Hrana za dušu: Andrej Maričić, TV autor
„Bez granica sa Andrejem” je emisija u kojoj autor Andrej Maričić kroz objektiv kamere istražuje najzabačenije delove planete, stiče nove prijatelje i upoznaje ih živeći sa njima. Na N1 televiziji nedavno smo mogli da gledamo Andrejeve priče iz Japana, a nova četvrta sezona prikazivaće se od jeseni na istoj televiziji. Sa autorom pričamo o tome kako nastaju njegove emisije, ali i saznajemo šta je njegova hrana za dušu.
Da li vas nervira kada vašu emisiju porede sa sličnim TV formatima u svetu, sa Berom Grilsom i sl.? Da li uopšte na to obraćate pažnju?
Ne volim poređenja bilo kakve vrste, posebno kada je moj TV serijal u pitanju, jer mu od samog početka dajem lični pečat, bez bilo kakvog uticaja sa strane. Zbog toga ne pratim „slične” formate, jer želim da ostanem onakav kakav sam bio na početku – sa jasnom idejom, iskreno i bez mnogo šminke predstavljam stvari onakve kakve jesu. Naravno, često me porede sa Berom Grilsom i, uz poštovanje svega što radi, nemamo apsolutno nikakvih dodirnih tačaka.
Kako sa logističke strane izgleda priprema za jedan vaš serijal? Da li se to može nazvati i jednim tipom biznis plana?
Serijal je krupan zalogaj. U svakom je 30 epizoda i, u proseku, po pet destinacija, što je posao koji uključuje ozbiljno istraživanje na samom terenu, pripremu, scenario na koji mogu da utičem, snimanje – rekao bih, prava „fizikala” od prvog izlaska sunca do zalaska, nekad i do kasno u noć. Zatim, po povratku sledi ponovo pisanje scenarija za brojne neplanirane momente, koji čine većinu materijala, montaža i postprodukcija. Jednostavnije, za serijal je potrebno više od godinu dana neprekidnog rada.
Čini se da radite baš ono što volite. Da li biste mladom čoveku preporučili da juri za takvim snom bez obzira na sve ili da, ipak, čeka da se za to ukaže prilika, ako se uopšte ukaže?
Nema čekanja. Grabi sve što možeš, a da pri tome uvek vodiš računa o jednoj stvari – ostani svoj i drži se svojih principa, bez obzira na to ko ti šta priča i šta te savetuje, ne slušaj nikog, živi svoj san. Da sam čekao te prilike, a ne lupao glavom o 1001 zalupljena vrata, danas ne bismo vodili ovaj razgovor. Upornost, cilj, vera, tvrdoglavost, doslednost.
Vi ste široj javnosti postali poznati putem jednog rijaliti šou programa. Kakvo je vaše mišljenje o njima?
„Survajver” ne može da se poredi sa današnjim rijaliti programima, glupo je i praviti paralelu. O „vrednostima” koje se plasiraju kroz spomenute programe ne bih trošio reči, niti im davao na značaju.
Zemlja koju još niste posetili, a želeli biste?
Australija i Aljaska, za sada. Već sutra ću da dodam još nekoliko.
Koja su vam tri omiljena filma?
„Poslednji samuraj”, „Poslednji Mohikanac”, „Izgnanik”.
Muzički album/bend/umetnik koji vam je promenio život i zašto?
Volim da slušam raznovrsnu muziku. Iznenadili biste se šta sve može da se nađe na mojim plejlistama. Volim AC/DC, Boba Marlija, Tupaka. Na tome sam odrastao.
Koju ste knjigu poslednju pročitali?
„A planine odjeknuše”, Haleda Hoseinija.
Istorijska ličnost na koju treba da se ugledamo?
Treba da se razvijamo kao ličnosti ceo život, da učimo i istražujemo, a da poštujemo sve što su uradili ljudi pre nas, jer će i neko od nas jednog dana biti na ovom spisku.
Šta je najbolji srpski brend?
Definitivno, sport. Talentovana smo nacija i, gde god da odem, vrlo lako objasnim gde je Srbija (ne Sibir) preko naših poznatih sportista.
Omiljeno mesto u vašem gradu?
Većinu vremena provodim na snimanju van Srbije, a kada sam u Beogradu, u postprodukciji sam, tako da nemam mnogo vremena za švrljanja po gradu, a iskreno, to me i ne zanima, nisam ja taj tip. Ne volim gužve i „bleju” po kafićima itd. Svoje slobodno vreme koristim da budem sa suprugom na našem imanju nedaleko od Beograda, na Obedskoj bari, tako da je moje omiljeno mesto – „u selu”.
Šta je vaša hrana za dušu?
Prva jutarnja kafa na tremu, pogled na Obedsku baru uz cvrkut ptica i kreketanje žaba.
Izvor: BIZLife magazin
Foto: Privatna arhiva
