Hrana za dušu: Dejana Milović Buha, Radio Laguna
Gošća naše rubrike „Hrana za dušu“ je autor emisije „Dejanina radionica“ na Radio Laguni, Dejana Milović Buha.
Kada se govori o medijima, svi pričaju o štampi, televiziji i internetu. Kako jedni druge pretiču i ko predstavlja budućnost? Malo se priča o radiju, a radio i dalje živi. Da li će, na kraju, radio i pobediti?
Radio je već pobedio. Menjaće se forme, svedoci smo tih promena kroz podkast, striming, ali što bi rekao jedan divan čovek koga sam upoznala nedavno: radio je emocija i to neće tako lako iščeznuti. Slična priča bila je sa štampanim knjigama i, evo, još uvek ceo svet čita knjige i sa papira, pored raznih drugih modernih uređaja.
Radili ste na dva kultna radija – B92 i Studio B. Da li sada Radio Laguna, na kome trenutno radite, polako preuzima njihovu ulogu?
Ja bih volela da je tako. Ono u šta sam sigurna jeste da su slušaoci „preuzeti”. To je taj fini, kulturan svet koji je ostao ovde i bori se da opstane, a Radio Laguna, čini mi se, pomaže u toj borbi.
Da li je „Dejanina radionica” emisija kakvu ste oduvek želeli da pravite ili postoji neka druga forma koja vam „čuči u malom mozgu”?
Jedino što sam oduvek želela jeste da upoznam Pola Makartnija. I još nisam ispunila tu želju iz detinjstva. A kada je reč o emisiji, važna mi je sloboda, da mogu u bilo kom trenutku nešto da kažem, promenim, da nije sve, kako se kaže, „zakucano”. To imam u „Radionici” i veoma sam srećna zbog toga. Druge ideje ne zavise samo od mene, u pravu ste, svašta tu „čuči”. Baš mi se sviđa taj izraz!
Ko su vama bili uzori u radijskom novinarstvu, a ko su danas mladima uzori na tom polju?
Kakvi stari – takvi i mladi! Ne znam da li uopšte imaju uzore, a meni su bili i ostali: Zoran Modli, Sloba Konjović, Tanja Petrović, Duca Marković.
Koja su vam tri omiljena filma?
„Šejn”, „E. T.” i „A hard day’s night”.
Muzički album/bend/umetnik koji vam je promenio život i zašto?
Brus Springstin, zato što mi je svojom muzikom pomogao da prođem kroz razne periode, i dobre i loše. A najbolje od svega je što me i dalje prati. Doduše, obično ja prva odem na njegov koncert negde u svetu.
Koncert koji pamtite?
„Oasis” – 1997, Earls Court London, predgrupa „The Verve”.
Koju ste knjigu poslednju pročitali?
„Bunt dece socijalizma”, Dušana Vesića.
Koju biste knjigu preporučili kao obaveznu literaturu?
„Mi deca sa kolodvora Zoo”, za tinejdžerski period svakog deteta.
Istorijska ličnost na koju treba da se ugledamo?
Ne postoji univerzalan odgovor na ovo pitanje. Od mnogih uzeti pomalo – to je rešenje.
Koji je najbolji srpski brend?
Plazma. Mada je to licenca, mi smo mu dali pečat.
Omiljeno mesto u gradu?
Dunavski kej, Dorćol. Samo da ga ne unište…
Putovanje koje ćete pamtiti?
Amerika 1986, Dalas, Ostin, Njujork.
Šta je vaša hrana za dušu?
Preslušavanje novih singlova, gledanje serija, ali vrlo odabranih, često dugo ne mogu da nađem neku koja me baš „uvuče” u priču. Preporučujem jednu novu: „I know this much is true”. Odlična drama!
Izvor: BIZLife magazin
Foto: Privatna arhiva
