Istraživanje: Rumunima najviše stalo do evra, Česima se ne žuri

Pridružite se poslovnoj zajednici od 20000 najuspešnijih i čitajte nas prvi

    Istraživanje: Rumunima najviše stalo do evra, Česima se ne žuri

    Podrška građana uvođenju evra u državama EU koje to još nisu učinile i dalje je veoma visoka, u pojedinima i raste, a najveća je među rumunskim građanima, gde čak 75 odsto njih smatra da bi država trebalo da pređe na evro, pokazuju podaci Evrobarometra.

    Ta zemlja beleži i najveći rast podrške, sa 63 odsto koliko je bila prošle godine.

    Praktično tri četvrtine Rumuna i više od polovine građana u Mađarskoj (69 odsto), Hrvatskoj (61 odsto), Poljskoj (56 odsto) i Bugarskoj (54 odsto) ima pozitivan stav prema uvodenju evra, dok je podrška najmanja u Češkoj (33 odsto) i Švedskoj (43 odsto).

    Od ukupnog broja ispitanika u svih sedam država 57 odsto je reklo da podržava prelazak na evro, dok je 40 odsto protiv, saopštila Evropska komisija.

    U svim zemljama osim Češke povećana je podrška evru u odnosu na 2020. godine.

    Najveći rast zabeležen je u Rumuniji (za 12 odsto) i Švedskoj (za osam odsto).

    Prelazak na evro imalo je pozitivne posledice u zemljama koje su već ušle u evrozonu, smatra 60 odsto učesnika istraživanja u kojem je učestvovalo više od 7.000 gradjana Bugarske, Hrvatske, Češke, Madjarske, Poljske, Rumunije i Švedske.

    Manje je onih (52 odsto) koji veruju da će to imati pozitivan uticaj na njihovu državu.

    Većina Rumuna (70 odsto) i Hrvata (57 odsto) takodje veruje u pozitivan efekat na ličnom nivou, dok tako misli 46 odsto Bugara.

    Ipak, procenat ispitanika koji ocenjuje da je njihova zemlja spremna za prelazak na evro i dalje je nizak u svim državama.

    Najveći procenat onih koji smatraju da je njihova zemlja spremna za uvodjenje evra je u Hrvatskoj (34 odsto), a tako misli samo 18 odsto Poljaka.

    Hrvati najviše veruju da će se njihova zemlja pridružiti evrozoni u narednih pet godina.

    Tako misli 78 odsto Hrvata i 64 odsto Bugara, a samo osam odsto Šveđana.

    Kao moguće negativne posledice uvođenja evra ispitanici vide poskupljenje, gubitak kontrole nad nacionalnom ekonomijom ili delimičan gubitak idenititeta.

    Većina ispitanika u svim zemljama osim Mađarske očekuje povećanje cena u svojim zemljama po prelasku na evro.

    Taj procenat je najveći u Češkoj (77 odsto), Hrvatskoj (71 odsto), Bugarskoj (69 odsto) i Poljskoj (66 odsto).

    Velika većina ispitanika veruje da će uspeti da se prilagodi prelasku na novu valutu, ali neki ipak misle da će uvođenje evra značiti gubitak kontrole nad nacionalnom ekonomskom politikom. Najviše je onih koji tako misle u Švedskoj (67 odsto), a najmanje u Mađarskoj (24 odsto).

    Većina ispitanika u Češkoj (71 odsto), Švedskoj (62 odsto) i Hrvatskoj (54 odsto) misli da će prelazak na evro značiti da će njihova zemlja izgubiti deo svog identiteta. Ukupno gledano u svih sedam zemalja, tako misli manje od polovine ispitanika (43 odsto).

    Četvrtina ispitanika u svih sedam država želi da što pre predje na evro, a 36 odsto je reklo da evro treba uvesti što kasnije ili nikad

    Izvor: Beta

    Foto: Pixabay

    What's your reaction?

    Ostavite komentar

    Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

    developed by Premium Factory. | powered by Premium Hosting
    Copyright © 2020 bizlife.rs | Sva prava zadržana.

    MAGAZINE ONLINE