Inicijativa A11: Treba nam „Strazbur“ za ekonomska i socijalna prava (VIDEO)
Zašto građani Srbije ne mogu da se obrate Komitetu UN za ekonomska i socijalna prava kada smatraju da im je neko od ovih prava uskraćeno?
Ukoliko ste penzioner i primate penziju od 16.000 dinara, nećete imati pravo na obrok u narodnoj kuhinji. Ako ste beskućnik i nemate prijavljeno prebivalište, nećete moći da ostvarite pravo na novčanu socijalnu pomoć, niti na zdravstvenu zaštitu. Da biste zatražili socijalnu pomoć zbog toga što ste ostali bez posla, ili ste se razboleli, potrebno je da prethodno pomoć tražite od najbližih srodnika, pa čak i da ih tužite kako bi sud utvrdio da oni ne mogu da vas izdržavaju, jer ćete jedino tako ispuniti uslove da službe socijalne zaštite uzmu u razmatranje vaš zahtev i eventualno odluče da vam odobre ovu vrstu pomoći.
Socijalna pomoć mesečno iznosi 8.781 dinar, a ako ste radno sposobni primaćete je devet meseci godišnje, jer po Zakonu o socijalnoj zaštiti imate pravo na toliko. Za preostala tri meseca ćete morati da se snađete.
Crta/foto kolektiv Kamerades-Marko Rupena
Ovo su primeri stvarnih priča ljudi iz sistema socijalne zaštite u Srbiji o kojima smo razgovarali sa aktivistima organizacije Inicijativa A 11 koja se bavi zaštitom i unapređenjem ekonomskih i socijalnih prava. Oni su ove godine, povodom Međunarodnog dana borbe protiv siromaštva – 17. oktobra pokrenuli kampanju „Neprijatelj je siromaštvo, a ne siromašni“ sa idejom da javnosti skrenu pažnju na to da se društvo i država u nekim slučajevima ponašaju kao da su im siromašni ljudi teret, a ne da imaju moralnu dužnost i zakonsku obavezu da se pobrinu za njih.
„Ljudi koji su siromašni nisu krivi za to, država ima zakonsku obavezu da im pomogne da prevaziđu situaciju u kojoj se nalaze. Usled nepredvidivih životnih okolnosti svako od nas može da se nađe u situaciji potrebe i pogrešno je stvarati sliku u društvu da su siromašni teret za budžet“, kaže Danilo Ćurčić iz Inicijative A 11.
Najveći problem je, kažu u Inicijativi A 11, što nisu svi siromašni obuhvaćeni sistemom socijalne zaštite. Mnogi čak nisu ni evidentirani kao socijalno ugroženi, niti im država pruža bilo kakvu pomoć i podršku. Neki su izvan sistema zato što ne znaju da imaju ovo pravo, neki zato što ne znaju kako da ga ostvare, a neki zato što postoji niz birokratskih prepreka koje im onemogućavaju da dobiju pomoć.
Kad građani evropskih zemalja, ali i naše komšije iz Crne Gore i Bosne i Hercegovine, procene da im država krši socijalna i ekonomska prava oni imaju mogućnost da pravdu potraže pred Komitetom UN za ekonomska i socijalna prava. Tu mogućnost, međutim, građani Srbije još uvek nemaju jer Srbija nije ratifikovala Opcioni protokol pri Međunarodnom paktu o ekonomskim, socijalnim i kulturnim pravima.
Inicijativa A 11 se već nekoliko godina zalaže za ratifikaciju Opcionog protokola i uglavnom nailazi na ćutanje države. Odnedavno se pojavljuju naznake da bi i Srbija mogla da ratifikuje ovaj međunarodni ugovor što bi građanima omogućilo da zaštitu svojih ekonomskih i socijalnih prava potraže pred međunarodnim telima.
Ukoliko se to ostvari, i građani Srbije će imati mogućnost da se obrate „Strazburu za socijalna prava“, kako ponekad nazivaju ovaj Komitet UN.
Izvor: BIZLife
Foto: A11
