Kako je jedan Kolumbijac stvorio najvredniju DIGITALNU BANKU na svetu?

Pridružite se poslovnoj zajednici od 20000 najuspešnijih i čitajte nas prvi

    Kako je jedan Kolumbijac stvorio najvredniju DIGITALNU BANKU na svetu?

    Kada je osnovao Nubank, Kolumbijac David Velez imao je samo jedan cilj – da stane na put monopolu velikih brazilskih banaka sa bezobrazno visokim provizijama i izuzetno lošom uslugom, a ono što je postigao nije mogao ni da sanja.

    Njegova fintech kompanija Nubank za nepunih 10 godina od osnivanja postala je najveća digitalna banka na svetu sa čak 35 miliona korisnika i procenjenom vrednošću od 25 miliona dolara.

    Velez, koji je izvršni direktor Nubanka, u banci ima 23% udela koji Forbes procenjuje na 5,2 milijarde dolara.

    Podjednako je impresivna i činjenica da je Velez uspeo da izgradi fintech giganta dok je Brazil prolazio kroz recesiju, korupcionaške skandale, pandemiju koronavirusa i uprkos upozorenjima da će ga velike brazilske banke po svaku cenu u tome sprečiti.

    David Velez je impresivan menadžer, bivši student Stanforda, koji je pre pandemije započinjao sastanke minutom za meditaciju. U slobodno vreme čita beletristiku, a njegov omiljeni roman je Sto godina samoće Gabrijela Garsije Markeza.

    Pre nego što se Nubank pojavio u Brazilu je pet banaka – Itaú, Bradesco, Santander, Banco do Brasil and Caixa – kontrolisalo 80% tržišta, ostvarujući masovnu zaradu kreditiranjem po visokim kamatnim stopama i naplaćivanjem ogromnih provizija, istovremeno pružajući lošu korisničku uslugu.

    Ali početkom 2010., Velez je primetio da se širokopojasni internet i pametni telefoni nezaustavljivo šire Brazilom, što je video kao sjajnu priliku da pomrsi konce džinovske bankarske industrije.

    Nubank nikada nije mogao da pokrene lokalni stanovnik. Bio je potreban investitor iz Silicijumske doline koji je video ovu priču o sićušnom mravu koji se suprotstavio slonu i uspeo. Latinoamerički investitor bi rekao: Nema šanse, slon će vas smrskati“, govorio je Velez.

    Prvi proizvod – kreditna kartica

    Velez je mesecima razgovarao sa insajderima brazilskih banaka i proučavao početnike u digitalnom bankarstvu, zatim je za svoje partnere uzeo Kristinu Žunkeiru, inženjera iz Brazila sa iskustvom u bankarskom sektoru i Amerikanca Edvarda Vajbla, poznanika sa Prinstona.

    Njih troje su 2014. godine prikupili 15 miliona dolara investicija i već sledećeg meseca je Nubank predstavio svoj prvi proizvod – kreditnu karticu.

     

    View this post on Instagram

     

    A post shared by Nubank (@nubank)

    Nubank nije mogao da počne sa bankovnim računima jer se suočio sa velikom preprekom za dobijanje bankarske povelje zbog ustavne odredbe koja zabranjuje vlasništvo stranih banaka nad poveljom. Ali za pružanje kreditnih kartica nije mu bila potrebna bankarska dozvola. Osim toga, brazilske kreditne kartice imale su ogromne kamatne stope, koje su se tada kretale od 200% do 400% godišnje, što znači da bi kupci morali da isplate svoje kartice svakog meseca ili da Nubank-u plate minimalan iznos.

