Ima li stanova za profesore

Piše: Milenko Vasović

Zaposleni u Skupštini grada Beograda moći će da kupe stan od 50 kvadrata za 30.000 evra. Sledeće godine počinje gradnja stanova za gradsku administraciju po privilegovanim cenama. Tako je u petak najavio zamenik gradonačelnika Beograda. Cena kvadrata od 600 do 650 evra.

Gospodin Goran Vesić nije naveo lokaciju na kojoj će se graditi kvadrati za ove “kadrove” ali ne bi trebalo očekivati da to budu nekakve zgrade na periferiji. Ako ljudi rade u centru grada prirodno je da im se i stanovi obezbede što bliže poslu.

Kada pročitate bilo koji oglas za kupoprodaju nekretnina lako ćete uočiti da takvi stanovi u širem centru prestonice koštaju stotinak hiljada evra, pa i više. Dirljiva briga za kadrove. Jeste, ima mala začkoljica, ko kupi  ovakav stan moraće da ostane u službi najmanje 10 godina. Da se kadrovi ne bi osipali.

Treba te “stručnjake” na svaki način zadržati, zato neće biti, veli Vesić, ni učešća za stanove. Zašto bi i bilo, po mom skromnom mišljenju ne treba ograničavati ni broj kupljenih stanova, ko hoće i može da se žrtvuje neka kupi dva, tri, po jedan za decu… Može i za izdavanje, valja od nečega i živeti.

Ima, pa, u blizini Gradske skupštine jedna škola, čini mi se da se zove Matematička gimnazija ili tako nekako. U toj školi za koju možda Vesić i drugovi na vlasti i ne znaju (sem kad se slikaju), neki zaljubljenici u svoj poziv stvaraju svetske šampione. Trenutno je u toj školi Jelena Ivančić, svetska prvakinja iz matematike. Najbolja, nešto kao Nole u svom poslu.

Kakve veze imaju đaci i stanovi? Velike. Na primer, nedavno je dvoje profesora iz pomenute škole otišlo u penziju, čitav radni vek su proveli sa učenicima, brinući o njima i spremajući ih za takmičenja. I za život. U onih oko 500 medalja koliko su na međunarodnim takmičenjima osvojili genijalci iz MG utkana je i njihova, profesorska veština. Treba li reći da je iz ove škole izašlo pola hiljade budućih doktora nuka?

Pogađate, ovo dvoje profesora nisu za svog radnog veka dobili stan. Nema za profesore iz MG, ni za hiljade i hiljade drugih. Nema za prosvetu uopšte. Ali ima za udbaše, ima za birokratiju, biće malo i za vojsku, da im se zamažu oči, za nekog policajca, ako strada na dužnosti… Zna se šta su u Srbiji prioriteti.

Zato nam i jeste tako kako nam je. Neću da nabrajam slučejeve korupcije u gradskoj administraciji, ni tarife za pojedine činovnike, samo ću da kažem da oni kojima su već prsti u medu sada dobijaju i košnice koje ćemo mi plaćati. A za one koji rade najvažniji posao na svetu prazan sendvič. Ništa!

Ima više od godinu dana od kako su beogradski prosvetari pisali  Ministarstvu prosvete u kome su naveli sve ovo o čemu pričam. Da su prepušteni sami sebi, da se snalaze na razne načine, da po visokim kamatama podižu kredite kod poslovnih banaka dok država za to vreme ćuti i brine o drugima. Da li mislite da je ministar progovorio u Vladi na ovu temu?

Sve su to naše narodne pare i one iz gradskih i opštinskih budžeta i one u republičkoj kasi. I onih 250 miliona što će se strpati u beton na nekakvom nacionalnom fudbalskom stadionu. A onda će se jednog dana neko iznenaditi što iz Matematičke (i drugih škola) odlaze najbolji profesori. Tada će definitivno biti kasno.

I još nešto, dok u Matematičkoj vladaju znanje, rad i ljubav prema poslu, u gradu Beogradu u mnogim oblastima je totalni haos. A njega proizvode baš oni koji će dobiti stanove za trećinu cene. Osim ako i to nije predizborni trik.

Srećna Nova godina!

Izvor: BIZLife