Hrana za dušu: Miloš Milovanović, N1 televizija

 Može li se danas u Srbiji živeti od novinarstva?

Teško je to precizno reći. Posebno zato što možemo da izvučemo mnogo nijansi koje bismo dodali uz „živeti”. Ljudi koji pošteno i profesionalno rade najveći benefit imaju od toga što mirno spavaju, a mislim da je to poprilično važan činilac života. I doprinosi kvalitetu istog tog života.

Dakle, može se živeti. Standardno ‒ da, lagodno – malo teže, kao i u brojnim drugim profesijama. Mnogo važnije je da može mirno da se spava.

Poznato je da ste i novinar i muzičar. Svojevremeno ste i jedan program na vašoj televiziji započeli svirajući svoj instrument. Kada će i vesti na našim televizijama biti „muzika za naše uši”?

Trudim se da muziku unesem u programe koje radim kada god za to postoji profesionalno opravdanje. I to mi pričinjava neobično zadovoljstvo. To je neophodno u radu, šta god da je naš posao.

Nažalost, svakodnevne vesti i muzika kod nas ne idu baš ruku pod ruku, i to već poprilično dugo. Zato je teško reći KADA će vesti biti muzika za naše uši. Istina, to zavisi i od toga koji „žanr” nam odgovara. Najlepše bi bilo doći do tog nivoa ekonomskog i društvenog razvoja da nam svakodnevica i ne zavisi od toga kakve su vesti. Mislim na vesti koje prenose mediji. Tada vesti postaju događaji u našim životima, a one su, čini mi se, znatno češće „muzika” od bilo kojih drugih vesti. Iskreno se nadam da na taj trenutak nećemo predugo čekati.

Što se tiče onoga što nam je sada na raspolaganju, uvek se obradujem uspesima mladih naučnika, sportista, učenika i studenata.

Kada biste mogli da birate, sa kim biste uradili intervju i zašto?

Pre mnogo godina imao sam zakazan intervju sa svojim omiljenim muzičarem – Stingom. Okolnosti i obaveze su me sprečile da taj intervju i uradim, zbog čega žalim i godinama nakon toga. Ako bih mogao da biram, pokušao bih da se nađem u tom momentu ponovo. Siguran sam da ni sâm razgovor ne bi bio isti kao tada. Zasad, mogu da se zadovoljim činjenicom da sam slušao četiri od pet Stingovih nastupa u Srbiji i da je prošao pored mene pred jedan od tih nastupa.

Mogu, međutim, sa tim iskustvom da uporedim vrlo lep razgovor koji sam imao sa Omerom Avitalom, koji je 2018. godine nastupio sa bendom na Beogradskom džez festivalu. Bio je to jedan neobično opušten razgovor, iz kog sam dosta naučio. Drago mi je da se i moj sagovornik osećao slično.

Kada govorimo o tome zašto bih voleo razgovor sa Stingom i zašto mi je ovaj sa Omerom drag ‒ obojica su basisti.

Kada se u novinarskim krugovima pita kakav je Miloš Milovanović, odgovori glase da je Miloš divan kolega i dobar čovek. Uz to, vi ste i „lepi, plavi i visoki”. Da li ste vi, u stvari, idealan muškarac ili zet?

Svaki komentar i opis mogu da daju samo ljudi koji me znaju. Trudim se da u životu i poslu budem otvoren, pristupačan i pristojan. To je, po mom mišljenju, pitanje kulture, vaspitanja, poštovanja. Ne smatram da sam u bilo kom smislu i blizu idealnog.

Iako ste mladi, već imate veliko iskustvo u roditeljstvu. Da li je danas biti roditelj izazovnije nego ikad?

Naravno da možemo reći da je sadašnje vreme po mnogome drugačije od ranijih godina, da su mnoge okolnosti izazovnije, da je više neizvesnosti itd. Ali sve to je naš lični utisak. Siguran sam da je i našim roditeljima i generaciji pre njih roditeljstvo donelo, pre svega, izazove. Posebno zato što govorimo o ovom podneblju. Trudim se da ne gledam na sve to kao na bezizlaznu situaciju. Lako je biti pesimista. Ali ako izazove savladavamo jedan po jedan, na dobrom smo putu. A najveći su u nama samima.

Kako izgleda vaš savršen dan?

To je, prosto, dan u kome se sve stigne. Iz tog ugla, zahtev nije pretežak. Dakle, postići obaveze, posvetiti se porodici, prijateljima, na posletku, i sebi. Vrlo važno, deo savršenog dana je neorganizovanost! Ako se tokom dana desilo nešto neplanirano a lepo, taj dan je već na dobrom putu da bude savršen. Ili skoro savršen. Žao mi je što ne mogu češće da budem neorganizovan, ali mi je drago što i pored toga imam pristojan procenat lepih dana.

Koji su vam omiljeni filmovi?

„Gladijator”, Ridli Skot, Rasel Krou… To je, verovatno, dečak u meni, koji se divi vanvremenskoj hrabrosti i univerzalnoj priči o časti.

„Dobra godina” (Good Year), još jedan Ridli i još jedan Rasel. Meni prelepa priča o zaboravljanju sebe i povratka sebi. Uz prelepu prirodu i predele Provanse. Mogu uvek da ga gledam iznova, gotovo da osećam miris prašine i grožđa koje vri. Jednom ću i obići te predele. Nešto mi govori da bi tamo bilo mnogo savršenih dana.

Album koji vam je promenio život i zašto?

Zapravo, nema takvog albuma. Ali mogu da izdvojim nekoliko:

Stingov „Sacred Love” ‒ podseća me na povratak iz Egipta.

„Qantar”, Omera Avitala ‒ taj album je promovisao beogradskim koncertom, kada sam ga upoznao i intervjuisao.

„Can’t Stop Running”, Adam Ben Ezra ‒ izašao malo posle njegovog prvog beogradskog koncerta, koji sam lično organizovao.

Koju ste knjigu poslednju pročitali?

„Bagatele”, Nemanje Kuzmanovskog. Vrlo prijatna zbirka duhovitih, angažovanih, maštovitih i neobičnih priča, koje nas vode u paralelne (ne)postojeće dimenzije, u drugačije gledanje sadašnjosti, ali i u sebe.

Omiljeno mesto u gradu?

Ne postoji jedno. A i još uvek mi se čini da svoj grad i ne poznajem dovoljno.

Rođen sam i odrastao sam na Dorćolu i posebno mi je lepo uz Dunav. Kej pruža osećaj da sam daleko od svega, iako znam da sam u centru velikog grada. Takođe, mnogo je tu istorije i, donedavno, odolevanja trendovima koje ne odobravam.

Najbolje mesto za odmor?

Ne želim da otkrijem, ne zamerite. Više puta sam preporučivao mesto za odmor na osnovu sjajnog ličnog iskustva, da bi se par godina kasnije dešavalo da se sve što mi se dopadalo značajno promeni.

Šalu na stranu, najviše volim selo, planinu, aktivni odmor. Odmor na kome nešto naučim, odmor koji me angažuje u meri koja ne zamara. Onaj koji baterije puni emotivno, a ne samo fizički.

Volim kada sam u prilici da obilazim Srbiju. I svaki put kada vidim nešto lepo ili kada dođem na novo mesto, pomislim koliko svoju zemlju ne poznajem.

Šta je vaša hrana za dušu?

 Porodica, odabrano, drago društvo, lepo mesto u gradu ili van njega i vreme… o kome ne moram da vodim računa.

Izvor: BIZLife magazin

Foto: N1 promo