Ko danas ŽIVI od pisanja? Književnica TRAŽI POSAO čistačice

Književnica Dragoslava Barzut objavila je oglas u kojem nudi usluge čišćenja stanova, kako bi omogućila završetak svoje knjige.

„Moj oglas nije bio poziv za milosrđe i milostinju niti mi je želja da se predstavim kao žrtva, to je apel solidarnosti i empatije koje našem društvu nedostaju, i moj pokušaj da kažem neke važne stvari o prekarnom radu žena i položaju književnika i književnica u Srbiji“, objašnjava Barzut za Danas.

Njena objava na Tviteru: „Narode ukoliko vam je potrebno čišćenje stana ili kancelarije, uzmite me. Umem to dobro da radim (sa ekološkim sredstvima). A i pomoći ćete mi da završim novu zbirku priča koju pišem“ – izazvala je brojne komentare i privukla pažnju medija.

Dragoslava odgovara da ne želi da je „mediji eksploatišu i izvlače sav potencijal žrtve“ iz njenog oglasa, već da ukaže na ono o čemu je pisala i u svojim knjigama i za šta se kroz karijeru zalagala – prekarni rad žena, neravnopravnost i nedostatak solidarnosti.

Nemam ništa protiv termina „žrtva“, to nije ružna reč i treba prihvatiti da jesmo žrtve. Biti žrtvom takođe nije sramota (svakog dana smo žrtve patrijarhata, na primer), ali nas dodatno ranjava kad mediji senzacionalistički igraju samo na tu kartu jer ovo društvo osuđuje žrtve i odbacuje ih, time ih dehumanizuje i svodi samo na njihovu ulogu žrtve što je jako opasno. Ovo društvo žrtvuje svoje žrtve, zaključuje Barzut.

Dragoslava Barzut je književnica, feministkinja, borkinja za prava žena i LGBT populacije. Autorka je zbirke priča „Zlatni metak“ (2012) i romana „Papirne disko kugle“ (2017). Priredila je i „Pristojan život“, zbornik lezbejske kratke priče sa prostora bivše Jugoslavije.

Za roman je dobila nagradu „Anđelka Milić“, nagrađivana je i za priče, kao i za aktivistički rad.

Za širu javnost iznenađujuće je bilo da neko sa ovakvom biografijom traži posao čišćenja, ali Dragoslava objašnjava da je umorna od intelektualnog rada koji joj ne ostavlja dovoljno snage da se bavi pisanjem.

Ona posebno naglašava da to nije posao koji je sramota raditi, niti treba da bude shvaćen kao milosrđe.

Čišćenje se često shvata kao posao koji je „sramota“ raditi, i koji je rezervisan za „niže“ slojeve društva – to je posao kao što je i pisanje – podjednako human.

Planetu ćemo možda spasiti kada savladamo taj simbolički korak da očistimo za sobom, ističe ona.

„Ne znam ko od koleginica i kolega iz moje generacije uspeva da živi od pisanja, veoma mali broj uz obavljanje različitih, srodnih manje ili više zanatskih poslova. Nisam sigurna da možete svakog dana u godini imati krov nad glavom i pun tanjir na stolu“, naglašava ona.

Ćorović: Najbolji na margini, polusvet na pozicijama

I Aida Ćorović, aktivistkinja za ljudska prava, početkom ove godine je sličnom objavom izazvala jednaku pažnju, pa i reakciju predsednika države Aleksandra Vučića.

Ćorović je naime, takođe na društvenim mrežama objavila da nudi usluge čišćenja i pomoći u kući jer posla za nju kao istoričarku umetnosti – nema. Na ponudu za pomoć i zaposlenje od predsednika Aleksandra Vučića rekla je „hvala, ali ne hvala“.

Poražavajuće je da vrhunske stručnjakinje sede bez posla dok, sa druge strane, imamo nepismeni polusvet na vrlo važnim pozicijama, naglašava Ćorović.

„Najbolji ljudi su na margini dok Vučić i polusvet oko njega truju Srbiju nekvalitetnim kadrovima. Jedino rešenje je da se povezujemo, da pravimo mreže podrške i ukazujemo na problem svakoga dana, da ostane zabeleženo da smo upozoravali“, poručuje aktivistkinja.

Izvor: Danas

Foto: screenshot