Često pominjani niški „industrijski bum“ predsednika Srbije, ali i gradonačelnika grada na Nišavi, kada se prevede u brojke i činjenice, pokazuje zapravo pad industrije u Nišu u prvoj polovini godine i to za 3,5 odsto, pišu Južne vesti.

Priče o Nišu kao gradu budućnosti, sa privredom koja počinje da „cveta“, u koji je predsednik Aleksandar Vučić doveo šest fabrika, kako sam često govori, statistika niškog Sekretarijata za privredu demantuje.

Prema njihovoj računici, koju su radili na osnovu podataka Republičkog zavoda za statistiku, ukupan indeks industrijske proizvodnje od januara do juna ove pao je za 3,5 procenta u odnosu na prvu polovinu prošle godine, a za 1,5 odsto manje proizvodnje bilo je u junu ove nego u istom mesecu prethodne godine.

Za 33,7 procenta manje kapitalnih proizvoda bilo je u prvih 6 meseci 2018. godine, u poređenju sa istim periodom prošle godine, pokazuje statistika Sekretarijata, dok je za čak 35,2 odsto manje takvih proizvoda bilo u junu ove u odnosu na 2017. godinu.

Trajnih proizvoda za široku potrošnju manje je za 9,5 odsto u prvoj polovini ove godine, a u junu ih je bilo manje za 14,2 procenata. U prvih 6 meseci opala je i prerađivačka industrija za 3,4 procenta u poređenju sa 2017. godinom, kaže statistika, a za 1,5 odsto je smanjena u junu ove godine.

Međutim, iako statistika pokazuje pad, gradonačelnik Niša Darko Bulatović se nedavno pohvalio izveštajem o svom radu, u kome upravo hvali investicije i podršku predsednika i Vlade, koji se s druge strane obično hvale novim fabrikama i „procvatom niške privrede“.

Politički marketing

To što se vlast hvali novim fabrikama i radnim mestima, a proizvodnja opada, profesor ekonomije i naučni savetnik Instituta za evropske studije Miroslav Prokopijević pojašnjava političkim marketingom, koju ova vlast, kako kaže, nikad više i nikad bolje koristi.

Prema njegovim rečima, te novootvorene fabrike za koje Vučić kaže „da oni ni u snovima nisu mogli da ih dovedu u Niš“, ne mogu da kompenzuju desetine onih koje već postoje i koje zavisno od svoje dinamike i potreba mogu da proizvode manje.

„E sad, druga je stvar što se otvaranje po neke još nove fabrike koristi u politički marketing, ali ovo je vlast koja se reklamira nikad bolje i nikad više u istoriji“, tvrdi Prokopijević.

Iako ocenjuje da pad od 3,5 procenta „nije strašan“, Prokopijević kaže da on zavisi od dosta faktora, ali većinu nacionalnog proizvoda stvara treći sektor – usluge, te bi i mali rast mogao lako da pokrije pad u industrijskom sektoru.

Južne podsećaju da je početkom godine na konferenciji o ekonomiji koju je organizovao SANU, ocenjeno da je niška privreda u lošem stanju, kao i da Niš nema jaku kompaniju, već samo one koje „popravljaju statistiku“.