Kako bismo postojali sutra, moramo se okrenuti inoviranju već danas - BIZlife

Prijavite se na naš newsletter "PREGLED DANA"

Kako bismo postojali sutra, moramo se okrenuti inoviranju već danas

Piše: Sandra Nešić, Lead Business Designer & Innovation Manager, ICT Hub

Ukoliko ste u današnje vreme generalni direktor kompanije, vaše brige ne samo da su višestruke već su i više nego ozbiljne. Sa jedne strane, nastojite da se izborite sa konkurencijom koja se okreće novim poslovnim modelima, niste u mogućnosti da dovoljno brzo pratite promene u zahtevima korisnika, rastu vam troškovi poslovanja, a gubite na prihodima. Teško je odabrati ono što bi bilo najbolje rešenje u toj situaciji – s jedne strane, cilj je da preživite i opstanete u ovom trenutku, ali sa druge strane, i da trajete i budete uspešni u onome što radite i sutra.

Kako uticaj krize izazvane kovidom 19 razara biznise širom sveta, sve se više pažnje usmerava na projekte koji su važni za opstanak, ali i budućnost poslovanja. Ubrzo nakon prilagođavanja finansijskih očekivanja, kompanije su prišle procesu eliminacije onih projekata i timova koji nisu označeni kao neophodni za funkcionisanje u datom trenutku, ali ni za unapređivanje tržišne pozicije u budućnosti. Virus je preuzeo ulogu pokretačke snage i motora disrupcije, primoravajući menadžment da povlači brze poteze, a same kompanije da budu agilnije.

Međutim, tu dolazimo do najvećeg problema – veliki broj kompanija nije postavio jasna očekivanja kada je u pitanju proces inoviranja i nije pratio povraćaj sredstava na uloženo, ponašao se reaktivno, a ne proaktivno, pa je to za posledicu imalo značajno smanjenje ulaganja u inovacije, što je vrlo nepovoljna odluka kada imamo u vidu da je potrebno da se poslovanje kompanije održi na adekvatnom nivou i u periodu koji tek dolazi.

Ako nas je kriza iz 2008. godine ičemu naučila, to je da su inovacije važne

Neke od najuspešnijih kompanija današnjice formirale su se pod vođstvom vizionarskih osnivača, koji su uspešno sproveli inovaciju proizvoda, usluge ili poslovnog modela. S druge strane, izvestan broj nekada vrlo uspešnih kompanija propao je zato što nisu našle načina da se kroz proces inoviranja prilagode novonastalim okolnostima i uslovima poslovanja. Inovacija je tako zajednički imenitelj i poslovnog uspeha i poslovnog neuspeha – kao kritični faktor, određuje način na koji će se pozicionirati bilo nove, bilo postojeće kompanije.

Rukovodioci kompanija su vrlo svesni ove činjenice, ali to ne znači da im je lako da donesu odluke koje će ih usmeriti u tom pravcu, jer tokom krize na sve načine pokušavaju da zaštite postojeće izvore prihoda i profita, zaboravljajući koliko im može pomoći ako pravovremeno reaguju na prilike koje se javljaju u brzo menjajućem okruženju. Prema rečima jednog od najvećih umova koju je oblast inovacija iznedrila – profesora Klejtona Kristensena, kompanije retko stradaju jer se kreću prebrzo, ali često ako to čine presporo.

Ukoliko se vratimo desetak godina unazad i prisetimo se prethodne velike krize, kompanije koje su izašle kao apsolutne tržišne pobednice nisu agresivno rezale troškove, niti smanjivale investicije u nova sredstva i projekte, već su ulagale u unapređenje tehnologija i poslovnih modela, kao i u rast i građenje novih izvora prihoda. Tako su se „Motorola” i „Nokia” odlučile za defanzivan pristup poslovanju, a to danas za posledicu ima to da je kompanija Samsung, koja je tada postupila suprotno, postala jedan od globalnih lidera koji samouvereno vlada tržištem mobilnih telefona.

