Fiskalni savet opet „PROVOCIRA“ vlast: Ekonomski ciljevi DOBRI, plan LOŠ
Fiskalna strategija Vlade Srbije za 2021. godinu sa projekcijom za 2022. i 2023.godinu predviđa dobre ciljeve fiskalne politike u srednjem roku koji, međutim, nisu dovoljno kredibilno planirani, saopštio je Fiskalni savet.
„Rast bruto domaćeg proizvoda (BDP) podstakle bi investicije privatnog sektora za koje se očekuje da će u naredne tri godine realno da rastu preko deset odsto godišnje, ali strategija ne definiše dovoljno dobro konkretne politike kojima bi se to obezbedilo“, naveo je Fiskalni savet u oceni Fiskalne strategije Vlade Srbije.
Dodaje se da nisu jasno predstavljene ključne mere Vlade koje bi dovele do očekivanog snažnog rasta privatnih investicija od deset odsto godišnje i posledično relativno visokog rasta BDP od šest odsto u 2021. godini.
Ističe se da se ne zna kako će se u praksi ograničiti rast plata u javnom sektoru u srednjem roku, kad država takvu politiku ne sprovodi ni tokom zdravstvene krize.
„Nije prikazan dovoljno čvrst plan temeljnog restrukturiranja najvažnijih državnih i javnih preduzeća, što je neophodno za projektovano smanjenje subvencija“, naveo je Fiskalni savet.
Prognoza privrednog rasta u strategiji je, prema oceni Fiskalnog saveta, previše optimistična jer je Vlada projektovala da će privredni rast u 2021. da bude relativno visok i iznosi šest odsto, a zatim četiri u 2022. i 2023. godini.
„U vremenu povećane neizvesnosti Vlada je trebalo da ima nešto oprezniji pristup u prognozama, a naročito je upitan rast BDP od šest odsto u 2021. koji je iznad očekivanja svih kredibilnih međunarodnih institucija“, naveo je Fiskalni savet.
„Tenutno raspoloživi podaci ukazuju na to da bi odgovarajuća, dovoljno oprezna prognoza rasta BDP u 2021. bila tri do četiri umesto šest odsto“, ocenio je savet.
Detaljnije analize pokazuju, kako je ocenio Fiskalni savet, da prognoza rasta BDP iz strategije sadrži neke neodgovarajuće pretpostavke i nekonzistentnosti, a prva je to što je BDP za 2020. godinu procenjen na skoro 47 milijardi evra, za bar 500 miliona evra više od stvarno mogućeg, a upitna je i projekcija rasta lične potrošnje i investicija.
Da bi više rasle investicije javnih preduzeća neohodna je njihova reforma, a da bi privredna preduzeća više ulagala potrebno je poboljšati ambijent, većom vladavinom prava i manjom korupcijom.
Ukazano je i da su plate u ovoj kriznoj godini u javnom sektoru povećane za deset odsto kada će BDP zabeležiti pad do 1,5 odsto, ali je taj problem ostavljen da se rešava u srednjem roku.
„Strategijom je planirano smanjenje izdvajanja za ostale tekuće rashode u srednjem roku gde spadaju kazne i penali, što bi se lako moglo pokazati kao preterano optimistična prognoza jer se pred međunarodnim sudovima vode četiri postupka investitora protiv Srbije koji bi mogli da rezultiraju kaznama za državu od preko 400 miliona evra“, naveo je Fiskalni savet.
„U Strategiji nije nisu navedeni ni detaljni planovi investicija u zaštitu životne sredine, a nisu dati ni elementi po kojima bi se uredio sistem plata u javnom sektor“, naveo je Fiskalni savet.
Izvor: Beta
Foto: BIZLife
