"Fizička neaktivnost i kasno rađanje nosi veći rizik za oboljevanja od raka dojke"

Pridružite se poslovnoj zajednici od 20000 najuspešnijih i čitajte nas prvi

    “Fizička neaktivnost i kasno rađanje nosi veći rizik za oboljevanja od raka dojke”

    Epidemija koronavirusa ima brojne ekonomske, i još važnije, zdravstvene posledice. Ipak, jedna druga epidemija uzima maha u čitavom svetu, rak dojke. Od raka dojke godišnje oboli više od 4.500 žena u Srbiji, a a 1.600 umre.

    Ova statistika je veoma poražavajuća, ali je ipak još veći poraz to što preventivni pregledi i dalje predstavljaju nešto čega se mnoge žene plaše i nerado o tome razgovaraju.

    Oktobar je svetski mesec borbe protiv raka dojke i mnoge kozmetičke kuće i modni brendovi ovim povodom se trude da daju svoj doprinos organizovanjem posebnih akcija. Jedna od kompanija je i Lindex, koja sedmu godinu zaredom spaja modu i plemeniti cilj, u misiji borbe protiv karcinoma dojke.

    U periodu od 1. do 14. oktobra, biće donirano 10 posto prihoda od prodaje kompletnog Lindex asortimana Žene i Veš za žene Institutu za onkologiju i radiologiju Srbije.

    O epidemiji raka dojke, preventivnim pregledima, povezanosti trudnoće i ove smrtonosne bolesti razgovarali smo za BIZLife portal sa dr Nadom Santrač, specijalistom opšte hirurgije.

    • Činjenica je da smo mi danas svedoci jedne epidemije koja ima razorne posledice. Koronavirus odneo je mnoge živote, i zbog korone je čitav svet prestao da funkcioniše onako kako je funkcionisao ranije. Međutim, već godinama unazad, Srbija se bori sa jednom drugom, moglo bi se reći, epidemijom, kancerom dojke. Postoji podatak da u Srbiji godišnje od raka dojke oboli preko 4.500 žena. Zašto je to tako?

    Karcinom dojke je globalni problem koji pogađa kako razvijene, tako i zemlje u razvoju. Planiranje zdravstvene politike usmerene ka ovom problemu dovelo je do registrovanja porasta slučajeva novoobolelih od karcinoma dojke. Tako je razvoj skrininga za karcinom dojke doprineo, između ostalog, ranijem, ali i češćem otkrivanju obolelih od ove bolesti. Povećan odaziv žena na preventivne mamografske preglede je doprineo tome da se otkrije i veći broj obolelih. Sa druge strane, u prilog većem broju obolelih ide i sam proces starenja populacije, jer se povećava broj žena u riziku od bolesti.

    • Koliko je rano otkrivanje raka važno i da li se samo tako ova bolest pretvara u hroničnu?

    Rano otkrivanje karcinoma dojke je od izuzetne važnosti jer otkriven u najranijem stadijumu karcinom dojke može se staviti pod gotovo apsolutnu kontrolu. To bi značilo da žena kojoj je dijagnostikovan karcinom dojke u najranijem stadijumu bolesti ima visok procenat preživljavanja i nakon sprovedenog lečenja kvalitet života gotovo isti koji je imala kao i  pre otkrivanja bolesti. Stoga je izuzetno važno da se bolest otkrije na vreme i da se svaka žena koja posumnja na bilo kakvu promenu u dojci što pre javi lekaru.   

    • Oktobar je mesec koji je posvećen ovoj bolesti, i iako se, čini se, stalno apeluje na redovne preglede, u ovom periodu je to najizraženije. Osim što žene treba da se „samopregledaju“ redovno, preporučuje se i odlazak kod lekara koji će obaviti stručan pregled. Metode koje se koriste su uglavnom mamografija ili ultrazvuk, međutim, postavlja se pitanje, koliko dobro može da se vidi promena na ovaj način? Da li prilikom pregleda na ovaj način možete da kažete nekome sto posto da boluje od karcinoma?

    Ukoliko žena prilikom samopregleda otkrije neku promenu u ili na dojci bitno je da se javi na pregled lekaru koji će je potom uputiti, u zavisnosti od uzrasta, fizikalnog nalaza, na dopunski pregled koji podrazumeva ultrazvuk i mamografiju. Žene starije od 45.-50.godine uglavnom se upućuju prvo na mamografiju, a po potrebi se radi i dopunski, ciljani ultrazvučni pregled. Dok se mlađe žene uglavnom upućuju prvo na ultrazvučni pregled, a potom, ukoliko je potrebno, na dodatnu dijagnostiku (mamografiju i magnetnu rezonancu dojki). Nekada se na osnovu pregleda hirurga, mamografije ili ultrazvuka postavi sumnja da je tumorska promena najverovatnije karcinom dojke, ali se konačna dijagnoza dobije tek nakon biopsije tumora. Ta biopsija se u našoj ustanovi, za promene koje se mogu napipati, izvodi od strane hirurga, u lokalnoj anesteziji, pri čemu se uzimaju uzorci tkiva tumora širokom iglom i šalju na analizu patologu. Za one promene koje se ne mogu napipati u dojci, ali se vide na mamografiji ili ultrazvuku, biopsija se izvodi od strane radiologa, takođe u lokalnoj anesteziji.

