Fondacija Alek Kavčić - "Izdavačko preduzeće BEZ PROFITA"

Pridružite se poslovnoj zajednici od 20000 najuspešnijih i čitajte nas prvi

    Fondacija Alek Kavčić – “Izdavačko preduzeće BEZ PROFITA”

    Ukoliko na Tviteru ukucate ime Aleksandra Kavčića, videćete da se mišljenja ljudi u duboko podeljenoj Srbiji u jednoj stvari veoma usaglašavaju. Profesor na američkom univerzitetu „Karnegi Melon”, poreklom Beograđanin, za naše građane uglavnom je heroj, a njegova ideja da sva deca moraju besplatno da se školuju prihvaćena je sa velikim oduševljenjem.

    Ipak, bezrezervna podrška javnosti stigla je onog momenta kada je na Tviteru osvanuo njegov čuveni tvit od sedam reči. Profesor Kavčić tada je napisao: „Od danas su besplatni udžbenici srpska stvarnost.”

    I tako je i bilo. Učenici trećeg i sedmog razreda osnovne škole na sajtu besplatnabiblioteka.com mogli su da skinu sve potrebne udžbenike. Najsrećniji zbog ove vesti verovatno su bili roditelji trenutnih i budućih trećaka i sedmaka.

    Nedelju dana kasnije, ovo je i dokazano zvaničnim presekom stanja, koje je objavio sâm profesor Kavčić. Naime, za sedam dana skinuto je ukupno 65.000 udžbenika, vrednih oko 300.000 evra.

    Ipak, mnogi su o njemu čuli tek nakon što je đacima u Srbiji obezbedio besplatne udžbenike. Van granica naše zemlje profesor Aleksandar Kavčić poznat je po nekim drugim stvarima. Naime, nakon što je američka kompanija „Marvel tehnolodžis” nezakonito koristila njegov patent, Kavčić je, zajedno sa mentorom Žozeom Mourom i Univerzitetom „Karnegi Melon”, dobio tužbu protiv ove kompanije vrednu 750 miliona dolara.

    O obrazovanju, besplatnim udžbenicima, đacima u Srbiji i Americi, kao i o nauci i biznisu, razgovarali smo upravo sa Aleksandrom Kavčićem, nekadašnjim đakom Matematičke gimnazije, potom predavačem na „Harvardu”, a sada naučnim saradnikom Matematičkog instituta SANU i profesorom na Univerzitetu „Karnegi Melon”.

    • Glavna ideja vašeg trenutnog delovanja u Srbiji jeste besplatno školovanje. Na tome ste počeli da radite time što ste omogućili besplatne udžbenike. Koji je sledeći korak?

    Cilj fondacije „Alek Kavčić” je da udžbenici za sve razrede osnovne škole budu dostupni potpuno besplatno. I svaki dan smo sve bliži tom cilju. Mislim da sam ovim primerom i dokazao da nema potrebe za skupim udžbeničkim kompletima, da je moguće da bar udžbenici budu besplatni. Kada je reč o školovanju, njega, naravno, plaća poreski obveznik. Mislim da je greška ulagati preterano u skupu tehnologiju, digitalne učionice, interaktivne udžbenike. Kada bi se sva ta sredstva preusmerila u ljude (učitelje, nastavnike), efekat bi bio mnogo bolji.

    Učitelju se mora vratiti vaspitna uloga u društvu, a ima li boljeg interaktivnog podučavaoca od učitelja! U ovoj eri digitalizacije ne smemo zaboravljati ljude.

    • Zbog čega je važno da obrazovanje bude zaista besplatno i da li je to pitanje bogatstva jedne zemlje ili stvar dobrih odluka? 

    Udžbenici za osnovnu školu su besplatni i u Sloveniji i u Hrvatskoj, Mađarskoj, Austriji, Švedskoj, Americi… Znam da u svim ovim zemljama država izdvaja novac za to, ali u Srbiji ne mora. Ja sam izdvojio svoj novac, i svoje vreme da bi udžbenici u PDF formatu bili besplatni na internetu. Jednostavno, tehnologija je došla do tog nivoa da danas udžbenik možete poslatu u „etar“. Pre samo 30 godina to nije bilo moguće. Ali, to se dogodilo i u mnogim drugim sferama. Danas više ne morate da kupujete CD ako ne želite, besplatnu muziku možete skinuti i sa interneta. Enciklopedije su postale besplatne na internetu. I rečnici, kao i prevodioci teksta. Zašto bi udžbenici bili izuzetak? Oni sadrže u sebi akumulirano znanje čovečanstva, i ako postoji tehnologija koja će to znanje demokratizovati u vidu besplatnog udžbenika, to će se kad-tad i desiti, kao što se dešavalo kroz istoriju, sve i da fondacija „Alek Kavčić“ sada bude osujećena na tom putu. Mi prosto moramo imati istinski besplatno obrazovanje. Znate, ako se genijalci rađaju „jedan u milion“, onda kod nas može da ih bude tek sedam. Zato je važno da baš svako dete, iz grada ili sela, siromašne ili bogate porodice, stvarno ima priliku da se besplatno školuje. 

