Geolozi Rio Tinta: Kako se otkrivao JADARIT?

Pridružite se poslovnoj zajednici od 20000 najuspešnijih i čitajte nas prvi

    Geolozi Rio Tinta: Kako se otkrivao JADARIT?

    Sredinom dvehiljaditih Srbija se našla u epicentru interesovanja – ne političara ili ekonomista, već naučne javnosti, čiju pažnju, nažalost, ne privlačimo toliko često.

    Naime, Prirodnjačkom muzeju u Londonu, referentnoj instituciji za mineraloške studije, naši geolozi dali su primerke novopronađenog materijala na takozvanu mineralnu karakterizaciju, da bi se utvrdilo koji je mineral tačno u pitanju. Potvrđeno je da je reč o novom mineralu. Dobio je naziv „jadarit” (po dolini reke Jadar, gde je pronađen) i, kao takav, registrovan u Međunarodnoj mineraloškoj asocijaciji.

    To otkriće, samo po sebi, ne bi bilo toliko atraktivno, budući da se svake godine pronađe sedam ili osam novih minerala, da mineralog Kris Stenli nije, kako je rekao, u Gugl pretraživač ukucao hemijski sastav jadarita. Kao rezultat je izbačen „kriptonit”, izmišljeni mineral koji zauzima važno mesto u popularnoj kulturi – kao jedina stvar koja može da pobedi Supermena, sa čije rodne planete Kripton, u priči, potiče. Otkriće je kreiralo veliko interesovanje medija, i mnoge priče o jadaritu su objavljivane. Ubrzo su priču objavili i naši mediji, sa naslovima poput „Supermen pada u Jadru” i sl. Pozitivan efekat je i to što je jadarit bio izložen ne samo u Londonu već i u Beogradu, u našem Prirodnjačkom muzeju, na Kalemegdanu, gde su deca iz cele Srbije dolazila da vide „kriptonit”.

    Mineral koji nije odgovarao nijednom do tada poznatom

    Ovom pričom i prisećanjem počinjemo razgovor sa Vladisavom Erićem i Nenadom Grubinom, geolozima koji su, 2004. godine, bili deo tima koji je, istražujući ležišta borata u Srbiji, naišao na mineral koji nije odgovarao nijednom do tada poznatom.

    „’Rio Tinto’ je kompanija koja je u rudarstvu preko 145 godina, a njen deo koji se bavi istraživanjem i eksploatacijom borata zove se ’US Borax’. Paralelno sa tim istraživanjima, i mi smo istraživali borate u Jugoslaviji. Tako je ’Geozavod’, za potrebe Ibarskih rudnika uglja u Jarandolskom basenu, bušenjem tražio nove rezerve uglja, koje je i pronašao, ali je pored njih pronašao i borate. Stručnjaci ’Geozavoda’ brzo su i vrlo uspešno, prešli na istraživanje borata Profesorka Jelena Obradović sa Rudarsko-geološkog fakulteta i njen tim, čiji sam bio član, bavili su se istraživanjem, između ostalog, i pojava borata u neogenim basenima u Srbiji i rezultate istraživanja objavili su u nekoliko radova u značajnim međunarodnim časopisima. Stručnjaci iz ’US Boraxa’, pročitavši radove, zainteresovali su se i poslali svog geologa, koji je sredinom devedesetih proveo neko vreme u Srbiji i napisao povoljan izveštaj. Profesorki Obradović je, 1997. godine, stiglo pismo od kolega koji su želeli da dođu i da se upoznaju s tim. S obzirom na to da sam ja tada radio na fakultetu kao njen asistent, vodili smo ih na teren da vide osnovni geološki potencijal u Valjevu, Jarandolu, Jadru, Aleksincu… Već tada su počela razmišljanja o tome da kompanija dođe u Srbiju i krene sa istraživanjem borata. Pripremili smo izveštaj sa presekom basena u Jugoslaviji koji su potencijalno značajni za istraživanje borata i pri vrhu liste je bio Jadarski basen. Početkom dvehiljaditih otvorila se mogućnost rada u Republici Srpskoj, gde smo pronašli moguću pojavu borata. Negde u isto vreme se i Srbija otvorila prema svetu, što je zajedno rezultovalo otvaranjem preduzeća u Beogradu (’Rio Sava Exploration’) i Banjaluci (’Rio Sava Mining’). Prijavili smo se za dobijanje istražnih prava u obe države, u skladu sa tadašnjim zakonima. Dobili smo istražno pravo za Jadar 2004. godine, odredili mesta za bušenja na osnovu geohemijskih istraživanja uzoraka na površini. Naš šef Bob Keli, nažalost, pokojni kolega Vladimir Stojanović, Vladisav Erić i ja bili smo tim koji je radio zajedno na terenu, locirali smo bušotine i već u prvoj, u Jadarskom basenu, pronašli smo borate. To je bilo senzacionalno, jer se tako nešto ekstremno retko događa. Naše istražno pravo u Jadarskom basenu je pokrivalo ogroman prostor površine više od šezdeset kvadratnih kilometara, što je samo deo celog basena. Mi smo imali budžet za svega dve bušotine, ali smo uspeli iz prve”, otkriva nam Grubin, koji je sa kolegom Erićem i danas, posle šesnaest godina, deo kompanije „Rio Tinto”.