    Marketinška strategija “Velvet Rope”

    Umesto da troši oskudni novac na marketing, Nubank je koristio strategiju „velvet rope“ uobičajenu u Silicijumskoj dolini. Odnosno, da biste dobili Nubank karticu, u početku je morao da vas pozove prijatelj. Izuzev lažne ekskluzivnosti, privlačnost ove kreditne kartice za Brazilce bila je očigledna – Nubank nije naplaćivao godišnju naknadu i sve zahteve je obrađivao u potpunosti preko svoje aplikacije. Oni koji su ispunjavali uslove, svoju karticu su dobijali u roku od dva dana. Uz to, sve što im je bilo potrebno mogli su da završe putem aplikacije.

    Sa druge strane, samo u 2019. provizije su činile skoro 40% prihoda brazilskih banaka, u poređenju sa 15% do 20% za banke u Meksiku, Argentini, Peruu i Čileu, prema analizi JPMorgan-a.

    Krajem 2014. Brazil je skliznuo u duboku recesiju. Ipak, samo 12 meseci kasnije, više od milion ljudi prijavilo se za mesto na listi čekanja za Nubank karticu. Da bi se zaštitio od gubitaka, Nubank je odobrio samo 20% podnosilaca zahteva i dao neka izuzetno niska ograničenja potrošnje od 14 dolara, podižući to samo ako su isplate bile blagovremene. A Nubank je kontinuirano testirao nove načine za korišćenje podataka za procenu rizika – na primer, uzimajući u obzir ne samo sopstvenu kreditnu istoriju podnosioca zahteva, već i evidenciju o uplatama preporučenog kupca.

     

    View this post on Instagram

     

    A post shared by Nubank (@nubank)

    U 2016. godini Nubank je imao milion klijenata koji su prihvatili kreditne kartice gotovo u potpunosti putem preporuka.

    2017. Nubank dobija brazilsku bankarsku dozvodu

    Konačno, u maju 2017. godine, nakon što mu je predsednički ukaz dao izuzeće od pravila o stranom vlasništvu, Nubank je dobio brazilsku bankarsku dozvolu. Sada je mogao da ponudi svoje čekovne i štedne račune – sve digitalno, naravno.

    Iako su uspostavljene banke tada naplaćivale čak 10 dolara mesečno po računu, uz dodatne naknade za podizanje sredstava sa bankomata i druge osnovne usluge, Nubankovi računi su bili besplatni, osim za naknadu od 1,2 dolara za korišćenje bankomata drugih banaka. U roku od pet meseci za nove usluge prijavilo se 1,5 miliona od 4 miliona klijenata Nubank-ovih kreditnih kartica.

    Nubank je izuzetno brzo rastao. Zabeležio je prihod od 523 miliona dolara, sa gubitkom od 78 miliona dolara, 2019. godine kada je izbila pandemija koronavirusa. Tada je počeo još brže da raste. Poput ostalih fintecha koji opslužuju potrošače i on je imao velike koristi od zaključavanja i straha, jer su i stariji Brazilci okrenuli bankarstvu putem mobilnih telefona i interneta. U 2020. godini prihod Nubanka se skoro udvostručio, na 963 miliona dolara, dok su se gubici suzili na 44 miliona dolara.

    Zbog ovakvog uspeha Nubanka, ne iznenađuje što se digitalne banke sve više pojavljuju u Brazilu, a stare banke više ulažu u tehnologiju. Neki čak pokreću sopstvene digitalno-servisne usluge. Kao odgovor, Velez nagomilava nove funkcije. Prošle godine Nubank je preuzeo pionirsku platformu za digitalno investiranje i predstavio proizvod životnog osiguranja, prodavši 100.000 polisa u prva dva meseca.

    Nubank se proširio na Argentinu i Meksiko 2019, a na Velesovu rodnu Kolumbiju prošle godine, a za sada ne planira da se širi na tržište SAD.

    Izvor: BIZLife

    Foto: YT/Printscreen

    What's your reaction?

    Ostavite komentar

    Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

    developed by Premium Factory. | powered by Premium Hosting
    Copyright © 2020 bizlife.rs | Sva prava zadržana.

    MAGAZINE ONLINE