    • Vi ste projekat besplatnih udžbenika sproveli nekako tiho i za kratko vreme, i to bez mnogo kapitala. Da li ste očekivali da vam se u toj borbi neko priključi – ako ne država, onda možda neke druge organizacije, udruženja, sindikati – da vas u tome bar podrži?

    Besplatni udžbenici za sve osnovce u Srbiji vrlo dugo su moja ideja, pa mogu da kažem i san, a i neka vrsta duga koju osećam prema svojoj zemlji, koja me je školovala. Otkad su se prvi udžbenici pojavili, počeli su da se javljaju ljudi koji žele na razne načine da ovu ideju podrže i ja sam neizmerno srećan zbog toga. Na primer, nekadašnji ministar prosvete gospodin Verbić ponudio se da besplatno napiše jedan udžbenik. Nije ovde reč o tome da meni treba podrška, ovde treba svi da stanemo iza naših đaka, nastavnika i roditelja i da se jasno kaže da je i u Srbiji došlo vreme za besplatne udžbenike. Kad može i u mnogim drugim zemljama, ne vidim razlog zašto ne bi moglo i kod nas.

    • Za nedelju dana sa sajta je skinuto besplatnih udžbenika u vrednosti od 300.000 evra. Kome ste ovim potezom zavukli ruku u džep i na kome je sada borba da ova ideja zaživi u društvu u kojem je javna tajna da su i prosvetni radnici jedan od važnih stubova privatnih izdavača od kojih dobijaju apanaže za izbor baš njihovih udžbenika?

    Voleo bih kada bi se roditelji, nastavnici i direktori škola udružili, i zajednički odlučili da konačno više nema potrebe plaćati skupe udžbeničke komplete, koji se uz to i svake godine menjaju, pa mlađe dete ne može da nasledi od starijeg. A to je praksa koja ne traje ni celu deceniju, sve pre toga je to moglo, i svi smo to radili. Mog brata su uvek „čekale“ moje knjige. I ni jedan od nas danas nije loše obrazovan, naprotiv.

    Tako da, udžbenici su sredstvo za rad, sve ostalo je u rukama dobrih i zanimljivih prosvetnih radnika. Mislim da mnogi roditelji to ne znaju, ali udžbenici se biraju sada, negde do aprila, u avgustu i septembru je već sve završeno. 

    • Trenutno ste u, moglo bi se reći, borbi zbog besplatnih udžbenika koje ste omogućili. Na teret vam se stavljaju pitanja autorsih prava, kršenje Zakona o o udžbenicima i Standarda kvaliteta udžbenika. Kako to komentarišete?

    I vi koristite tu reč „borba“. Izgleda kao da su besplatni udžbenici na jednoj strani, a strani izdavači udžbenika na drugoj, koji su i pokrenuli sve te priče od autorskih prava do standarda kvaliteta. I ja to stvarno razumem. Cilj svake kompanije je na kraju profit. Ali, to nije i cilj fondacije. Mi želimo da svi osnovci u Srbiji imaju besplatne udžbenike, jer je to na kraju i njihovo pravo. Ako je osnovno obrazovanje besplatno, napraviti trku za profitom od udžbenika za osnovnu školu je onda mislim potpuno suludo. Evo samo nekoliko primera. Strani izdavači se žale da udžbenici na sajtu besplatnabiblioteka.com „nisu u katalogu“ ministarstva, a Zakon jasno kaže (član 19, stav 2, tačka 4), da udžbenici koji imaju „broj i datum izdavanja rešenja o odobrenju rukopisa udžbenika“ ulaze u Katalog. Svi udžbenici na sajtu besplatnabiblioteka.com imaju izložen „broj i datum izdavanja rešenja o odobrenju rukopisa udžbenika“ u samom udžbeniku. Odnosno, udžbenik u PDF formatu je legitiman udžbenik. Zakon o udžbenicima, Član 2, stav 1, eksplicitno kaže „Udžbenik je osnovno didaktički oblikovano nastavno sredstvo, u bilo kom obliku ili mediju… koji je odobren u skladu sa ovim zakonom“. Svi udžbenici na sajtu besplatnabiblioteka.com su odobreni od Ministarstva prosvete u skladu sa zakonom i imaju pečat odobrenja izložen u samom udžbeniku, a pošto je udžbenik dozvoljen u „bilo kom obliku ili mediju“, mora biti dozvoljen i u elektronskom PDF formatu.

    • Zagovornik ste da obrazovanje u Srbiji mora da ima i vaspitnu ulogu. Kako smo taj važan segment razvoja mladih iz sistema ispustili i koje su posledice? Kako se vratiti na pravi put?

    Nastavnici i učitelji se moraju vratiti na pijedestal koji im pripada. Smatram da to i može da se uradi decentralizovano, bez dekreta nadležnog ministarstva i bez bespotrebnih eksperimenata u obrazovnom sistemu. Potrebno je samo adekvatno motivisati prosvetne radnike, a nije reč samo o platama. Mnogo je bitnije vratiti dostojanstvo prosvetnom radniku i odati mu dužno poštovanje koje takva plemenita profesija zaslužuje. Niko se ne odlučuje za karijeru u prosveti da bi se u njoj obogatio, već su to mahom idealisti koji zaista uživaju podižući ono najvrednije što jedna nacija ima – decu.

