Istraživanje: Kako građani vide problem ZAGAĐENOG VAZDUHA u Srbiji?
Autor istraživanja o stavovima građana Srbije kada je u pitanju kvalitet vazduha je Nenad Spasojević doktorand Fakulteta političkih nauka.
Bez velikih iznenađenja, shodno činjenici da je grejna sezona u toku, medijski naslovi u Srbiji su u prethodnom periodu bili prepuni tema zagađenog vazduha. Međutim, i pored pandemije kovida-19, crne brojke koncentracija PM, SO2, NO2 i drugih polutanata nisu bile ništa blaže, naprotiv, ponovo su beležile rekorde.
No, iako se često kaže kako je statistika kvarljiva kategorija, podaci o koncentracijama pojedinih štetnih i kancerogenih materija u vazduhu neminovno Srbiju svrstavaju u sam negativni vrh evropskih, ali i svetskih zemalja u ovom pogledu. Shodno tome, dok se nadležni organi prave nemoćni kada treba rešavati problem lošeg vazduha koji njihovi građani svakodnevno udišu, i zbog toga nekad i obolevaju i stradaju, moja ideja je bila da od tih istih građana saznam njihove stavove o ovom problemu.
U sklopu svog master rada realizovao sam istraživanje javnog mnjenja, težeći da dobijem odgovore od građana iz svih krajeva Srbije, uzimajući u obzir činjenicu da je problem ovog istraživanja nacionalan. Istraživanje je realizovano od 1. do 13. avgusta 2020. godine, odnosno dva meseca pred početak grejne sezone u Srbiji kada su koncentracije zagađenja daleko najveće, čega smo svedoci i ove zime.
Kako se građani informišu o zagađenju?
Čest problem informisanja o ovoj temi bio je među prvim pitanjima u istraživanju, a građani su istakli da su im mediji – 31,7% i društvene mreže – 28,9% među primarnim izvorima. I dok standardni mediji često zanemaruju ovu temu, društvene mreže kao mnogo viralniji mediji u sprezi sa deljenjem sadržaja sa pojedinih aplikacija dobijaju sve veći primat.
Takođe, aplikacije (AirVisual i AirCare), koje prati 14,2% ispitanika, pokazuju trend rasta popularnosti kod građana, dok je sajt Agencije za zaštitu životne sredine daleko manje posećen.
Zagađenje vazduha kao problem se ne može sakriti i građani smatraju da je vazduh ne samo zagađen, nego mu i po pitanju kvaliteta daju veoma negativne ocene. Naime, ogromna većina od čak 84,5% njih smatra da je vazduh u celokupnoj Srbiji zagađen ili prekomerno zagađen.
Sivilo neba nad Srbijom na pravcu ovog procenta pokazuje i činjenica da 86,5% građana ističe da je u mestima njihovog stanovanja vazduh takođe zagađen.
Zato ne trebaju ni da začude veoma loše ocene koje građani daju u pogledu kvaliteta vazduha na skali od 1 do 5. Dominiraju ocene 1, 2 i 3, dok je prosečna ocena ispod proseka za ovu skalu i iznosi veoma loših 2,37.
Ovakvi stavovi pokazuju da građani u Srbiji i te kako uviđaju problem sa kvalitetom vazduha koji udišu, te ga, pošto se često može videti i osetiti, sa razlogom ocenjuju kao izrazito loš.
Kako građani ocenjuju rad nadležnih organa?
Jedno od glavnih pitanja je gde su i šta rade nadležne institucije koje su svakako među najodgovornijima što trenutno stanje nije bolje. U skladu sa zimskim snom u koji su očito upali, organi poput Agencije za zaštitu životne sredine, resorna ministarstva, kao i nadležni na lokalu nisu od strane građana dobili pozitivne ocene za svoj rad.
Kada je u pitanju transparentnost u izveštavanju o kvalitetu vazduha, ogromnih 84,8% građana smatra da odgovorni ne rade svoj posao na adekvatan način. Ništa bolje ne stoje i kada je u pitanju rešavanja problema zagađenja vazduha, jer 72,9% građana smatra da nadležni organi ne rade dovoljno. Još 21,9% ispitanika smatra da nadležni rade svoj posao, ali da pored toga ipak nema vidljivih rezultata njihovog rada s obzirom na to da je problem i dalje u velikoj meri prisutan.
Prema ovim stavovima, nadležni organi imaju pune ruke posla, a biće im potrebno mnogo rada kako bi negativnu sliku o sebi popravili u javnosti.
Uticaj na zdravlje
Građani su vremenom verovatno povezivanjem različitih izvora saznanja došli do zaključka koliko je negativno delovanje koje zagađenje ima po njihovo zdravlje. Tako u prilog tome stav ¾ ispitanika je da aerozagađenje u velikoj meri utiče na zdravlje građana.
