Jelena Bulatović, SAM: „Svaki lider mora da stvara svoje naslednike“
„Ne moraš ti uvek biti radnik meseca” – to je nešto što sam čula nedavno; ima šaljivi ton, ali zapravo je velika istina: lider treba da se okruži ljudima koje će pustiti da se dokazuju, da pokušavaju, da greše, da uče iz svojih i tuđih grešaka i da tako napreduju i usavršavaju se, priča za BIZLife magazin Jelena Bulatović, izvršni direktor Srpske asocijacije menadžera (SAM).
- SAM ove godine obeležava 15 godina postojanja, tokom kojih je uspeo da izraste u respektabilnu organizaciju, a od samog početka SAM vode uspešni poslovni ljudi. Da li je bio izazov uskladiti njihove obaveze i očekivanja? Na šta ste najponosniji tokom svojih dvanaest godina u SAM-u?
Za mene je, pre svega, velika privilegija da radim u SAM-u, da doprinosim njegovom razvoju, unapređenju poslovne zajednice i našeg društva. To je posao koji ispunjava, koji je dinamičan, gde imate priliku da upoznate izuzetne, ali zaista izuzetne profesionalce, koji su ne samo dobri i uspešni menadžeri i lideri već i divni ljudi, od kojih možete puno naučiti kako biti, pre svega, bolji čovek.
Uskladiti sve njihove želje i potrebe jeste ponekad izazov, ali bih volela da naglasim da je on sigurno manji nego u nekoj drugoj organizaciji. U SAM-u su svi članovi okupljeni dobrovoljno, jer žele da rade na tome da Srbija bude bolje mesto za život i rad, a pre svega, žele da vrate društvu znanja koja su stekli i da podele svoje iskustvo sa onima koji će tek postati uspešni menadžeri i lideri.
Ono na šta sam posebno ponosna jeste razvoj nekih naših menadžera koji su kao vrlo mladi pristupili SAM-u, a koji su kroz SAM uspeli da se osnaže, da steknu različita znanja i veštine koje su im pomogle da u potpunosti razviju svoj potencijal i da postanu uspešniji u svom poslu.
Ponosna sam i na mnogobrojna povezivanja, saradnje i prijateljstva koja su otpočela i koja su se razvila u SAM-u. Na kraju, ponosna sam i na reputaciju SAM-a – mi okupljamo ljude neokaljane reputacije i predstavljamo najbolju platformu za razvoj i povezivanje menadžera. Lepi događaji i aktivnosti dođu i prođu, ali je reputacija ono što je zaista važno i nadam se da su i naši osnivači ponosni na ono što je SAM danas.
- Koji je najbolji savet u vezi sa rukovođenjem i liderstvom koji ste čuli ili dobili?
„Ne moraš ti uvek biti radnik meseca” – to je nešto što sam čula nedavno; ima šaljivi ton, ali zapravo je velika istina: lider treba da se okruži ljudima koje će pustiti da se dokazuju, da pokušavaju, da greše, da uče iz svojih i tuđih grešaka i da tako napreduju i usavršavaju se. Neki od liderskih principa kojih ja volim da se pridržavam jesu da budem korektan i pošten igrač, da svojim primerom dajem inspiraciju i polet svom timu, da utičem pozitivno na ljude oko sebe, da uvek nađem vreme da proslavimo uspehe, da pokazujem zahvalnost i na malim stvarima. Ono što je posebno važno jeste da svaki lider mora da stvara svoje naslednike, a to je i lična satisfakcija – da podstičete i inspirišite druge da postanu najbolja verzija sebe.
- Kako biste ocenili srpske menadžere? Postoji li „srpski stil rukovođenja” i zajednička crta koja naše menadžere izdvaja od kolega stranaca?
Menadžeri se razlikuju po stilovima u toj meri u kojoj se razlikuju po tome iz koje zemlje, tj. iz koje kulture dolaze. Naravno, i po tome kakav je neko čovek.
Imali smo primere gde je „srpski stil rukovođenja” asocirao na direktore iz socijalističke i postsocijalističke ere, ali mislim da su se vremena sada, ipak, promenila.
Dosta naših uspešnih ljudi završilo je škole i radilo u inostranstvu, gde su razvili svoje stilove upravljanja. Ovde ima puno stranaca na menadžerskim pozicijama koji su, verujem, usvojili neke segmente i naše kulture, a dosta na stil upravljanja utiče i to gde radite i za koga, šta čitate i kako se usavršavate.
Lično mi je bliži zapadnoevropski i američki način poslovanja i upravljanja, ali samo zato što sam imala više prilike da se sa tim kulturama susrećem i sa njihovim predstavnicima poslovno sarađujem. Ipak, moram istaći da sam nakon mnogih susreta – recimo, sa vlasnicima i preduzetnicima iz različitih zemalja – shvatila da su tu vrlo, vrlo male razlike među ljudima kada je reč o upravljanju porodičnim kompanijama i o toj strasti u vođenju nečeg svog, istim dilemama oko prepuštanju upravljanja profesionalnom menadžmentu, emocijama, porodično-poslovnim odnosima… Predsednici porodičnih kompanija širom sveta zaista su vrlo slični, tako da bih se više zadržala na tome da su izrazitije kulturološke razlike među ljudima, a da su upravljački stilovi ipak nešto što je sublimacija različitih znanja i iskustava, posebno danas u svetu globalizacije.
