Korona uspela što nijedna marketinška kampanja: „Odmah smo se prebacili u 2023.“

Skoro četvrtina svetskog stanovništva od 7,8 milijardi ljudi u jednom momentu živela je pod veoma strogim ograničenjima, koja podrazumevaju zabranu kretanja i socijalnu distancu. Ceo svet je zbog toga stao, što je, nesumnjivo, izazvalo određene promene u načinu života i poslovanja.

Novi uslovi koje su vlasti širom sveta postavljale zarad sprečavanja širenja virusa bili su veliki izazov za ljude koji su svoj život do tada živeli na potpuno drugačiji način. Uvedene su promene koje imaju tendenciju da u svetu i Srbiji postanu „nova normalnost”.

Jedna od važnijih sa kojima se svet suočava jeste industrija onlajn kupovine, jedna od retkih koja je procvetala u doba koronavirusa. Veoma brzo se ispostavilo da je to brz i lak način kupovine, posebno u vanrednim okolnostima. Međutim, iako onlajn trgovina u Srbiji nije strana i već se praktikovala ranije, ona i dalje spada u kategoriju „nepoznatog”. Ipak, pandemija je naterala mnogo ljudi da prvi put počnu da trguju preko mreže, a taj trend će, može se reći, nepovratno promeniti način kupovine. Nakon ograničenja u ponudi robe i usluga potrošačima, prelazak na onlajn kupovinu postao je jedina opcija za određene kompanije, a za neke i njihovo poslednje utočište.

Vezujući se za to da onlajn trgovina poslednjih godina generalno beleži veliki rast, predsednica eCommerce Asocijacije Srbije i globalni direktor eCommerce Sport Visiona Zorana Milidrag kaže za BIZlife magazin da je pandemija elektronsku kupovinu „provela kroz vreme”: „Ono šta se desilo tokom pandemije u Srbiji, ali i u celom svetu, jeste da smo se odmah prebacili na planirani rast iz 2023. godine. Zanimljivo je kako situacija utiče na navike potrošača – kako ni jedna marketinška kampanja nije uspela.”

S druge strane, smatra ona, pandemija nam je donela otvaranje pitanja problematičnih procesa kod postojećih trgovaca. Prema njenim rečima, ljudi svuda u svetu i dalje većinski vole da odu u prodavnice. Iako je taj procenat u Srbiji veći, on se postepeno, razvojem onlajn trgovine, smanjuje. Razlog za to nije naš mentalitet, već to što se trgovina kod nas unapređuje poslednjih godina.

„Verujem da će vremenom pojam ’mesto kupovine’ u potpunosti nestati. Dok god trgovci ne ponude potpuno isti ili kvalitetniji ugođaj tokom onlajn prodaje, ne možemo da očekujemo da imamo većinski udeo onlajn trgovine u ukupnoj prodaji”, smatra Zorana Milidrag.

Mišljenja o ovoj temi su pak različita. Bez obzira na nagli porast koji se dešava na tržištu onlajn kupovine usled epidemije koronavirusa u Srbiji i svetu, Milica Čalija, preduzetnica i vlasnica „Anđela”, kompanije koja se bavi proizvodnjom zdravih kolačića, smatra da će takav tip kupovine teško zatvoriti fizičke radnje.

„To se nije dogodilo ni u zemljama gde je onlajn kupovina mnogo razvijenija, jer kupac želi i ceni iskustvo kupovine svim čulima. Ono što je dodatna dobra strana razvijanja onlajn kupovine jeste što će uticati i na razvoj fizičkih prodajnih mesta, prodavnice će morati da nude kupcima nešto što ne mogu da dožive kupujući preko interneta”, rekla je za naš magazin vlasnica „Anđela”.

Problemi onlajn kupovine

Zbog vanrednog stanja i vanrednih okolnosti koje ga prate, kao što su ograničeno kretanje, skraćeni radni dani, manjak ljudstva, onlajn trgovina nije funkcionisala u skladu s brojem i količinom robe koju su kupci želeli da pazare. Na isporuku se čekalo nekoliko dana, nije bilo dostave do vrata, već ispred zgrade, teško je bilo dobiti odgovor iz kol-centara, neretko se dešavalo da se i ne pokuša dostava, a ubeleži se kao da je pokušana.

Naša sagovornica Milica Čalija smatra da je pandemija Srbiji donela „malo je reći, ’nove izazove’ u poslovanju gotovo svih firmi”. „Izazov je blaga reč za kolaps koji se dogodio na više nivoa”, smatra ona.

Veliki pritisak na onlajn kupovinu i ranije greške u poslovanju rezultirali su upravo kolapsom ovakve trgovine. Razlog što je deo trgovaca ostao „zatrpan” brojem zahteva za dostavu, smatra Milica Čalija, upravo je taj što nisu ni u redovnim uslovima poslovanja negovali ovaj način prodaje.

Ipak, postavlja se pitanje da li je realno da trgovina funkcioniše besprekorno u momentu kada se sve preko noći prebaci na jedan kanal prodaje. Zorana Milidrag smatra da nije. „Ukoliko bi jednog dana svi koju putuju automobilima, vozovima, brodovima i autobusima odlučili da preko noći svi počnu da putuju samo avionom, jasno je da bi došlo do totalnog kolapsa u prevozu putnika”, objašnjava kroz primer Zorana Milidrag. Međutim, kako navodi, kupce nužno ne moraju da zanimaju organizacioni problemi trgovaca, ali ako se na prodavnici jasno obavesti kupac o poteškoćama, na njemu je izbor da li želi na to da pristane ili ne želi. Ono što je najvažnije, smatra ona, jeste biti transparentan sa kupcima, jer će onda biti manje problema u radu.

