Fiskalni savet o pomoći države: Sve će to građani VRATITI i to s KAMATOM
Neselektivna podela sredstava svim punoletnim građanima ili svim penzionerima je loša mera ekonomske politike koju bi trebalo trajno napustiti, ocenio je Fiskalni savet u analizi isplate državne pomoći građanima.
Kako je ukazano, isplata jednokratne pomoći stanovništvu iz budžeta je neefikasna i veoma skupa – isplata 100 evra u 2020. godini košta 72 milijarde dinara (610 miliona evra), a mere iz 2021. koštaće preko 50 milijardi dinara (440 miliona evra).
Budžet Srbije ne raspolaže sredstvima za sprovođenje vanrednih isplata pomoći građanima, pa se ti rashodi finansiraju zaduživanjem države, uz iznosu od preko milijardu evra, naveo je Fiskalni savet.
Prema oceni tog nezavisnog tela, taj novac je mogao da se ulože korisnije, u trajno poboljšanje kvaliteta života u Srbiji, umesto što se deli svim građanima za potrošnju, uključujući i one građane kojima takva pomoć objektivno nije potrebna.
„Još veći problem je to što budžet Srbije ne raspolaže viškom sredstava iz kojih bi se finansirali ovi izdaci jer je on i bez tih troškova u minusu. To znači da svi poreski obveznici prvo moraju da se zaduže (uz kamatu) da bi im se predviđena sredstva uopšte isplatila.“
Dakle, ono što građani danas dobijaju kroz podelu 100 ili 60 evra nije poklon države, već će sutra isti ti građani dobijeni novac vraćati s kamatom iz svojih poreza, upozorio je Fisklani savet.
U analizi je navedeno da ovakve dotacije stanovništvu imaju tek neznatan uticaj na ubrzanje rasta bruto domaćeg proizvoda (BDP), a u budžet se vraća svega oko 10 odsto isplaćenih sredstava kroz povećanu naplatu poreza.
Tako je isplata 100 evra uticala na ubrzanje BDP u 2020. od najviše oko 0,2 odsto (a koštala je budžet oko 1,3 odsto BDP), dok će efekti isplate 60 evra (i dodatka od 50 evra za penzionere) na rast BDP u 2021. biti nešto manji od toga.
Istaknuto je da isplata pomoći svim građanima nije dobra mera ni iz ugla socijalne politike, jer se na taj način ne mogu trajnije rešiti problemi nejednakosti i siromaštva, a pri tom pomoć nije dobro ni dizajnirana, jer ne postoji opravdana mera socijalne politike u kojoj se ista sredstva daju i siromašnim i bogatijim građanima.
Srbija je, kako je naveo Fiskalni savet, za sada jedina zemlja u Evropi koja se odlučila za neselektivne novčane transfere svim punoletnim građanima, a isplata targetirane novčane pomoći u SAD potpuno je neuporediva sa Srbijom.
Izvor: Beta
Foto: Pixabay
