Gujaničić o slučaju GameStop: Utopijske floskule ili ozloglašeni - svima je cilj PROFIT

Pridružite se poslovnoj zajednici od 20000 najuspešnijih i čitajte nas prvi

    Gujaničić o slučaju GameStop: Utopijske floskule ili ozloglašeni – svima je cilj PROFIT

    Prošle nedelje odjeknula je vest da je vrednost akcija američkog lanca za prodaju video igara i kompjuterske opreme GameStop dostigla rekordnu cifru od deset milijardi dolara usled “berzanske bitke” koja se odvija između dve grupe investitora – prvih koji se klade da će vrednost akcija opasti i drugih koji veštački podižu tržišnu kapitalizaciju cele kompanije.

    Mali investitori, okupljeni na jednoj grupi foruma Reddit, suprotstavili su se vukovima sa Volstrita, tako što su zajedničkim snagama počeli da podižu cenu akcija GameStop-a i drugih kompanija kako bi nadmudrili šortselere.

    Kraj KAPITALIZMA LEŠINARA: Slučaj GameStop ili kako su AMATERI nadmudrili VUKOVE?

    Da li je u pitanju istorijski važan događaj posle kojeg više ništa neće biti isto ili je reč o anomaliji sistema koja je prolaznog karaktera, razgovarali smo za BIZLife portal sa Nenadom Gujaničićem, glavnim brokerom brokerskog odeljenja u kompaniji “Momentum Securities”.

    • Šta se to trenutno dešava na njujorškoj berzi sa akcijama kompanije Game Stop, možete li ukratko objasniti. Da li je to legalna osveta “dobrih đaka” lešinarima kapitalizma, kako neki kažu ili je u pitanju nešto drugo

    Prošlu godinu na svetskim finansijskim tržištima su obeležili velika kriza izazvana pandemijom, ali i navala pojedinačnih investitora na tržište akcija što se tumači naglim padom njihove vrednosti, izuzetno niskim kamatama koje teže nuli već duže vreme i uvođenjem karantina što je brojnim pojedincima donelo mnogo vremena koje je trebalo nekako utrošiti. Ova nova klasa investitora je dovela prošle godine do ektremnog rasta pojedinih akcija i upravo su najveći dobitnici bile hartije koje su najpopularnije na platformama za trgovanje poput Robin Huda (Tesla, NIO itd). Međutim, ova trenutna akcija je korak više, ovi investitori nastupaju organizovano preko društvenih mreža i u masi mogu da predstave sasvim dovoljnu snagu da čak istisnu i velike hedž fondove.

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

    Konkretno, podizali su cene akcija na koje su se fondovi kladili da će pasti, time im izazivajući velike gubitke (klađenje na pad cene se radi pozajmljivanjem akcija sa idejom da se kupe po nižoj ceni i potom vrate, uz ostvarenu zaradu na razlici). Što takve akcije više rastu, ti investitori su na sve većem gubitku, a poziciju mogu zatvoriti (i priznati gubitak) samo tako što će pozajmljene akcije kupiti na tržištu (time ubrzavaju rast akcija).

    Naravno, jaki fondovi ove gubitke mogu trpeti sa nadom da će cena akcija pasti, ali ukoliko to stanje visokih nivoa potraje njihovi brokeri (investicione banke) ih mogu pozvati da vrate pozajmljene akcije i priznaju gubitke.

    • Da li berzu treba posmatrati samo kao mesto za dobru zaradu, kao što smo svedoci i tokom pandemije korone, da tamo nema mnogo susreta sa realnošću i koliko je taj početni ideal berze da ima pre svega svrhu obezbeđivanja kapitala za rast i razvoj kompanija u današnjim vremenima prerastao u nešto sasvim drugom. Gde to vodi?

    Berza je prevashodno mesto gde kompanije prikupljaju kapital kako bi se lakše finansirale, a sve ostalo je posledica ovog bazičnog mehanizma. Koliko je ovaj mehenizam važan za kompanije najbolje govori činjenica da je svaki veliki preduzetnički poduhvat finansiran preko berze, i to se mahom desilo u SAD gde je tržište najrazvijenije i otvoreno za preduzetničke poduhvate sa dobrom idejom. Razvojem Volstrita, naravno, često nastanu mnogi nus-efekti, neželjeni sa aspekta ove bazične ideje, poput aktuelnih dešavanja, prevara koje se dešavaju s vremena na vreme, investicionih mehura koji takođe mogu da imaju nesagledive posledice… Ali to su sve prolazne, neminovne pojave sa kojima se berza uvek na kraju izbori i vrati osnovnoj svrsi. Kada su u pitanju kritike da berza nema mnogo dodira sa realnošću, to je prilično netačno, premda u kratkom vremenskom periodu pod uticajem mnogih faktora vrednosti koji se ostvare na tržištu mogu da budu nerealne.

