Iz Berške tvrde da NE SNIMAJU kabine za presvlačenje, reagovao i Poverenik
Povodom objava na društvenim mrežama u kojima se ukazuje na upotrebu kamera za video snimanje u kabinama za presvlačenje u radnji „Berška“ u Beogradu, reagovao je Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti, ali i organizacije civilnog društva koje upozoravaju da ovo nije usamljen slučaj povreda prava na privatnost.
Naime, na društvenim mrežama ovih dana pojavile su se informacije o kameri koja se nalazi u butiku „Berška“ u jednom beogradskom tržnom centru.
Polemiku oko toga pokrenula je objava supruge jednog pevača da sumnja da je bila snimana dok se presvlačila u kabini.
U „Berški“ tvrde da ne snimaju kabine, već samo deo oko kase
Iz kompanije Berška su potom saopštili da i ni pod kojim uslovima ne snimaju mušterije u kabinama za probu i da jedina kamera koju imaju je isključivo u području blagajne i da je to jedina svrha zbog koje je tamo postavljena.
„U našoj kompaniji ‘Bershka’ radimo na zaštiti zdravlja i sigurnosti naših kupaca i zaposlenih. U tom smislu zelimo da naglasimo da kompanija ‘Bershka’ uopste i ni pod kojim uslovima ne snima klijente u kabinama za probu. Takođe, imajte na umu da su, po najstrožim procedurama i zakonima, snimci naših video-sistema dostupni nadležnim organima“, navode iz Berške.
Reagovao i Poverenik
Nakon što se na društvenim mrežama proširila polemika da u radnji Berška postoji kamera koja snima kabine za presvlačenje, Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti najavio je da će otvoriti postupak nadzora zbog utvrđivanja da li su kamere u tržnom centru snimale osobe koje se nalaze u kabinama.
Organizacije civilnog društva: Ovo nije usamljen slučaj povreda prava na privatnost
Na kršenje privatnosti posetilaca tržnog centra reagovale su i organizacije civilnog društva koje navode da su prethodnih godinu dana prepoznale čak 95 slučajeva povreda prava na privatnost.
Organizacija Partneri Srbija zato pozdravlja odluku Poverenika da u postupku inspekcijskog nadzora utvrdi da li je došlo do nezakonite upotrebe opreme za video nadzor.
„Ovakve prakse – ukoliko se utvrdi da su navodi u objavama istiniti – predstavljaju grubo ugrožavanje privatnosti svih koji su nadzirani. Zbog mogućeg daljeg neovlašćenog korišćenja nelegalno sačinjenih snimaka, naročito objavljivanjem na internetu, dodatno može biti ugrožena privatnost, dostojanstvo i intima potrošača. Stoga je ovakva upotreba kamera nedopustiva, bez obzira na moguće razloge zaštite imovine“, navodi se u saopštenju te organizacije.
U bazi povreda privatnosti, koju je uspostavila grupa organizacija (Partneri Srbija, Share fondacija, Inicijativa A11, Udruženje Atina, Da se zna i Beogradska otvorena škola), u prethodnih godinu i po dana zabeleženo je 95 slučajeva u kojima je povređeno pravo na privatnost.
Podsećaju da su za prekršaje propisane Zakonom o zaštiti podataka o ličnosti predviđene novčane kazne u iznosu od 50.000 do 2.000.000 dinara, kao i da neovlašćeno prikupljanje ličnih podataka predstavlja krivično delo, sa zaprećenom novčanom kaznom ili kaznom zatvora do jedne godine.
Pozivaju kompanije i druge subjekte koji razmatraju uvođenje video nadzora da ovakvim praksama pribegavaju odgovorno, ispunjavajući obaveze utvrđene propisima u oblasti zaštite privatnosti i podataka o ličnosti, a građane da prijavljuju nepravilnosti koje uoče.
Izvor: BIZLIfe
Foto: Pixabay