Jedan od glavnih problema sa kojima se suočava onlajn kupovina i koji veoma utiče na njenu budućnost u Srbiji jesu kurirske službe, smatra Milica Čalija: „Ono što u Srbiji nije komotno i što ne podržava ceo ovaj ugođaj lagodne onlajn kupovine jesu kurirske službe, na kojima je da urade poslednji, možda čak i najvažniji deo kupovine: fizički kontakt sa kupcem.”

Rešenje je razvijena logistika na terenu. „Bojim se da bez razvijene logistike na terenu, koja bi kvalitetnom mrežom dostave podržala onlajn kupovinu, nema prave budućnosti e-komerca”, izrazila je bojazan vlasnica „Anđela”.

Onlajn kupovina na društvenim mrežama

Jedan vid onlajn kupovine koji se razvio kao posledica prevelike opterećenosti klasične onlajn kupovine preko internet prodavnica usled epidemije jeste kupovina preko društvenih mreža. U te svrhe se koriste kako Fejsbuk, na kojem je starija populacija, tako i Instagram, čiji su korisnici mlađe životne dobi, zbog mogućnosti direktne korespondencije.

Kada je i sama osetila potrebu za proizvodima koje nije mogla da pronađe zbog zatvaranja pijaca na samom početku vanrednog stanja, nastavnica engleskog jezika iz Valjeva Smiljka Kuzmanović odlučila je da napravi Fejsbuk grupu „Onlajn pijaca Valjevo”, koja funkcioniše tako što povezuje prodavce i one koji žele da kupe namirnice od njih.

Namera joj je da ova Fejsbuk grupa bude aktivna i nakon što se sve normalizuje, jer smatra da ovakav način trgovine može da olakša nabavku, ali da je za to, ipak, potrebna podrška države. „Svakako da postoji mogućnost i opravdana šansa za ozbiljniji i profesionalniji pristup u dodatnom razvoju cele priče i nastup na tržištu van našeg grada. Ali za tako nešto bila bi poželjna pomoć bar lokalne samouprave”, kaže Kuzmanovićeva.

Velika prednost ovakvog tipa trgovine jeste to što nije potrebno da fizički odemo u kupovinu da bismo sebi obezbedili namirnice. Pored toga, ona smatra da postoji još jedna, bitnija prednost: „Možda je najveća prednost ove priče to što smo izbacili prekupce i nakupce kao posrednike između proizvođača i kupaca.”

Nova normalnost

Činjenica je da se život neće brzo vratiti u normalu nakon epidemije i ukidanja vanrednog stanja, makar kada je u pitanju trgovina. Iako se fizička kupovina smatra jednostavnijom i prijemčivijom, pandemija nam je pokazala da se kupovati može i onlajn. Prednosti ovakvog načina trgovine su brojne i veoma privlačne, a glavna je to što se sve rešava veoma brzo, uz nekoliko klikova.

U budućnosti će doći do „New Normal” situacije, predviđa Zorana Milidrag. Nova normalnost je pojam koji se sve češće može čuti kada se objašnjava život nakon globalne pandemije. „Pandemija je donela i veliki broj novih onlajn kupaca, koji su ranije bili suzdržani, od kojih će veliki broj i ostati onlajn kupci. Verujem da se e-komerc u Srbiji tek sada rodio u svesti većine kupaca”, zaključuje ona.

______________________________

PKS: Porast beleže osnovne životne namirnice

Iz Privredne komore Srbije su za BIZlife magazin naveli da je najveći porast u odnosu na period pre epidemije zabeležen u naručivanju osnovnih životnih namirnica, voća i povrća.

Potražnja voća i povrća je naglo skočila (do 40 odsto) nakon zatvaranja pijačnih mesta, a kada je u pitanju hrana, beleži se porast od 20 do 30 odsto na nedeljnom nivou.

„Činjenica je da su se ljudi tokom vanrednog stanja više oslanjali na onlajn kupovinu nego inače, ali taj trend se nije desio na samom početku, kada je određeni broj restorana ipak bio zatvoren. Nakon toga, usledio je period oporavka i rasta, a posebnu prednost dala je i mogućnost da se dostava vrši i tokom trajanja policijskog časa (do 80 odsto)”, rekao je sekretar udruženja za trgovinu PKS Žarko Malinović.

___________________________________

Kako je bilo pre pandemije

Prema istraživanju „Anketa 1000 preduzeća”, koje je u septembru prošle godine sprovedeno u okviru Projekta saradnje za ekonomski razvoj, kompanije u Srbiji u velikom broju ističu važnost internet trgovine: 71 odsto kompanija saglasno je da će značaj internet trgovine, kao kanala poslovanja, veoma porasti na globalnom nivou u narednom periodu, a njih 58 odsto veruje da će se to isto dogoditi i kada je u pitanju Srbija.

Čak 66 odsto kompanija ima svoju internet stranicu, ali samo 12 odsto njih ima elektronsku prodavnicu, a još manje ih nudi opciju plaćanja preko interneta (osam odsto). Takođe, 81 odsto kompanija koje nemaju elektronsku prodavnicu nisu nikad razmišljale o tome da je uvedu.

Podsećamo, ovi podaci su dobijeni pre izbijanja epidemije, nakon koje je potreba za ovakvom trgovinom naglo porasla.

Izvor: BIZLife magazin

Foto: Pixabay

Piše: Jelena Jevtić