KOLIKO JE SRBIJA (NE)SREĆNA? Ovo su najsrećnije zemlje

Pridružite se poslovnoj zajednici od 20000 najuspešnijih i čitajte nas prvi

    KOLIKO JE SRBIJA (NE)SREĆNA? Ovo su najsrećnije zemlje

    Finska je četvrtu godinu zaredom zauzela prvo mesto kao najsrećnija zemlja na svetu, ispred Danske, Švajcarske i Islanda, dok je Srbija na 48 mestu, pokazuje objavljeni indeks sreće u kojem je rangirano 150 zemalja.

    Klasifikacija koju podržavaju Ujedinjene nacije se objavljuje od 2012. godine i koriste se ankete Galupa u kojima se od stanovnika traži da iskažu svoje subjektivno osećanje dobrobiti, a ti odgovori se zatim ukrštaju sa BDP-om i indikatorima solidarnosti, individualne slobode i korupcije da bi se došlo do ocene na skali do deset, prenosi agencija Frans pres. Ocene se utvrđuju prema zvaničnom spisku od 150 zemalja.

    Srbija je na 48. mestu na skali sreće a ispred nje je Kosovo koje se rangira odvojeno na 33. mestu. U regionu je ispred Srbije Slovenija na 29. mestu, a iza su Hrvatska na 60. mestu, BiH na 64, Crna Gora na 70. Bugarska na 78. mestu, Albanija na 94. i Severna Makedonija na 94. mestu.

    Evropske države uveliko dominiraju među prvih deset najsrećnijih zemalja i tu se nalaze još i Holandija, Norveška, Švedska, Luksemburg i Austrija. Jedina neevropska zemlja u prvih deset je Novi Zeland koji je na devetom mestu.

    Nemačka je na 13. mestu, Kanada 14, Velika Britanija 17, SAD 19, Francuska 21, Brazil 35, Japan 56, Rusija 76. i Kina 84, prema zvaničnom spisku od oko 150 zemalja.

    Indija je velika svetska sila sa najlošijim položajem, i nalazi se na nezavidnom 139. mestu.

    Prema rang listi, najmanje srećna zemlja na planeti je Avganistan sa ocenom 2,25, ispred Zimbavea, Ruande, Bocvane i Lesotoa.

    Poredeći podatke iz 2020. sa prethodnim godinama da bi se odredio uticaj pandemije koronavirusa, autori studije su primetili znatno „povišenu frekventnost negativnih emocija u oko trećini zemalja“.

    Međutim u 22 zemlje taj indikator je bio pozitivan, a prema rečima jednog od koautora studije Džona Helivela, iznenađuje što u proseku nije bilo pada osećanja dobrobiti kada su ljudi ocenjivali sopstveni život.

    On je rekao da je moguće objašnjenje da ljudi vide Kovid-19 kao zajedničku pretnju koja dolazi spolja i deluje u celom svetu i koja donosi veće osećanje solidarnosti i empatije.

    Uprkos dugim zimama i reputaciji njihovih stanovnika da su usamljenici, nordijske zemlje imaju vrlo visok životni standard, javne službe koje dobro funkcionišu, puno prirode, šuma i jezera, a vrlo su dobro ocenjene i kada je reč o solidarnosti i borbi protiv siromaštva i svih vrsta nejednakosti, piše Frans pres.

    Izvor: Beta

    Foto: Pexels

    What's your reaction?

    Ostavite komentar

    Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

    developed by Premium Factory. | powered by Premium Hosting
    Copyright © 2020 bizlife.rs | Sva prava zadržana.

    MAGAZINE ONLINE