za ilustraciju, početkom 2017. godine ukupna kapitalizacija tržišta kriptovaluta je iznosila nešto oko 20 milijardi USD, da bi godinu dana kasnije prešla vrtoglavih 820 milijardi USD! U trenutku pisanja ovog teksta (kraj januara 2018), vrednost je oko 550 milijardi USD.
Igor Radmanović, Partner, BDO Srbija i Zdravko Gardović, CEO BDO Podgorica
Prvi problem koji se javlja sa ekonomske strane jeste definisanje kriptovaluta u svetlu postojećih finansijskih propisa u Republici Srbiji. Ako uzmemo bitkoin kao dalji sinonim za kriptovalute, on je decentralizovana digitalna valuta koju ne reguliše nijedna država. Ipak, sa njim je moguće vršiti plaćanje dobara i usluga i razmenjivati ga za konvencionalne valute. Bitkoin nije zvanično priznat kao sredstvo plaćanja kod nas, te stoga ne može biti novac u pravom smislu. Pa ako nije novac, ekonomska logika nalaže da bi trebalo da bude neka vrsta imovine. Upravo ta nedefinisanost i nemogućnost uklapanja karakteristika bitkoina u postojeće propise zadaje glavobolje računovođama i poreskim savetnicima širom sveta.
U poslednje vreme, dosta smo razmenjivali mišljenja sa kolegama širom sveta iz BDO mreže, na temu računovodstveno-poreskog tretmana transakcija u kripotovalutama. Posebna pažnja posvećena je pitanjima kako fakturisati u kriptovalutama, kako računovodstveno obuhvatiti ove transakcije i koji bi sve bili poreski efekti.
Međunarodni standardi finansijskog izveštavanja (MSFI), koji se kao računovodstveni standardi primenjuju i u Srbiji, ne daju precizne smernice kako treba računovodstveno obuhvatati bitkoine jednom kada ih, recimo, neka firma kupi. Postoje razni pristupi: po jednima, treba ga tretirati kao keš, po drugima kao finansijski instrument, po trećima kao zalihu, a po četvrtima kao nematerijalno ulaganje. Svaki od ovih pristupa ima pozitivne i negativne strane, kako po pitanju ispunjavanja kriterijuma za inicijalno priznavanje, tako i po pitanju naknadnog računovodstvenog obuhvatanja. U svakom slučaju, nijedno rešenje nije idealno, a svako rešenje ima i drugačije poreske posledice. Za računovođe je posebno osetljivo pitanje njihovog vrednovanja uzimajući u obzir velike oscilacije u cenama. Jednog dana je moguće da ostvarite dobitak a drugog, zbog naglog pada vrednosti, gubitak, što utiče na rezultat poslovanja.
S druge stane, fizička lica koja kupuju kriptovalute ne moraju da vode brigu kako će ih evidentirati jer ne vode računovodstvo, ali bi trebalo da se vodi računa o mogućim poreskim efektima ovakvih ulaganja. Zakon o porezu na dohodak građana ne poznaje prihod od investiranja u kriprovalute koji bi bio osnov za oporezivanje. Međutim, Zakon ostavlja mogućnost da kroz ostale neimenovane prihode možda oporezuje prihod nastao na razlici između kupovne i prodajne cene bitkoina. Pitanja ima još, poput onog da li su transakcije u bitkoinima oporezive u smislu poreza na dodatu vrednost ili da li se rudarenje bitkoina („mining“) može smatrati ekonomskom aktivnošću.
Sa svoje strane, kriptovalute prave probleme i u primeni drugih propisa, kao što su propisi o deviznom poslovanju. Imajući u vidu da rezidenti ne mogu imati otvorene račune u inostranstvu, osim u nekim specijalnim prilikama, postavlja se pitanje da li je posedovanje bitkoina ili neke druge kriptovalute, kršenje propisa NBS ili ne (a to opet zavisi od toga šta je Bitcoin, novac ili nešto drugo). Osim toga, regulativa o sprečavanju pranja novca zahteva prijavljivanje gotovinskih transakcija koje prelaze 15.000 EUR – da li plaćanje kriptovalutom neke usluge ili robe u vrednosti koja prelazi ovaj iznos zahteva od obveznika zakona izvršenje radnji i mera poznavanja i praćenja stranke, kada se zna da je vlasniku adrese na kojoj se nalaze bitkoini praktično nemoguće ući u trag?
Izvesno je, ukoliko se globalno interesovanje za kriptovalute nastavi, da će se i propisi, kako na globalnom, tako i na lokalnom nivou menjati, kako bi se ova nova digitalna valuta i pravno regulisala.
Izvor: BIZLIfe magazin
Foto: Pixabay
