Korona produbila probleme naftaša

Pridružite se poslovnoj zajednici od 20000 najuspešnijih i čitajte nas prvi

    Korona produbila probleme naftaša

    Drastičan pad cene nafte u prvoj polovini 2020, pandemija koja je značajno smanjila potrošnju naftnih derivata usled mnogobrojnih restrikcija i smanjenog obima radnih procesa, samo su neki od negativnih faktora koji su prinudili naftaše da preispitaju svoje dugoročne planove i opredele se za značajne „rezove“ prvenstveno na račun kapitalnih ulaganja.

    Prethodna godina ostaće upamćena po „neslavnim“ rekordima koji su zabeleženi u naftnom sektoru, a jedan od njih se dogodio 20. aprila kada je cena nafte WTI na berzama prvi put u istoriji bila u minusu (i to čak 40 dolara) usled nedostatka skladišnih kapaciteta i prezasićenosti tržišta. Dok su sami naftaši, ali i energetski analitičari, i dalje bili u neverici zbog ovog nezapamćenog fenomena koji je prvi put zabeležen na berzama,  tog istog dana, poznatijem u berzanskim krugovima kao „crni ponedeljak“, ni cena nafte tipa Brent nije mirovala pa se tako njena vrednost «srozala» do 13 dolara po barelu čime su oboreni svi  prethodni rekordi kada je reč o njenoj najnižoj ceni u istoriji berzanskog trgovanja.

    Na posledice drastičnog pada cene nafte prošle godine (prosečna cena nafte tipa Brent iznosila je svega 41,7 dolara što je čak 35% manje u odnosu na prosečnu cenu 2019. godine)  nadovezale su se snažne turbulencije izazvane pandemijom COVID-19 koja je dovela do oštrog pada potražnje za naftnim derivatima i dodatno uzdrmala već oslabljeno tržište „crnog zlata“. Stoga ni ne čudi što globalne naftne kompanije koje tradicionalno u februaru saopštavaju rezultate za prethodnu godinu, izveštavaju o značajnom padu profita i novim uštedama.

    Tako je Britiš Petroleum saopštio da je prethodnu godinu, prvi put u deceniji,  završio u gubitku od 5,7 milijardi dolara, dok  gubitak Eksona iznosi čak 22,4 milijarde dolara. Ni Rojal Dač Šel nije ostao imun na posledice krize pa  tako agencije prenose da je prilagođena zarada ove kompanije za 2020. godinu iznosila 4,85 milijardi dolara, što predstavlja pad od 71% u odnosu na profit od 16,5 milijardi koliko su ostvarili godinu dana ranije. U naporima da donekle očuvaju stabilnost poslovanja i ostvare neophodne uštede, naftni giganti bili su primorani da pribegnu restrukturiranju svog biznisa,  koje uključuje i optimizaciju radnih mesta. Tako nimalo lepe vesti dolaze iz Britiš Petroleuma gde je oko 10.000 zaposlenih bilo prinuđeno da napusti svoja radna mesta, dok je Šel najavio da do kraja 2022. godine planira da otpusti između 7 do 9 hiljada ljudi.

    Nekada sinonim za profitabilnost, danas naftna industrija posluje u okolnostima bez presedana koji, prema mišljenju stručnjaka, mogu da dovedu do možda i najznačajnijeg negativnog efekta krize, a to su velike uštede koje su naftaši prinuđeni da ostvaruju na račun ključnih razvojnih projekata. O tome svedoče i preliminarne procene prema kojima su naftne kompanije u prethodnoj godini ukupno uložile oko 400 milijardi dolara što je čak za petinu manje od investicija iz 2019. godine. Ono što zabrinjava jesu i  ukupne najavljene investicije za 2021. – oko 380 milijardi dolara, što je najmanji iznos ulaganja u prethodnih 15 godina, uprkos činjenici da je početak godine doneo određenu stabilnost na tržištu.

    O tome kako je poslovao domaći NIS javnost će biti upoznata krajem februara, kada kompanija tradicionalno saopštava rezultate poslovanja za prethodnu godinu. Sasvim je izvesno da uticaj negativnih trendova nije zaobišao ni našu najveću naftnu kompaniju iz koje, međutim, navode da, uprkos krizi, nisu odustali od kapitalnih ulaganja u ključne razvoje projekte. Podsećanja radi, NIS je krajem prošle godine realizovao jednu od najvećih investicija u svojoj istoriji – projekat Duboka prerada čija je vrednost više od 300 miliona evra. U NIS-u  ističu da planirane investicije za 2021. godinu  iznose gotovo 21 milijardu dinara što znači da kompanija nastavlja sa značajnim ulaganjima koje je ostvarila u prethodnoj godini. Jedan od najznačajnijih projekata NIS-a u tekućoj godini svakako će biti početak rada Termoelektrane-toplane Pančevo, vredne oko 180 miliona evra. Ovaj projekat NIS realizuje u partnerstvu sa ruskom kompanijom „Gasprom energoholding“.

    Izvor: BIZLife

    Foto: Pixabay

    What's your reaction?

    Ostavite komentar

    Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

    developed by Premium Factory. | powered by Premium Hosting
    Copyright © 2020 bizlife.rs | Sva prava zadržana.

    MAGAZINE ONLINE