Statistike brojnih istraživanja uticaja kovida 19 na inovacione budžete kompanija ukazuju na alarmantne podatke. Samo u prva dva meseca krize procenat kompanija koje su odlučile da ne investiraju u inovaciju ove godine uvećan je sa osam odsto – sredinom marta na 25 odsto – sredinom aprila (Rainmaking, 2020 – globalno istraživanje u kome je učestvovalo 300 generalnih direktora). Prema istraživanju konsultantske kompanije „Board of Innovation” (2020), 52 odsto velikih kompanija (sa više od 1000 zaposlenih) odlučilo je da preusmeri budžete za inovacije sa novih tržišta i proizvoda na programe i projekte koji podržavaju tzv. osnovni biznis, odnosno glavnu poslovnu delatnost. S druge strane, manje kompanije pokazuju suprotno ponašanje. Svega 35 odsto njih usmerava sredstva na postojeći biznis, a ostatak investiraju u otkrivanje pridruženih ili potpuno novih prilika za kompaniju, čime neizvesnost sagledavaju kao poslovnu šansu, ne samo kao splet okolnosti koje dovode do neuspeha.

Investicije nisu jedina stvar koja pokreće inovaciju

Čak i pre krize brojna istraživanja su ukazivala na to da većina kompanija nema jasno definisanu strategiju inoviranja, već se tom procesu pristupalo iz brojnih drugih razloga, kao što je menjanje organizacione kulture, publicitet kroz koji se kompanija predstavlja kao inovativna, privlačenje talenata ili osnaživanje zaposlenih da postanu nosioci promene unutar kompanije. Međutim, ako se ide samo ka realizaciji takvih ciljeva, obično se ne doprinosi u većoj meri kreiranju vrednosti za korisnike niti za sâm biznis.

Kompanije moraju da preusmere svoje inovacione napore tako da oni obezbede opipljive poslovne rezultate, a za to su im neophodni inovaciona strategija i odgovarajuća finansijska sredstva, kako bi se izgradio portfolio aktivnosti i projekata sa jasnim ciljevima koji treba da podržavaju namere jačanja osnovnog biznisa, adresiranja potreba novih korisnika ili građenja potpuno novih, disruptivnih biznisa. Prema rečima Mihaela Stala, direktora inkubatora kompanije „LEGO Ventures”, investicije u inovacije ne smeju da budu jedino sredstvo obezbeđivanja uspeha u procesu inoviranja. Fokus mora da bude na pametnijoj i efektivnoj upotrebi tih sredstava i upravljanju inovacijama kako bi se dobro vođenim eksperimentisanjem gradile nove poslovne prilike.

Budućnost poslovanja i inovacije

Kako bi se usvojile dobre prakse kompanija koje su na uspešan način prevazišle prethodnu recesiju, za lidere kompanija je važno da, pored pružanja podrške svakodnevnom poslovanju, pronađu način da fokus održe i na onim segmentima koji predstavljaju budućnost za kompaniju. U borbi za uspeh „na duže staze”, jedna brza pobeda jeste važna, ali je samo mali deo vrlo složenog mozaika. Upravo o tome na koji način se strateški može pristupiti inoviranju i šta je uloga lidera, kako dizajnirati i razviti proizvode i usluge koje korisnici žele, ali i kako unutar kompanije izgraditi kulturu koja podržava inovativno delovanje, razgovaraćemo na ovogodišnjoj konferenciji posvećenoj korporativnim inovacijama – CIC 2020 – koja se ove godine održava onlajn i u tri zasebna termina, kako bismo svaki od ovih segmenata pokrili u razgovoru sa eminentnim domaćim i stranim stručnjacima. Kao što i naslov poručuje – kako bismo postojali sutra, moramo se okrenuti inoviranju već danas.

Izvor: BIZLife magazin

Foto: ICT Hub

What's your reaction?

Ostavite komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

developed by Premium Factory. | powered by Premium Hosting
Copyright © 2020 bizlife.rs | Sva prava zadržana.

MAGAZINE ONLINE