    • Vi ste stekli svetsku slavu, a obrazovali ste se u Srbiji. Iako je to globalna tendencija, ipak se postavlja pitanje šta toliko nedostaje ovoj zemlji kada toliko mladih želi da ode i odlazi.

    Ja sam bio đak Matematičke gimnazije, fakultet sam počeo u Beogradu, ali sam ga, sticajem okolnosti, završio u Nemačkoj. Doktorirao sam u Americi. Vidite, i ja sam, kako vi kažete, kao mlad otišao iz zemlje. Ali ja mislim da su takvi procesi i poželjni i potrebni. Mi danas imamo situaciju u Srbiji da student krene na studije, na primer, na nekom tehničkom fakultetu, pa se zaposli kao asistent na tom fakultetu, pa doktorira opet na istom fakultetu, da bi odmah nakon doktorata na njemu dobio posao docenta i dočekao penziju u toj istoj ustanovi. To nije zdravo ni za tog pojedinca, a ni za fakultet. Usavršavanje pojedinaca i ustanova podrazumeva protok ljudi i ideja. Ako ne postoji protok ljudi, ideje ostaju začaurene u klikama inertnih kolektiva, bez mogućnosti za adekvatnu razmenu sa spoljnim svetom. Zato bih ja savetovao da odlazak sa matičnog fakulteta nakon doktorata bude mandatoran na bar tri godine, pa se tek kasnije neko može vratiti kao docent ili profesor, ali na otvorenom, javnom, međunarodnom konkursu. Uostalom, nemački fakulteti upravo tako funkcionišu. Tako bi se obezbedilo da se mladi stručnjaci motivišu da odlaze u druge ustanove, pa i u inostranstvo, sakupljaju znanja, usavršavaju se, ali i vraćaju kao bolji i svestraniji stručnjaci.

    S druge strane, problem je što u krugovima srpske društveno-ekonomske elite preovladava mišljenje da je svako obrazovanje u inostranstvu, makar i na opskurnim koledžima Amerike ili Britanije, bolje od obrazovanja u Srbiji. A nije tako.

    Čast prestižnim gigantima, kao što su „Stanford”, „Prinston”, „Harvard”, „Berkli” itd., ali nisu baš svi koledži u Americi bolji od Beogradskog ili Novosadskog univerziteta.

    ====================================================================================================================================

    RAZLIKE IZMEĐU AMERIČKOG I SRPSKOG OBRAZOVANJA

    Amerika je treća zemlja na svetu po broju stanovnika. Ona ne mora savršeno obrazovati svakog građanina. Čak i da obrazuje samo četvrtinu populacije, to je armija od 80 miliona obrazovanih. U tome je suštinska razlika. Mala zemlja, kao što je Srbija, nema taj luksuz. U Srbiji moraju šansu za obrazovanje dobiti svi da bi zemlja bila konkurentna. Shvatajući te razlike, možemo onda razumeti i američki obrazovni sistem. U Americi su osnovna i srednja škola obavezne i besplatne. Ne forsira se preterano gradivo kroz osnovnu i srednju školu, ali se veoma vodi računa da se kroz vaspitni karakter škole deca nauče vrednostima društva. Rodoljublje se uči u školi, društvena odgovornost takođe, prepisivanje se strogo sankcioniše, kašnjenja se ne tolerišu. Uloga škole u Americi je i da stvori odgovorne građane. A za gradivo ima vremena. Američki univerziteti su najbolji na svetu. Koliko god da Amerikanci gradivom zaostaju kroz srednju školu, sve to nadoknadi na fenomenalnim univerzitetima onaj segment stanovništva koji se opredeli za visoko obrazovanje, a pošto je Amerika mnogoljudna zemlja, ima i mnogo visokoobrazovanih u svojim redovima.

    Srbija, naravno, ne može sebi da priušti zaostajanje gradivom kroz srednju školu jer je mala zemlja. Ako na tom polju Srbija zakaže, ostaće nekonkurentna. Ali imamo šta od Amerikanaca i da naučimo o obrazovanju.

    Segment obrazovanja na kome Srbija treba više da uradi jeste vaspitanje dece kroz školu.

    Nedopustivo je da generacije Srba odrastaju bez usađenih moralnih normi, bez usađenog rodoljublja, kao osnovne društvene vrednosti, bez potrebe da društvu treba vraćati i bez vere u meritokratiju (što se oslikava mnogobrojnim prepisivanjima, „curenjem” maturskih ispita u javnost, plagiranjima doktorata, kupovinom diploma).

    ====================================================================================================================================

    Izvor: BIZlife magazin

    Foto: Privatna arhiva

    What's your reaction?

    Ostavite komentar

    Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

    developed by Premium Factory. | powered by Premium Hosting
    Copyright © 2020 bizlife.rs | Sva prava zadržana.

    MAGAZINE ONLINE