Indeks demokratije Ekonomista: Srbiji NAJNIŽA OCENA od 2006.

Pridružite se poslovnoj zajednici od 20000 najuspešnijih i čitajte nas prvi

    Indeks demokratije Ekonomista: Srbiji NAJNIŽA OCENA od 2006.

    Srbija se i ove godine nalazi u kategoriji “manjkavih demokratija”, na 66. mestu, a pad u prosečnoj oceni u odnosu na prethodnu godinu iznosi 0,19, što je najveći pad u jednoj godini od 2006. godine, pokazao je novi izveštaj Ekonomist intelidžens junita (EIU), dela Grupe Ekonomist koji se bavi istraživanjima i analizama.

    Izveštaj “U bolesti i u zdravlju?” je obuhvatio 167 zemalja koje su ocenjivane po 60 pokazatelja u pet kategorija: izborni proces i plurizam, funkcionisanje vlasti, demokratska politička kultura i građanske slobode.

    Zemlje su podeljene u četiri kategorije: “potpune demokratije”, “manjkave demokratije”, “hibridni režimi” i “autoritarni režimi”, a ocenjuju se od 0 autoritarni režimi, do 10 potpuna demokratija.

    Srbija je dobila ukupno 6,22 poena (od maksimalnih 10), što je manje u odnosu na prošlogodišnji izveštaj kada je imala ocenu 6,41, ali je zadržala isto 66. mesto, ispred Paragvaja i Šri Lanke, a iza Lesota i Indonezije.

    Od zemalja regiona Slovenija, Hrvatska, Srbija i Albanija svrstane su u kategoriju “manjkavih demokratija”, dok su BiH, Crna Gora i Severna Makedonija ocenjene kao “hibridni režimi”.

    Ispred Srbije su Slovenija na 35, i Hrvatska na 59, mestu, a iza Albanija (71), Severna Makedonija (78), Crna Gora (81) i BiH (101).

    Po novom indeksu demokratije, pad beleži čitav region Istočne Evrope u koji spada i Srbija, a čiji je prosečan skor za 2020. pao na 5,36 sa 5,42 koliko je bio prethodne godine.

    Prve na istočnoevropskoj listi su Estonija, Češka i Slovenija. Hrvatska je na 10, Rumunija na 11, Srbija na 12, Albanija na 13, Severna Makedonija na 14. mestu, Crna Gora je 17, a BiH 20. na listi.

    Jasan trend pogoršanja govori o krhkosti demokratije u vreme krize, ali i o spremnosti vlada da žrtvuju građanske slobode i vrše nekontrolisanu vlast u vanrednoj situaciji, navodi se u izveštaju. Pandemija je, kako se dodaje, dodatno istakla trajne probleme u regionu, poput lošeg funkcionisanja institucija i slabe političke kulture.

    Sa ocenom 4,67 za političku kulturu Istočna Evropa najgora je od svih regiona, što, kako se ocenjuje, odražava zabrinjavajući pad podrške demokratiji – kao simptom duboke nemoći demokratije i nezadovoljstva građana političkim ‘statusom quo’ u regionu – i sve veća podršku vojnoj vladavini i vođama koji vladaju čvrstom rukom.

    U celom regionu Istočne Evrope ni 2020. ni jedna zemlja nije ocenjena kao “potpuna demokratija”, a samo je Albanija promenila kategoriju nabolje prešavši u grupu zemalja ocenjenih kao “manjkave demokratije” iz grupe “hibridnih režima”.

    Trinaest zemalja Istočne Evrope su klasifikovane kao “manjkave demokratije”, uključujući svih 11 država članica EU plus Srbiju i Albaniju. Osam je ocenjeno kao “hibridni režim” (BiH, Crna Gora, Severna Makedonija, Ukrajina, Moldavija, Jermenija, Gruzija i Kirgistan). Ostale, uključujući Belorusiju, Kazahstan i Rusiju, ocenjene su kao “autoritarni režimi”.

    Globalno gledano, u 2020. velika većina zemalja, 116 of 167 beleži pad u odnosu na prethodnu godinu. Napredak je zabeležen u 38 (22,6 odsto) zemalja, dok je 13 država ostalo na istim pozicijama kao 2109.

    Prosečna globalna ocena u Indeksu demokratije 2020. pala je sa 5,44 u 2019. na 5,34 što je do sada najniži nivo. Prva na listi je Norveška, a poslednja je Severna Koreja.

    Izvor: Beta

    What's your reaction?

    Ostavite komentar

    Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

    developed by Premium Factory. | powered by Premium Hosting
    Copyright © 2020 bizlife.rs | Sva prava zadržana.

    MAGAZINE ONLINE