Hrana za dušu – Nina i Nađa, Wannabe Magazine: Kad pobediš sebe i ceo svet
Nina Milović, Generalni i kreativni direktor, Wannabe Magazine
Nađa Jokanović, Direktor za poslovni razvoj i marketing, Wannabe Magazine
Koliko je danas teško/lako biti vlasnik medija u Srbiji?
Nina: Biti vlasnik medija u Srbiji podjednako je izazovno kao i biti vlasnik bilo kog drugog biznisa iste veličine. Naravno, kada smo pokrenule WANNABE MAGAZINE, bile smo isuviše mlade, nismo se opterećivale potencijalnim problemima, zanimalo nas je samo da ideju sprovedemo u delo, da budemo što vidljiviji i čitaniji, sa kvalitetnim sadržajem. Tek danas, kada smo proširile delatnosti i tim, kada smo postale mnogo više od samih medija, osećamo težinu novih izazova. Ali to je normalno za svaki novi nivo razvoja biznisa.
Nađa: Da se nadovežem na Ninin odgovor ‒ pokretanje biznisa u Srbiji izazov je samo po sebi. Dodatno, ako ste u sferi medija, postoje brojne specifičnosti vezane za tu delatnost, naročito ako ste nezavisni i, samim tim, „mali” medij. Pored toga, treba imati u vidu da danas konstantno mnogo toga u svetu menja veb-medija i klasično oglašavanje je sve manje interesantno oglašavačima. Zato smo mi potpuno spontano proširili svoje delatnosti u vidu digitalnog kreativnog studija „WANNABE Media”, koji svojim klijentima i partnerima nudi različita kreativna rešenja, prvenstveno za onlajn i društvene mreže, ali pored toga, i oflajn (TV i OOH).
Da morate sve ispočetka, da li biste ponovo odabrale pokretanje WANNABE MAGAZINE-a?
Nina: Definitivno da, jer sam u duši preduzetnik. Svoj posao ne posmatram kao bilo koji drugi posao, već kao priliku da radim ono što volim, da uživam dok radim, da upoznajem nove, sjajne, kvalitetne ljude, da učim, kako o poslu, tako i o sebi samoj, da pomeram sopstvene granice i iz dana u dan pobeđujem sebe. A kada uz sve to imate i odgovarajućeg poslovnog partnera i, pre svega, pravog prijatelja, sve je mnogo lakše, lepše i uzbudljivije.
Nađa: Biću potpuno iskrena i reći da je pokretanje WANNABE MAGAZINE-a u mom slučaju jedan splet (srećnih) okolnosti, do kojih je dovelo prijateljstvo sa Ninom, zbog koga sam ušla u preduzetničku avanturu. Na početku nisam mogla ni da zamislim u kom pravcu će sve otići i koje će razmere dobiti, ali sam, svakako, bila svesna da, radeći na drugoj poziciji paralelno (pošto sam po obrazovanju magistar farmacije ‒ medicinski biohemičar), neću moći da se potpuno posvetim preduzetništvu. Iz tog razloga sam odlučila da postanem sopstveni „gazda” i nisam se nikada pokajala zbog toga. Hvala Nini što mi je uopšte dala ideju i podsticaj da je tako nešto moguće. Iako je postojao veliki rizik na koji se treba odvažiti, to je bio dobar izbor.
Kako izgleda biti uspešna poslovna žena u Srbiji?
Nina: Kada tvoja preduzetnička ideja uspe, kada se pretvori u ozbiljan posao koji raste iz dana u dan, kada svi prepoznaju tvoj rad i poštuju te zbog njega, a kada si uz sve to i žena, supruga i majka dvoje dece ‒ teško je rečima opisati koliko je taj osećaj moćan. Ne samo da osećaš da si pobedila ceo svet već osećaš i da si pobedila sebe i sve svoje strahove i nesigurnosti da nećeš uspeti. Sve ovo ti daje jak vetar u leđa da nastaviš dalje, još više i još bolje. Naravno, na Nađi i meni, kao poslodavcima, velika je odgovornost baš zbog naših zaposlenih, ali nakon svega što smo zajedno prošli svih ovih godina, mogu da tvrdim da smo uigrani tim, koji ne pristaje na neuspeh i koji može sve.
