Gardijan: "Fetišizacija posla nas pravi jadnima. Hajde ponovo da naučimo da živimo."

Pridružite se poslovnoj zajednici od 20000 najuspešnijih i čitajte nas prvi

    Gardijan: “Fetišizacija posla nas pravi jadnima. Hajde ponovo da naučimo da živimo.”

    Ana Kut (Anna Coote) je šef socijalne politike za NEF („New Economics Foundation“). Vodeća je analitičarka, spisateljica i advokat na polju socijalne politike. Vodila je i projekte vezane za zdravstvenu politiku, a i član je „Healthcare Commission“.

    Prenosimo vam delove teksta koji je napisala za Gardijan (Guardian).

    Previše radnih sati i niska plata prave haos u našim životima. Umesto da budemo opsednuti rastom, trebalo bi da preuredimo radnu nedelju, tako da svi zaposleni procvetaju.

    Konstantni pritisci na poslu uzimaju danak životu kod kuće. Zaposleni kažu da njihovi šefovi žele da stave posao ispred porodice, a mnogi očekuju da radnici budu uvek dostupni. Svaki četvrti ispitanik kaže da radi duže nego što želi, pokazuje anketa YouGov.

    Slika uopšte nije lepa: Trenutno je na snazi ekonomija u kojoj je veliki nivo stresa i anskioznosti normalno stanje, gde ljudi postaju bolesni zbog toga što gube kontrolu nad vremenom, gde se brakovi raspadaju a deca pate. Ipak, od nas se očekuje da toj slici aplaudiramo. Naši politički i svaki drugi lideri obožavaju „borce“ i „vredne ljude“, ali ne i „opuštene, posvećene očeve“. Što duže i napornije radimo, to bi više trebalo da nam se dive.

    Imam dovoljno godina da bih se sećala nekadašnje pauze za ručak. Moje kolege i ja otišli bismo u obližnji restoran, naručili pristojan obrok i ponekad i čašu vina. Ovih dana, kao i većina pčelica-vrednica, ostajem za svojim stolom sa viljuškom i plastičnom činijicom za jelo, nosa zalepljenog za ekran. I ja sam postala opčinjena radnom kulturom. I to toliko da bih bila šokirana kada bih videla da kolege jedu negde van radnih prostorija tokom radnog vremena. Nema pića, nema popodnevne dremke, nema vremena za igru.

    Sve političke partije (kako u Britaniji tako i u svetu) insistiraju na tome da je jedina uspešna ekonomija ona koja napreduje, i to brže od svih ostalih. Za razvoj je potrebna veća produktivnost: Više proizvoda po jedinici vremena. Sistem je pohlepan i želi još više resursa, ali radnici i mašine moraju da rade – više za manje. Efikasniji procesi (uključujući i više robota) smanjuju količinu ljudske radne snage koja je potrebna. Zato oni koji imaju posao moraju da rade napornije – i duže – da bi zadržali ono što imaju i da bi nastavili rast ekonomije.
    sreca-pixU međuvremenu, dok ne dođe do toga da roboti rade sve, nastala je nova klasa prekarijata* slabo plaćenih i nezaštićenih, povremeno i privremeno zaposlenih. Stručnjaci kažu da je nastala u „divljem braku neoliberalizma i globalizacije“. To su svi oni koji rade na crno, „neprijavljeni“, bez papira i za bednu platu. Rade dva ili tri posla kako bi sastavili kraj sa krajem.

    Šta možemo da učinimo povodom toga?

    1. Vratimo kontrolu nad radnim mestom. To znači da radnici u svim sredinama nađu način da se organizuju i pregovaraju za uspostavljanje prava. Za prekrarijat to bi moglo da znači izgradnja novih digitalnih platformi da pariraju tehnološkim gigantima.

    2. Ne zaboravimo da je ovo izazov kako za muškarce tako i za žene. Veći deo stresa i nezadovoljstva koju žene iskuse na poslu dolazi zbog toga što na njihova pleća pada većina (neplaćenih) kućnih poslova. Dok god muškarci ne budu delili kućne poslove i brigu oko dece sa ženama, neće moći da brane humaniji režim rada na poslu.

    3. Trebalo bi svi kraće da rade, a ne samo žene. Ta tema već je duže razmatrana od strane „New Economics Foundation“ i postoji sve značajni dokaz za benefite. Niko ne bi trebalo da radi više od četiri dana ili 30 sati nedeljno, čak i u današnjoj 24h/7dana nedeljno ekonomiji.
    To bi trebalo da bude velika promena, sa minimalnim uticajem na plate.

    Ako bi 30 sati postalo novi standard za radnu nedelju, za muškarce i žene, za sve vrste poslova – od doktora do pošte, od učitelja do programera, bilo bi manje stresa i anksioznosti kako na na radnom mestu, tako i kod kuće. Imali bismo više kontrole nad našim životima, više vremena da se posvetimo jedni drugima…

    Imali bismo više vremena da se posvetimo novoj radnoj kulturi koja poštuje ljubav, porodicu i prijateljstvo umesto što slavi „naporan rad“. I najvažnije od svega mogli bismo da izgradimo ekonomiju koja će omogućiti ljudima da cvetaju umesto što će večno biti fiksirani u „napretku“ i „rastu“.“

    *Prekarijat je neologizam stvoren kombinacijom reči precarius lat. nesiguran i završetkom -ijat iz pojma proleterijat.

    Izvor: BIZLife

    Foto: Pixabay

    Piše: N.V.

    What's your reaction?

    Ostavite komentar

    Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

    developed by Premium Factory. | powered by Premium Hosting
    Copyright © 2020 bizlife.rs | Sva prava zadržana.

    MAGAZINE ONLINE