    • Da li možete da objasnite našim čitateljkama na koji način je moguće uraditi samopregled?

    Svaka punoletna žena bi trebala jednom mesečno da obavlja samopregled dojki i to u uspravnom a potom i ležećem položaju, svučena do pojasa. Najbolje je da stane ispred ogledala, ruku spuštenih uz telo i posmatra simetričnost dojki, potom ima li nekakvih promena na koži dojke, da li postoje neka udubljenja, promene u boji kože, promene na bradavici, uvučena bradavica, ranice na njoj, promene u smislu perutanja, otok… a zatim sve isto posmatrati u profilnom položaju, kao i sa rukama podignutim iznad glave i na kraju podbočenim na kukovima. Nakon toga obe dojke treba opipati šakom položenom na dojku, sa najmanje dve trećine prstiju u kontaktu sa tkivom, kružnim pokretima, tako što se pregleda svaki deo dojke, a potom se prepipaju obe pazušne jame kako bi se utvrdilo eventualno postojanje uvećanih limfnih čvorova.

    • U poslednje vreme moguće je čuti i mnogo o povezanosti između raka dojke i dojenja i trudnoće u smislu da se zapravo na ovaj način smanjuje rizik od oboljevanja. Šta Vi o tome mislite?

    Sprovedena su mnoga istraživanja koja su ukazala da je duža izloženost estrogenu povezana sa većom verovatnoćom oboljevanja od karcinoma dojke. U tom smislu, žene koje nisu rađale imaju za oko 5-70% veći rizik od oboljevanja u odnosu na one koje su rađale. Veći rizik nosi i kasno rađanje, posle 30.-35.godine. Što se tiče dojenja, pojedine studije pokazale su da žene koje su dojile imaju oko 40% manji rizik da obole od karcinoma dojke u odnosu na one koje nisu dojile.

    • Koliko su hrana, fizička neaktivnost, nezdravi način života doveli do toga da nam se baš ova vrsta raka najčešće pojavljuje?

    Poslednjih godina brojne studije ispituju delovanje ovih navedenih faktora na nastanak karcinoma dojke, ali ni jedna od njih nije dala sasvim konzistentne rezultate. Mada se dosta autora slaže s tim da nezdravi način života, nezdrava ishrana, povećan unos masti, smanjen unos voća i povrća, kao i fizička neaktivnost deluju indirektno, tj. doprinose povećanju telesne težine i pojavi gojaznosti što je nezavistan faktor rizika za nastanak karcinoma dojke. Pokazano je da osobe koje su fizički neaktivne imaju 7-30% veći rizik za nastanak bolesti u odnosu na fizički aktivne. Utvrđeno je čak protektivno dejstvo fizičke aktivnosti, najbolje ako se krene u mlađem životnom dobu, oko 14-20.godine života.

    • Koliko genetika utiče na dobijanje kancera dojke?

    Većina karcinoma dojke se javlja sporadično, slučajno, ali postoji i izvestan broj karcinoma, negde 5-10% od svih, koji su genetske prirode, tj. povezuju se sa mutacijama u tzv. BRCA genima. To su karcinomi sa jakom genetskom predispozicijom. Najčešće se javljaju kod mladih žena. I u takvim slučajevima postoje preporuke kako za prepoznavanje osoba koje su pod rizikom za naslednu formu bolesti, tako i preporuke za praćenje zdravih osoba nosilaca mutacija, kao i načini za smanjenje rizika od obolevanja.

    • Na koji način se leči tumor dojke? Kakva je statistika izlečenja?

    Kako će se sprovesti lečenje histopatološki potvrđenog karcinoma dojke prevashodno zavisi od stadijuma u kojem je bolest otkrivena. Zavisi od veličine tumora, tipa tumora, statusa steroidnih receptora, prisustva lokalnih ili udaljenih metastaza, ali i uzrasta pacijentkinje. Pristup u lečenju je individualan, podrazumeva hirurgiju, radioterapiju i/ili hemio/hormonoterapiju. Odluku o načinu lečenja donosi multidisciplinaran tim lekara za svakog pacijenta posebno. I ono što je rečeno i što jeste i najvažnije, a to je da je najbitnije da se bolest otkrije na vreme, u stadijumu kada je izlečenje moguće.

    Potpisnici:

    Doc. dr Srđan Nikolić, specijalista opšte hirurgije

    Kl. asist. dr Nada Santrač, specijalista opšte hirurgije

    Dr Marija Raković, specijalizant opšte hirurgije

    Klinika za onkološku hirurgiju

    Institut za onkologiju i radiologiju Srbije

    Izvor: BIZLife

    Foto: Pexels

    Piše: J.J.

    What's your reaction?

    Ostavite komentar

    Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

    developed by Premium Factory. | Copyright © 2020 bizlife.rs | Sva prava zadržana.

    MAGAZINE ONLINE