    Ali na duže staze sve dođe na svoje, preduzetnički poduhvati koji su vredni dožive rast vrednosti (sa njima zarade i njihovi akcionari) i obrnuto, precenjeni preduzetnički poduhvati na duže staze se svedu na realnu vrednost.

    • Koliko je to pitanje i za regulatore i da li mislite da je SAD berza na nekoj prekretnici, istorijskom trenutku, koji bi mogao da vodi u popravljanje sistema ili evenutalno u novi krah?

    Ovi događaji će svakako dovesti do strože regulacije “šortovanja” (prodaje akcija na prazno) i možda još nekih aspekata trgovanja vezanih za trgovačke platforme, ali svakako nije nikakva krupna prekretnica u pitanju.

    • Ko su “wallstreetbets”-i?

    To su pojedinačni investitori koji preko društvene mreže navode masu da investiraju u skladu sa njihovim interesima. Verujem da tu ima veoma malo od proklamovanih ciljeva poput uništenja hedž fondova i sličnih priča i da će glavni organizatori odlično zaraditi na ovim poslovima, na vreme se povlačući prodajom akcija.

    • Da li se njihova akcija može smatrati spekulacijom kojom je sprečena spekulacija?

    Sama akcija “šortovanja” je dozvoljena na većini berzi (obično se ukida u kriznim vremenima) u cilju povećanja efikasnosti tržišta (brže svođenje cene na realnu), ali nije zabranjeno ni organizovani nastup investitora preko društvenih mreža.

    Dakle, obema grupama je cilj ostvarivanje profita s tim što se ova novonastala zaklanja iza utopijskih floskula, dok je prva u njihovim očima ozloglašena.

    • Situacija sada za grupu ovih malih investitora deluje slavodobitno ali da li se može završiti i loše za njih kao za male akcionare u smislu ako se u ceo slučaj umeša neki arbitar ili ne uspeju da ipak prodaju akcije po ovoj visokoj ceni, koji su potencijalni scenariji?

    Svakako će veliki broj pojedinačnih investitora ostati na cedilu, dok će najiskusniji iskočiti iz voza na vreme i realizovati dobitke. To čak ne mora da se desi zbog nekakve regulacije, jasno je svima da ovakve šeme ne mogu doveka trajati i da će spirala nakon ovolikog rasta brzo krenuti u suprotnom smeru.

    • Nakon ekonomske krize iz 2008. godine, u nekim zemljama je bila uvedena zabrana za “short” trgovanje, ali se ispostavilo da je to uticalo na smanjenje efikasnosti berze, pa su te zabrane ukinute. Međutim, i dalje ostaje pitanje kako regulisati berzanske spekulacije, koje, pored nekontrolisanog rasta derivata i insajderske trgovine, predstavljaju suštinske probleme organizovane trgovine na berzama. I jesu li i pored svih problema i dalje jedan od najefikasnijih i najtransparetnijih načina alokacije sredstava i regulisanja tržišnih tokova (ponude, tražnje, cena itd)?

    Berza je esencija tržišta, odnosa ponude i tražnje, i izvesno nema boljeg mehanizma za alokaciju resursa ka efikasnim projektima. Špekulacije kao takve moraju da postoje odnosno moraju da postoje investitori koji će preuzimati rizik ako postoji druga strana koja bi htela da se štiti od rizika. Dakle, špekulacija sama po sebi nije loša, već omogućava investitorima sa nižom sklonošću ka riziku da se štite jer špekulanti preuzimanju njihov rizik. Jasno je da će uvek biti anomalija i napada na berzanski mehanizam pa će uvek biti pokušaja da se insajderski trguje, sprovode druge zloupotrebe i sl. Bitno je da ne postoje u velikoj meri i ne ugroze sigurnost i bezbednost tržišnih učesnika.

    Izvor: BIZLife

    Foto: Pixabay, Beta/AP, YT/Screenshot

    What's your reaction?

    Ostavite komentar

    Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

    developed by Premium Factory. | powered by Premium Hosting
    Copyright © 2020 bizlife.rs | Sva prava zadržana.

    MAGAZINE ONLINE