I posle pečata pečat: Kada će definitivno u istoriju i zašto još uvek „živi“?

Pridružite se poslovnoj zajednici od 20000 najuspešnijih i čitajte nas prvi

    I posle pečata pečat: Kada će definitivno u istoriju i zašto još uvek „živi“?

    Da pečat i dalje “živi” u našim životima, podsetili smo se i krajem 2020. godine, periodu godine u kojem mnogim firmama stižu razna dokumenta i pokloni pri čijoj isporuci, kuriri i poštari traže pečat.

    Bilo je i onih koji su se na šalterima pošta iznenadili kada su pošiljke naslovljene na firme pokušali da preuzmu bez pečata. Nije moglo.

    Zato smo pitali ljude koji se u tu problematiku razumeju zašto nam je i dalje potreban pečat, kada je njegovo izbacivanje slavodobitno proglasila i sama premijerka Ana Brnabić pre nekoliko godina.

    Izmenama Zakona o privrednim društvima, pečat je još od oktobra 2018. godine trebalo da ode u istoriju jer propisuje da se privredi ne može nametnuti upotreba pečata nijednim posebnim propisom.

    Taj Zakon je van snage stavio odredbe čak 10 zakona i 107 podzakonskih akata u kojima se pominje pečat.

    Međutim, pojedine službe i institucije su i nakon toga nastavile da pravnim licima traže pečatirane dokumente, a neretko to čine i dan-danas.

    Svetlana Budimčević iz Unije poslodavaca Srbije kaže za BIZLife portal da, iako je krovnim Zakonom o privrednim društvima predviđeno da privredna društva i preduzetnici nisu dužni da upotrebljavaju pečat u svojim poslovnim pismima i dokumentima, pojedine institucije i organizacije pečat i dalje zahtevaju kao obavezan element u  poslovnoj korespondenciji, tako da on i dalje „živi“.

    “Smanjenje administrativnih barijera i skraćenje, odnosno pojednostavljenje birokratskih procedura, doprinosi unapređenju uslova poslovanja i konkurentnosti privrede. Donošenjem Zakona o privrednim društvima, van snage je stavljeno i desetak drugih zakona i preko 100 podzakonskih akata, u kojima se pominjao pečat. Takođe, i Vlada je zaključkom naložila organima državne uprave, da u okviru svog delokruga, pripreme izmene i dopuna propisa i akata, kako bi se ovaj postupak zaokružio. Ipak, i dalje je čest slučaj, da pojedine institucije i organizacije kao bitan element dokumenta, smatraju i pečat, što znači da ili svi interni akti nisu do kraja izmenjeni ili se pak ne primenjuju kako bi trebalo“, objašnjava sagovornica.

    Ističe i da se proteklih dana, pred Novu godinu taj problem učestalije javlja u vezi sa prijemom i slanjem pošiljki.

    Budimčević smatra i da je „nova realnost“ doprinela da shvatimo značaj i prednosti digitalizacije, kao i da je elektronsko poslovanje budućnost jer olakšava rad i štedi novac.

    „Moramo unaprediti pojedina zakonska rešenja, dosledno primenjivati propise, ali i sprovesti postupak profesionalizacije javne uprave. Tek tada ćemo moći da kažemo da smo klasičan pečat i zaista ostavili u istoriji i da idemo u korak sa evropskim modelima  i načinima rada“, kaže ona.

    Prema informacijama kojima raspolaže NALED, koji se zalagao i inicirao ukidanje ove procedure, pečat se sve manje traži u praksi pa se, kako kažu, čini da su privreda, građani i institucije u velikoj meri prihvatile poslovanje bez ovog relikta prošlosti.

    Šefica Jedinice za imovinu i investicije u NALED-u Jasmina Radovanović rekla je za BIZLife portal da još postoji neujednačenost postupanja u odnosu na sve organizacione forme, jer se Zakon o privrednim društvima primenjuje samo na kompanije i preduzetnike, ali ne i na druge forme pravnih lica kao što su udruženja, sportska udruženja, fondovi, fondacije, zadužbine, komore.

    Zato  onda ne možemo ni reći da se pečat potpuno izgubio u poslovanju, dodaje Radovanović.

    Da bi efekat ukidanja pečata bio vidljivi u praksi potrebno je da se u zakone koji regulišu ove preostale pravne forme unesu odredbe o neobaveznosti upotrebe pečata o poslovanju, što NALED već neko vreme zagovara, podseća sagovornica.

    Građani primedbe u vezi sa ovim problemom i dalje mogu podneti putem linka: https://www.ite.gov.rs/tekst/sr/1835/ukidanje-pecata.php

    U toku ove godine kontakt centru Kancelarije za IT i Eupravu stiglo je 178 predmeta vezano za ukidanje pečata, od čega su 42 pitanja bile sugestije, a 136 prijava.

    Kontakt centru se uglavnom obraća privreda, a Radovanović kaže da kada je reč o institucijama na koje se najviše primedbuje, ne može se izdvojiti nijedna, jer primedbe stižu sporadično.

    „Možda se malo više odnose na telekomunikacione kompanije, kurirske službe“, precizira.

    Na pitanje zašto se pečat i dalje traži, i da li institicije imaju objašnjenje za to, predstavnica NALED-a kaže da je to praksa koja se godinama ustalila, kao i svest da pečat daje dodatnu sigurnost pravnom poslu ili pravnoj radnji.

    „Kod pojedinih institucija su interne procedure toliko zakomplikovale poslovanje bez pečata, da same stranke često odustaju od mogućnosti da ne koriste pečat. Zakon o privrednim društvima nije dao alternativu za upotrebu pečata, jednostavno ko ne želi da ga koristi ne sme se uslovljavati sa dodatnim procedurama, papirologijom, proverama“, kaže Radovanović.

    Izvor: BIZLife/Jelena Andrić

    Foto: Pixabay

    What's your reaction?

    Ostavite komentar

    Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

    developed by Premium Factory. | powered by Premium Hosting
    Copyright © 2020 bizlife.rs | Sva prava zadržana.

    MAGAZINE ONLINE