S druge strane, kada su konkretni zdravstveni problemi u pitanju, među najčešćima građani su istakli: probleme sa disanjem i sa njima povezane astmu i bronhitis, kardiovaskularne probleme i drugo.
Ako ovaj problem povežemo sa aktuelnom pandemijom virusa kovid-19, svakako da su građani sa respiratornim i kardiovaskularnim oboljenjima među najugroženijima, te su u mnogim naučnim radovima u prethodnoj godini prikazani podaci koji povezuju zagađen vazduh sa većim rizikom od smrti usled kovida-19.
Koje izvore zagađenja građani Srbije ističu kao najvažnije?
Kao najveće zagađivače vazduha građani u Srbiji u najvećoj meri sa 30,6%, ističu da su to fabrička postrojenja. Što se tiče ostalih izvora, među vodeće svrstavaju saobraćaj, termoelektrane, ali i individualna ložišta, međutim svega 14,6% njih vidi taj izvor kao najznačajniji. Iako su individualna ložišta, prema podacima Agencije za zaštitu životne sredine, svakako najveći izvor zagađenja, ne treba da nas začudi ovakav redosled najvećih zagađivača u odgovorima građana.
Naime, velika ložišta u vidu fabričkih postrojenja i termoelekrana decenijama zagađuju vazduh u Srbiji i građani su stvorili sliku o njima koja je iskazana i u ovim odgovorima. Ono što je neminovnost, jeste da problem sa individualnim ložištima i termoelektranama predstavlja veoma veliki izazov za državu shodno emisijama. Samim tim će i proces rešavanja ovog problema zahtevati mnogo ulaganja, ali i vremena dok se ti problemi ne reše.
Kako je grejna sezona period kada je zagađenje najizraženije, zanimljivo je istaći podatke i o načinu na koji građani Srbije zagrevaju svoje domove. Dva energenta, drva i ugalj, koja u najvećoj meri zagađuju vazduh kancerogenim PM česticama, istovremeno su i najzastupljenija u našoj državi, pa se tako 41,8% ispitanika greje koristeći ova goriva. Odmah za njima je centralno grejanje na koje se greje 28% ispitanika, dok su ostali energenti očito za građane u Srbiji skupi, a samim tim su i daleko manje zastupljeni.
Visok procenat korisnika drveta i uglja pokazuje zašto su individualna ložišta u Srbiji najveći emiteri čestičnog zagađenja, dok su ujedno alternativna, daleko prihvatljivija goriva nedovoljno zastupljena.
Aktivizam građana
Pitanje aktivizma u rešavanju ovog problema donelo je vrlo zanimljive odgovore. Protestima, javnom zagovaranju ili individualnim merenjima bilo bi spremno da se priključi 30,8% građana, dok nešto manje od ¼ njih sigurno ne bi učestvovalo. Većina od 44,9% građana je neopredeljena, a ta neopredeljenost se može ogledati u razmišljanjima da u Srbiji teško može doći do bilo kakvih promena i da taj proces često predugo traje.
Svakako da ovaj procenat predstavlja veliki ljudski kapital, koji može u narednom periodu dovesti do pozitivnih promena kada je ovaj ili bilo koji drugi ekološki problem u pitanju.
Šta građani vide kao moguća rešenja ovog problema?
Građani su prepoznali problem zagađenog vazduha, ali je izbor predloga njegovog rešavanja donekle iznenadio. Naime, oni su u velikoj meri istakli odgovore koji se baziraju na okretanju većoj energetskoj efikasnosti. Tako građani najviše ističu sad takoreći standardnu floskulu – neophodnost većeg ulaganja u ugradnju filtera, a odmah zatim i neophodnost pojačavanja mera energetske efikasnosti i brži prelazak na OIE.
S obzirom na to da su drva i ugalj energenti koje građani najčešće koriste za zagrevanje, pohvalni su i sledeći podaci: Građani podržavaju i prelazak na alternativne energente, a kao treće ističu potrebu za omogućavanjem većeg i povoljnijeg korišćenja ekoloških goriva, ali i omogućavanje većih subvencija u proizvodnju energije iz OIE.
Kada sagledamo rezultate, primećujemo da građani uviđaju da je vazduh zagađen, da šteti njihovom zdravlju, ali i da takođe imaju predloge kako da se situacija popravi. Međutim, očito da će još dugo vetar iznova duvati i nositi zagađenje ako se nadležni organi u međuvremenu ne pokrenu, a građani ne nastave da im i dalje skreću pažnju na problem, u protivnom zagađenje će i dalje živeti sa nama.
Izvor: Nenad Spasojević
Foto: Beta