Nađa: Obe smo jako kritične kada je u pitanju definicija uspeha i uvek mislimo da može i više i bolje. Kada si tako samokritičan, iako je to verovatno jedan od razloga samog uspeha, teško ti je da u njemu potpuno uživaš i nikad nisi „opušten”. Fenomenalno je kada se setiš da si, kao mali, maštao da ćeš biti uspešan poslovan čovek i onda shvatiš da si na tom putu i ostvaruješ ono što si sebi zacrtao. Poslovnim ženama nije lako, to je sigurno, jer moraju da žongliraju između više uloga koje imaju (jer su žene), bilo da su u Srbiji ili negde u svetu. Ono što je karakteristično za Srbiju jeste specifičnost našeg i dalje patrijarhalnog podneblja, ali i to je nešto što se polako menja dolaskom novih generacija, a sa njima i novih zanimanja. Ono što je definitivno teže od toga „biti uspešna poslovna žena” jeste „biti uspešna preduzetnica”. Blog koji sam pokrenula „Dnevnik jedne poslovne žene” (nadjajokanovic.com) nastao je baš sa idejom da, pored nekih tema koje su meni zanimljive, obrađuje i teme posvećene upravo nedoumicama i izazovima sa kojima se sreću poslovne žene, predočene iz moje perspektive.
Da li i vi tokom nedelje, kao većina zaposlenih u Srbiji, jedva čekate petak?
Nina: U suštini, kada se baviš privatnim biznisom, dani u nedelji počinju da gube svoje izvorno značenje. Šalu na stranu, volim vikend, jer tada imam najviše slobodnog vremena, koje provodim sa svojom porodicom i u tome zaista uživam, ali s obzirom na to da moja glava nikada ne miruje, često mi se dešavalo da se sa Nađom nalazim baš za vikend kako bismo razradile nove ideje i planove. Koliko god sebi govorila da usporim i da se odmorim, mislim da mi ideje baš tada naviru.
Nađa: U preduzetništvu nema vikenda, niti se kao preduzetnik i vlasnik biznisa osećaš kao da imaš posao koji treba da se „odradi”. Tvoj biznis je tvoj život, deo tebe i prirodno ti je da razmišljaš o njemu stalno i tražiš nove ideje, rešenja… Da je drugačije, sigurno ne bi bio uspešan u tome što radiš. Mada, iskreno mislim da to važi i kada si zaposlen, ne samo kada si poslodavac. Prošlo je vreme kada si mogao da „odrađuješ” i da ne daješ sebe u poslu. I ono u šta duboko verujemo i Nina i ja jeste da „kakav si u poslu, takav si u životu”.
Koje je idealno mesto za vikend?
Nina: Moje idealno mesto za vikend je moja kuća, budući da sam je željna, jer sam tokom nedelje previše van nje.
Nađa: Volim vikendom da se opustim kod kuće, mada se neretko dešava i da radim, jer tada imam mir i bolji fokus. Pošto sam nedavno postala majka, moja rutina se već menja, pa verujem da će tako i vikendi.
Koja je poslednja knjiga koju ste pročitali?
Nina: Trenutno čitam knjigu „Postnatal Depletion Cure”, koju je strani portal „Goop” objavio zajedno sa Oskarom Serajakom.
Nađa: Poslednja knjiga koju sam pročitala je „Ask Gary Vee”, koja je korisna kako za preduzetnike, tako i za sve ostale poslovne ljude.
Šta vam je trenutno na plejlisti?