- S obzirom na to da redovno organizujete događaje koji promovišu saradnju i dijalog sa državnim institucijama, možete li da izdvojite najbolji potez države koji je proistekao iz neke od SAM-ovih inicijativa? Na čemu ćete posebno insistirati u narednom periodu?
Srpska asocijacija menadžera se uvek postavljala tako da svojim aktivnostima doprinosi unapređenju poslovnog ambijenta i podizanju konkurentnosti naše privrede. Ipak, smatram da nijedno udruženje samo ne može reći da je neka reforma sprovedena isključivo zaslugom jedne organizacije. Ja na to gledam kao na zajednički napor svih privrednih učesnika, udruženja, komora, privrednika i državnih institucija.
Mogu istaći da mi je drago što smo među prvima skrenuli pažnju Vladi na ozbiljan problem kada je reč o sivoj ekonomiji u sektoru akcizne robe i gubicima koje sivo tržište i ilegalne trgovine prouzrokuju državnom budžetu. To je rezultiralo koordinisanom akcijom nadležnih organa na tržištu i drugim regulatornim aktivnostima za suzbijanje sivog tržišta, kao i uključivanjem drugih poslovnih udruženja kada je ova tema u pitanju. Takođe, SAM je učestvovao u predlozima izmena Zakona o radu, za naknade za korišćenje građevinskog zemljišta, sprovođenje fiskalne konsolidacije i u drugim inicijativama koje su uticale na kreiranje povoljne poslovne i investicione klime i predvidivog okruženja.
U narednom periodu posebno ćemo se fokusirati na kreiranje uslova za ostanak i povratak mladih, promociju održivog poslovanja, posebno sa aspekta uvažavanja principa očuvanja životne sredine, zatim na profesionalni razvoj menadžera kako bi što uspešnije vodili firme i doprinosili konkurentnosti zemlje. Kao odgovorni menadžeri, moramo se baviti i temama koje nisu goruće, svakodnevne, ali koje su od izuzetnog značaja za kvalitet našeg života i rada, za etičko poslovanje, kao i kako ćemo ostaviti naše društvo i planetu generacijama koje dolaze.
- Evidentno je da se život polako vraća u normalu. Znači li to da će SAM nastaviti sa svojim tradicionalnim okupljanjima radi upoznavanja i umrežavanja privrednika? U momentu u kom radimo ovaj intervju najavljen je vaš „Junski susret”, a uzimajući u obzir da SAM organizuje veliki broj događaja različitog tipa, koliki je izazov raditi to u postpandemijskim uslovima?
SAM ove godine obeležava 15 godina postojanja.
Za nas je vrlo važno da smo, od 2006. godine, ne samo opstali već i porasli i razvili se u udruženje koje okuplja preko 400 članova i ima ozbiljne programe i aktivnosti.
Bilo je za privredu teških godina, kao što su 2008. i 2009. godina, koje je obeležila svetska ekonomska kriza, pa prošla godina sa pandemijom, koja nas je sve zatekla, ali sam zaista ponosna što smo uprkos izazovima pokazali da smo agilno udruženje, u koje naši članovi i partneri imaju poverenje. U godini kovida pružili smo veliku podršku našim članovima i široj poslovnoj zajednici, reagovali smo vrlo brzo, samo četiri dana nakon uvođenja vanrednog stanja imali smo prvu onlajn konferenciju, nakon koje smo, iz nedelje u nedelju, davali savete i korisne informacije i pružali podršku privrednicima. Pokrenuli smo nove programe, koji će sada, u postkovid uslovima, postati još bolji, jer će imati i komponentu „uživo”. Ono što je sigurno jeste da će neki hibrid rada onlajn i uživo ostati kao mogućnost boljeg iskorišćenja vremena i resursa, ali će poslovno povezivanje, odnosno netvorking, biti nešto što je mnogo lakše i bolje raditi uživo.
Spremamo se za naš tradicionalni „Junski susret”, gde ćemo zvanično krenuti i sa obeležavanjem 15 godina rada. To je prvi veliki događaj od dolaska korone, tako da očekujemo da će biti izuzetno posećeno i možda i sa posebnom emocijom, jer se dugo nismo videli svi na okupu.
Nadamo se da ćemo i u narednim mesecima imati dobru epidemiološku situaciju, koja će nam omogućiti da se ponovo vratimo mnogobrojnim aktivnostima i događajima uživo. Izazovi poslovanja ostaju i u postpandemijskim uslovima, ali nas oni samo teraju da budemo fleksibilni, da se prilagođavamo svim situacijama i da osluškujemo potrebe članova i šireg društva, jer samo tako možemo uspešno poslovati i postojati još mnogo godina.
Izvor: BIZlife magazin
Foto: SAM
