Gde završava oružje koje Srbija izvozi?

Srbija i druge zemlje koje izvoze oružje moraju pažljivo da prate gde ono završava i da primenjuju preventivne mere kako se njega ne bi dokopali ekstremisti, smatra šef organizacije Amnesti internešenal (AI) za biznis, bezbednost i ljudska prava Patrik Vilken.

Amnesti internešenal je identifikovao naoružanje proizvedeno u Srbiji u posedu naoružanih grupa u afričkom regionu Sahel, uključujući jednu podružnicu terorističke organizacije Islamska država koja je odgovorna za smrt stotina civila.

„Veoma je teško generalno ući u trag naoružanju, a mislim da je u ovom slučaju nemoguće reći kako je tamo to oružje završilo, kako dolazi do nelegalne prodaje i kako je završilo u rukama tih ekstremističkih grupa“, kaže Vilken za N1 i dodaje da su dokumentovali i drugo srpsko oružje, kao i oružje iz drugih zemalja sveta.

Ističe da te zemlje „moraju da provere iznova čitav proces prodaje oružja i da budu rigoroznije u procedurama izvoza, ali i zaštiti ljudskih prava“.

„Dosta izvoza odlazi u nestabilne regione, gde nema mnogo kontrole putanje tog oružja, gde oružane militantne grupe lako mogu doći do njega“, navodi Vilken.

Na konstataciju da je Srbija izvozila oružje i u Jermeniju, Azerbejdžan, Kamerun, na šta je vlada često odgovarala da i druge zemlje to rade, Vilken kaže da argument koji stoji iza svega toga – „ukoliko mi ne izvozimo oružje, neko drugi će to činiti“ potpuno ignoriše načela zaštite ljudskih prava, posebno imajući u vidu Sporazum UN o trgovini oružjem i obaveze koje je prema njemu preuzela Srbija da ne izvozi oružje tamo gde postoji mogućnost kršenja ljudskih prava.

Ističe da je potrebno stati na put neodgovornom izvozu oružja. „Takav argument ne pije vodu i ne počiva na moralnim načelima i utiče na dalja kršenja ljudskih prava širom sveta.“

Na pitanje da privatne kompanije izvoze oružje, ali Ministarstvo trgovine je to koje daje licence i da li bi vlada trebalo da bude odgovornija, odgovara: „Apsolutno“.

Dodaje da je jasno da su i vlada i kompanije odgovorni, ali na drugačiji način. „Vlada ima pravnu obavezu i odgovornost, a privatne kompanije su odgovorne kada se radi o ljudskim pravima“, ukazuje.

Ističe da Srbija i druge zemlje koje izvoze oružje moraju pažljivo da prate gde ono završava i da primenjuju preventivne mere kako se njega ne bi dokopali ekstremisti.

„Od ključne važnosti je da iznesemo na sto gde dolazi do pogrešne trgovine i gde je povezana sa ozbiljnim kršenjem ljudskih prava, kao što su masakri širom sveta koji se dešavaju poslednjih godina“, zaključuje Vilken.

Izvor: N1

Foto: MOD