Izazovi, promene i uspeh
Piše: Stefan Ćuković, direktor Sektora za UPC, planiranje i kontroling administrativno upravljačkih troškova u NIS-u
Često lične karijerne uspehe želimo da asociramo sa svim onim elementima koji krase surova i nedvosmislena poslovna postignuća – ambicioznost, konstantan napredak, kontinuirani rast ulaganja i beskompromisne pobede.
Danas ne želim da pričam o tome, što će moje kolege dočekati sa osmehom, s obzirom na to da se u kompaniji NIS, pored kontrolinga, ekonomske efikasnosti i planiranja, takođe bavim i performans menadžmentom, odnosno definisanjem i praćenjem ciljeva kompanije i menadžmenta.
Pričaću o zaključcima koje sam za sebe simbolično opredelio danas, dok obeležavam 10 godina radnog staža u Srbiji, a želim da verujem i da će biti od koristi mladim ljudima na početku njihovih karijera.
Mentori i tim
Kao i svaka pojava, postizanje ciljeva i napredak predstavljaju kombinaciju različitih faktora; nekad su oni unapred osmišljeni i pripremljeni, a često su skup slučajnosti, pa i sreće. Za mene su takva srećna okolnost bili pojedini rukovodioci, koji su liderski preuzimali ulogu mentora i kroz karijeru pratili moje korake i usmeravali moj razvoj.
Čak i kada mladalački entuzijazam i ambicioznost ne nailaze na dovoljno jak izvor inspiracije i liderstva, moramo težiti da se nađemo u okruženju i uz menadžere koji će nesebično deliti sa nama liderske vrednosti, energiju i znanje. Takvi ljudi su retki, ali sam imao privilegiju da skoro u svakoj karijernoj fazi uživam mentorsku podršku i liderstvo. Na početku se to dešavalo dosta intuitivno, ali vremenom sam i svesno pronalazio put do ljudi koji imaju mogućnost i želju da mi pomognu u definisanju ciljeva, prevazilaženju kriznih situacija i donošenju optimalnih poslovnih odluka krucijalnih za budućnost. Ne sumnjam da će se svako od njih prepoznati u ovom opisu i iskoristio bih priliku da im od srca zahvalim.
Kako su godine prolazile, na bazi mentorstva formirao sam za sebe koncept partnerstva sa ljudima od kojih sam mogao da naučim nešto novo, ali i sâm da im pružim podršku u relevantnim sferama poslovanja. Smatram svojom privilegijom da i sa 10 godina radnog iskustva svakodnevno učim od kolega iz različitih poslovnih oblasti.
Internacionalno iskustvo i široki krug socijalnih interakcija
Zahvaljujući roditeljima, proveo sam 15 godina u inostranstvu, odrastao i školovao se u multinacionalnom okruženju. Uprkos opštem mišljenju da je vrednost školovanja na svetskim fakultetima formalne prirode, nakon kojeg cenjene diplome same od sebe otvaraju sva poslovna vrata, izuzetno je važno da pričamo o suštinskoj vrednosti vremena koje provedemo na studijama van granica uobičajenog okruženja. Život u inostranstvu nam daje nešto što je mnogo veće od diploma, zvanja, titula, nasuprot čestoj, ali i vrlo površnoj paradigmi da je negde preko granice sve „bolje”. Dobijamo mogućnost da obogatimo sebe kroz širok krug poznanstava, različitih kultura, socijalnih interakcija, tendencija nevidljivih golim okom. Jedna od glavnih stvari koje mi je pružio život u multinacionalnom okruženju jeste umeće da pronalazim zajednički jezik sa fundamentalno različitim ljudima, razumem njihove motive, vrednosti i pokretače. Iskreno verujem da su socijalna i kulturološka diversifikacija izuzetno važne za temeljno sazrevanje i formiranje vizionarske širine kod mladih ljudi.
Izazovi, promene i greške pratile su svaki napredak u mom životu i trebalo je mnogo godina da naučim da su one neminovne, a onda i da ih prihvatim. Biti spreman na promene krucijalno je za svakog mladog čoveka, a velika je privilegija ako možemo sami da ih iniciramo, a ne da budemo vođeni okolnostima. Tokom karijere sam nekoliko puta pokrenuo za sebe bolne, ali i neophodne promene i svestan sam hrabrosti koja je potrebna za to. I dok je strah od promena prirodna za svako ljudsko biće, strah od grešaka nam, uglavnom, nameće društvo. Čitajući biografije savremenih lidera i vizionara, kao da namerno izostavljamo njihove životne poraze, neuspele poduhvate, nerazumevanje društva sa kojim su se susreli na putu ka realizaciji svojih ideja. Iskreno verujem da su greške neminovne i njihovo postojanje samo potvrđuje da smo ambiciozni i optimistični u formiranju ciljeva, a takvi ciljevi su vredni naše borbe i sveg uloženog truda.
Za kraj bih poželeo svim mladim ljudima da na početku svog karijernog puta izgrade hrabrost, neophodnu da prihvate životne i poslovne izazove, sami pokreću promene i, najvažnije, dopuste sebi pravo na greške.
Izvor: BIZLife magazin