    Kako su geolozi znali gde da traže?

    Iako mislimo da se u 21. veku sva istraživanja rade uz ogromnu pomoć novih tehnologija, pa i ona rudarska, uz pomoć satelita i dronova, istina je, ipak, drugačija. I „staromodnija”. Zanimalo nas je kako su onda geolozi znali gde da traže.

    „Kao što doktora učite da sluša pluća, tako i nas naši profesori uče šta treba da gledamo. Na primer, ako tražiš borate, moraš da pronađeš finozrne sedimente, koji su u određenoj periodi geološkog razvića Zemlje bili izloženi uticaju vulkanizma, na kojima se rade geohemijska istraživanja i proverava se da li ima povišenih sadržaja bora u odnosu na fon. Potom se prave geohemijske karte, ukoliko imate sreće da pronađete dovoljno uzoraka da sve možete da povežete. Izazov je bilo i traženje tih profila, samo uzorkovanje, rad na terenu. U šest ujutro ustaješ, uzimaš čekić, kartu i dobru obuću, izađeš i vraćaš se u šest uveče, obeležiš svoje uzorke, napraviš kartu gde si bio i u devet padneš u krevet da bi sutradan mogao sve ispočetka. Ne desi se svakome da nađe nešto – nekim procenama na oko dve stotine projekata pronađe se jedno ležište”, priča Erić.

    Ne traži se novi mineral, već nova ležišta

    Na pitanje da li su mogli da pretpostave da će pronaći novi mineral, obojica odgovaraju: „Niko ne traži novi mineral, traže se nova ležišta postojećih minerala.”

    „Tako smo i mi tražili ležište bora. Godišnje se dokumentuje u proseku sedam ili osam novih minerala, ali je problem u tome što se ti novootkriveni minerali javljaju kao pojave ili su pak u minimalnim količinama, a često i kao varijacije jednog minerala u odnosu na drugi mineral. Tražeći borate, mi smo našli borate i hemijskim analizama koje smo odradili na Prirodno-matematičkom fakultetu videli da taj mineral sadrži povišen sadržaj litijuma. Slali smo to i u inostranstvo na analize, međutim, od njih smo dobijali imena nekih već poznatih minerala, ali smo shvatili da to ne može da bude tako”, objašnjava nam Erić i dodaje da laboratorija ne može da izda rezultat da je u pitanju novi mineral, jer oni rade na osnovu rendgenskih snimaka postojećih minerala i, na osnovu dobijenih pikova, kao rezultat, ponude ime najbližeg postojećeg minerala.

