Kako, u stvari, izgleda život stranca u Nemačkoj

Poslodavci u Nemačkoj redovmno „iskorišćavaju“ strance koje manje plaćaju, zapošljavaju ih bez ugovora o radu i prisiljavaju ih da rade prekovremeno, a da im prekovremeni rad ne plaćaju, upozorava u nemački Institut za ljudska prava.

Stranci, među kojima su i Sirijci i Iračani pristigli 2015, ali i Rumuni, Bugari i Latinoamerikanci, žrtve su „nemilog iskorišćavanja“ na poslu, navodi taj nezavisni institut u godišnjem izveštaju podnetom nemakom parlamentu.

Poslodavci se ne libe da strancima isplaćuju dosta manju platu od minimalne koja je trenutno 8,84 evra bruto po satu. Neki strani radnici moraju da rade i prekovremeno, što im nije plaćeno, ističe institut koji je razgovarao s više desetina stranih radnika.

Takve situacije su česte, ističe se, u sektoru građevinarstva, fabrikama za preradu mesa, ali i u zdravstvu, pružanju usluga čišćenja i ugostiteljstvu.

U izveštaju se upozorava i na to da stranci često rade bez ugovora o radu i ne dobijaju isplatnu listu za platu, što im otežava eventualno podizanje tužbe na sudu. Njihovi poslodavci im ne uplaćuju ni socijalne doprinose.

„Zapravo, ti ljudi nemaju gotovo nikakvu mogućnost da se obrate sudu u vezi sa zahtevima za platu“, izrazila je žaljenje direktora instituta Beate Rudolf na predstavljanju izveštaja.

Nemačka je 2015. primila oko milion migranata, uglavnom iz Iraka i iz Sirije. Ta odluka Angele Merkel bila je na meti kritike prilikom uzleta krajnje desnice, pa i u njenom vlastitom taboru, ali su je poslodavci podržali.

Berlin je nakon toga doneo strože zakone o azilu koji pomažu da se drastično smanji broj novih zahteva za azil.

Nemačka je od januara do kraja oktobra 2018. zabeležila 158.000 zahteva za azil, što je daleko manje nego u 2016. kada ih je imala 750.000.

Izvor: N1, agencije

Foto: Pixabay