Nina: Trenutno u kolima slušam svašta, prema raspoloženju, npr. Džesi Ver, „Nuvel vag”, Lejdi Gagu, Dejvida Bouvija…
Nađa: Da je pitanje šta gledam na „Netflixu”, odgovor bi bila serija „The Good Wife”, koju preporučujem svima. Što se muzike tiče, ranije sam bila veliki entuzijasta i skidala muziku i pravila svoje kompilacije, a kako više nemam vremena za to, slušam omiljene radio-stanice dok sam u kolima.
Da li ste jedna od onih zaposlenih žena koje jedva čekaju kraj radnog vremena da obuju patike?
Nina: Prednost rada u modnoj industriji je upravo ta: dozvoljeno mi je da nosim patike kad god poželim. Retko kada nosim visoke potpetice, jer mi je jako važno da se osećam dobro u onome što nosim, da se lako krećem, da me ništa ne sputava. Zato sam veliki ljubitelj kako patika, tako i druge ravne obuće, a zahvaljujući aktuelnim trendovima, čak i sa takvim izborom mogu da izgledam doterano i moderno, ali i dalje profesionalno.
Nađa: Patike obožavam da nosim i imam i previše pari u svom garderoberu. Nosim ih svakodnevno i na posao i volim da ih kombinujem sa nekim poslovnijim komadima, obavezno sa sakoom, a nekada čak i sa odelom.
Koliko je za poslovnu ženu važan poslovni stil?
Nina: Na osnovu izgleda i upravo na osnovu nečijeg stila stičemo prvi utisak. Stil govori o vašoj kulturi, socijalnom okruženju, interesovanjima, pa čak i o vašoj prošlosti. Stil oblačenja i ponašanja nešto je što se gradi godinama, a pogotovo poslovni stil, koji mora biti, na prvom mestu, praktičan i u skladu sa potrebama savremene žene, istovremeno mora biti smart i šik, sve ostalo je odavno prevaziđeno. Inače, to je bila i inicijalna ideja kada sam nedavno pokrenula modnu liniji pod imenom NINAMILAN studio, koji upravo daje ženama mogućnost da grade drugačiji poslovni stil.
Nađa: Prepoznatljiv stil je, naravno, veoma bitan, naročito u modnom medijskom okruženju, u kome se mi zbog posla krećemo. Ako pričamo o ženama koje su na menadžerskim ili direktorskim pozicijama, pre svega, one ne bi smele sebi da dopuste da ne povedu računa o stilu i svom izgledu generalno. Ja to doživljavam kao odraz lične kulture.
Kada bi vam sada neko ponudio besplatnu avionsku kartu, koju biste destinaciju odabrali?
Nina: Ovih dana mi je u glavi Karnegi hol i baš mi se ide na neki koncert. Dakle, Njujork.
Nađa: Volela bih da odem na Maldive, pošto je to putovanje koje smo planirali, ali smo, nažalost, morali da odložimo.
Koja je poslednja dijeta koje ste se pridržavali?
Nina: Dijeta nutricioniste Ane Petrović, nakon koje sam uspela da skinem 10 kilograma posle druge trudnoće i planiram da nastavim dalje.
Nađa: Poslednja i jedina dijeta na kojoj sam ikada bila jeste čuvena hrono dijeta i meni je baš odgovarao taj režim ishrane. Svako treba da nađe ono što njemu leži prema navikama i potrebama, a veoma je bitna i samokontrola.
Šta je vaša hrana za dušu?
Nina: Svaki kreativni proces, bilo da je crtanje, pisanje, pevanje, slikanje, dizajniranje i sl., ali je bitno da je uz muziku.
Nađa: Svako ko me poznaje zna da volim da putujem i da mi nikad nije dosta putovanja. Svako novo iskustvo i nova destinacija me ispunjavaju i zaista uživam u tome.
Izvor: BIZLife magazin
Foto: Wannabe magazin