    Međutim, naši geolozi su znali da taj „najbliži postojeći” nije mineral koji su oni pronašli, jer je, naprosto, imao previše litijuma. Kada su urađena detaljna mineraloška i kristalografska ispitivanja, 2007. godine, svi su shvatili da je u pitanju novi mineral i kao takav je ušao u nomenklaturu i potvrđen kao jedinstven, nigde neotkriven pre toga i, prema dostupnim saznanjima, još uvek nije otkriven na nekom drugom mestu. A u kom trenutku su shvatili značaj otkrića jadarita na svetskom nivou?

    “Rio Sava” i “Jadar” će biti veliki ili ih neće biti

    „Naš zadatak je bio da otkrijemo novo ležište borata i mi smo u tome uspeli. Od prvog dana nam je bilo jasno da radimo na nečemu zaista velikom i da će ’Rio Sava’ i ’Jadar’ ili biti veliki, ili ih neće biti. Obično se efikasnost geoloških istraživanja meri ulaganjem u istražno bušenje kroz vreme i po jedinici utvrđenih rezervi. Na našem projektu počeli smo sa dve bušotine i zatim snažno ubrzali radove, ali bilo je potom perioda kada smo morali da značajno smanjimo nivo aktivnosti, kao što je bio slučaj početkom svetske ekonomske krize. Projekat živi sudbinu kompanije – kada cene sirovina padnu, kompanije smanjuju ulaganja u geološka istraživanja; u nekim industrijama, kao što je naftna industrija, to često znači da će geolozi masovno izgubiti posao, jer cena ne opravdava ulaganja u istraživanje. To važi i za metale i nemetale. Međutim, Projekat ’Jadar’ nije imalo smisla odbacivati zbog trenutne krize. Uvek smo opstajali i nastavljali dalje – evo, do konačne Studije opravdanosti. Želim da istaknem ulogu ne samo menadžmenta, koji je shvatao značaj projekta, već i Ministarstva rudarstva i energetike, koje je bilo naš najvažniji partner u razvoju projekta sve ovo vreme. Mi smo svi u ovome zajedno. Oni su shvatali da, kada je globalna kriza, ne mogu da očekuju velika ulaganja u Srbiji, ali su bili strpljivi i mi smo sa svim vladama, sa svih strana političkog spektra, od 2004. do danas, radili uspešno i profesionalno”, kaže Grubin.

    ===============================================================================================================

    Po čemu se jadarit razlikuje od do sada nađenih minerala bora i litijuma?

    Ako krenemo od bornih minerala, iz kojih se industrijski dobija bor, u njima su potrebni visoki sadržaji bora. Isto je i sa litijumom. Zamislite borni mineral sa gotovo najvišim sadržajem bora u sebi i litijski mineral sa gotovo najvišim sadržajem litijuma – to je jadarit u jednom i zbog toga je on jedinstven. Na dobrom smo putu da utvrdimo tehnološki postupak kako da iz jadarita, na odgovoran način, ekstrahujemo i bor i litijum. U Australiji postoji pilot-postrojenje, napravio ga je „Rio Tinto” za potrebe našeg projekta, gde se u mini-fabrici simulira čitav proces proizvodnje i gde se dobija litijum-karbonat, borna kiselina u prahu i natrijum-sulfat. Bor ima jako široku primenu, od proizvodnje đubriva i vatrostalnog stakla do proizvodnje TFT ekrana; litijum je značajan u auto-industriji, farmakologiji, proizvodnji baterija; treća sirovina koja je nusprodukt proizvodnje koristi se u industriji tekstila, proizvodnji stakla, deterdženta itd.

    ===============================================================================================================

    Izvor: BIZlife magazin

    Foto: BIZLife

    What's your reaction?

    Ostavite komentar

    Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

    developed by Premium Factory. | powered by Premium Hosting
    Copyright © 2020 bizlife.rs | Sva prava zadržana.

    MAGAZINE ONLINE