Hrana za dušu: Branislav Šovljanski, novinar N1
Posle osam godina na Radio-televiziji Vojvodine, Branislav Šovljanski već četiri radi na N1 televiziji. Nedavno je na ovoj televiziji krenuo specijal „360 stepeni“ čiji je Šovljanski autor. Emisija je privukla veliku pažnju, pogotovo njena premijera gde se pojavio čuveni kantautor Đorđe Balašević.
U našoj rubrici „Hrana za dušu“ pričamo sa Šovljanskim o novinarstvu, životu i, naravno, njegovoj hrani za dušu.
Koliko je teško naći kvalitetnog gosta u današnje vreme?
Uvek ima zanimljivih tema i ljudi koji su kompetentni da o njima razgovaraju. Nažalost, toliko je problema svuda u društvu, da je nekada teško pronaći pozitivnu priču ili primer. Drago mi je što mi se ispunila želja da razgovaram sa Đorđem Balaševićem, koji je bio prvi gost u „360 stepeni“, novoj emisiji na N1, i što je pristao na televizijski intervju posle nekoliko godina.
Koga biste još voleli da intervjuišete u „360 stepeni“ u ovoj godini?
Ne pravim spisak sa „željama za gostovanje“. Koncept emisije „360 stepeni“ je da brojne društvene probleme, pojave i aktuelne teme obradimo iz različitih uglova, da čujemo više strana. Ponekad to nije moguće zbog ćutanja institucija, ali poziv uvek šaljemo svima kojih se određena tema tiče.
Ima li danas u Srbiji „’leba od novinarstva“?
Da nema, ne bi se tim poslom niko bavio. Svi bi radili u nekim „državnim agencijama“ ili javnim servisima i tamo čekali penziju. Ali je stanje izuzetno loše, plate su nekada i ponižavajuće niske. Previše je različitih vrsta pritisaka u medijima, a oni ekonomski imaju i najteže posledice po medijske radnike.
Koliko se novinarstvo generalno promenilo od vaših dana na RTV-u do N1?
Novinarstvo se već dugo u Srbiji menja na gore. Delom su za to krivi i sami novinari, ali pre svega država koja novinare posmatra kao sredstvo za plasiranje svojih ideja i stavova. I takav je odnos svake vlasti već decenijama, a novinari nisu uspeli da sačuvaju svoj integritet i ugled profesije. Osam godina sam radio na RTV, evo već četiri sam na N1. Način rada i pristup poslu čine glavnu razliku, ako uopšte to mogu da uporedim.
Kako izgleda vaš savršeni dan?
U poslednje vreme, kada uspem da se naspavam. Šalim se, trudim se da svaki dan bude savršen na svoj način. Nezaobilazni u tome su porodica i dragi ljudi, prijatelji.
Pesma za jutro, popodne i veče?
Nemam neku određenu pesmu. Volim Stonse, Kleptona, Dorse, u kolima uglavnom slušam radio. Volim i Balaševića, Rundeka. Zapravo, dok odgovaram na ovo pitanje shvatam da mi nedostaje da odem na neki dobar koncert.
Kojem albumu se stalno vraćate i zašto?
Meni su roditelji, kada sam bio mali, između ostalog, puštali album Vlade i Gileta „Rokenrol za decu“. To sada moja supruga i ja puštamo našoj ćerki koja još malo puni šest meseci. Tako da ispada da je to album kome se sada najčešće vraćam, a ima još puno toga što ćemo joj puštati.
Poslednja knjiga koju ste pročitali?
„Holivud“ Čarlsa Bukovskog.
Film koji vam je promenio život?
Gledam mnogo filmova, zapravo kada god imam priliku. Ne bih mogao da kažem da mi je neki promenio život, ali ima filmova koje, iako sam ih već gledao, uvek mogu da pogledam ponovo. Miris žene, Mašinista, Paklena pomorandža, Let iznad kukavičjeg gnezda. Ali u poslednje vreme najviše volim da pogledam neki dokumentarni film. Evo i preporuke, jer to su filmovi posle kojih se svakako zamislite: „Searching for Sugar Man“ ili „Icarus“.
Šta vas najlakše nasmeje, a šta rasplače?
Najlakše me nasmeje ćerka. Taj iskreni dečiji osmeh kada se probudi i vidi me iznad kreveca je najlepši osmeh i najveća radost. Ono što me rastuži je nepravda. A ima je svuda oko nas.
Omiljeno mesto za savršen vikend?
Bilo gde u blizini Dunava. Ribarsko ostrvo u Novom Sadu. Tamo sam odrastao, i tamo volim da odem kada god sam u prilici.
Tri velika DA i tri velika NE.
Tri DA su optimizam, ljubav i iskrenost. Tri NE laži, pretvaranje i dodvoravanje.
Šta je vaša „hrana za dušu“?
Slobodno vreme sa porodicom, bez interneta i telefona.
Izvor: BIZLife magazin
Foto: Privatna arhiva
