Prijavite se na naš newsletter "PREGLED DANA"

KORONAKRIZA u Srbiji: U maju 10.000 otkaza

U maju se prema evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanje na biro prijavilo više od 10.000 ljudi, što je izuzetan rast pošto je u prethodna dva meseca broj prijavljenih ukupno povećan za oko 2.500.

Na kraju maja bilo je registrovano 522.987 ljudi koji traže posao preko NSZ, dok je u junu broj novoprijavljenih povećan za oko 3.000, piše Danas.

Ukupno, od 16. marta kada je uvedeno vanredno stanje do kraja juna broj ljudi koji traži posao preko NSZ povećan je za oko 10.800, pokazuju podaci ove institucije.

Međutim ostaje da se vidi šta će biti kada isteknu mere pomoći države, pošto se u julu isplaćuje poslednji državni minimalac, a tri meseca nakon toga poslodavci ne smeju da otpuste više od 10 odsto zaposlenih, inače vraćaju pare.

Ipak, procenat nezaposlenih nije najbolja mera efekata krize na radnike.

Naime, Međunarodna organizacija rada je procenila na globalnom nivou da je u prvom tromesečju izgubljeno radnih sati ekvivalentno 155 miliona radnih mesta sa punim radnim vremenom.

U drugom tromesečju to je skoro utrostručeno i izgubljeno je radnih sati u visini čak 480 miliona radnih mesta (ako se računa 40-časovna radna nedelja).

Pravo stanje tek od oktobra

Jovan Protić iz Međunarodne organizacije rada objašnjava da postoje četiri vida kako je kriza uticala na zaposlenost.

Kao prvo, tu je rast stope nezaposlenosti, zatim rast stope neaktivnosti. Treći način je povećanje broja poslova sa kraćim radnim vremenom i na kraju tu su radnici koji formalno ostali zaposleni, ali ne rade. Tako da samo stopa nezaposlenosti nije dobar pokazatelj ukupne štete za društvo”, napominje Protić dodajući da će uskoro biti završeno istraživanje po ovoj metodologiji za Srbiju.

On ističe i da je još teško oceniti udarac na zaposlenost jer nije prošlo puno vremena, ali i dalje važe mere koje amortizuju efekte krize na zaposlenost.

“Pravo stanje će se videti od oktobra”, ocenjuje on podsećajući na glavnu preporuku MOR, a to je da nakon krize države ne požure sa fiskalnim konsolidacijama pre nego što počne oporavak zaposlenosti.

Profesor na Ekonomskom fakultetu Mihail Arandarenko kaže da, za sada, stvari ne stoje tako loše.

“Imali smo pad zaposlenosti u prvom tromesečju prema Anketi o radnoj snazi, ali iz toga se ne može puno zaključiti. Anketa je uhvatila tek dve nedelje epidemije u martu i nije uhvatila pun efekat krize. Kod Zavoda za zapošljavanje isto nisu loši podaci, nekih desetak hiljada je više prijavljenih. Deo razloga za to je i struktura zaposlenosti gde imamo jako puno zaposlenih u javnom sektoru, a među ostalima imamo puno samozaposlenih”, ocenjuje Arandarenko uz napomenu da je tolika neizvesnost da se ne mogu davati nikakve prognoze.

“Po meni je jako negativna stvar to što nismo uspeli da se izborimo sa ovim talasom epidemije, ali situacija je takva da ni epidemiolozi nisu mogli da zamisle leto sa ovoliko slučajeva”, ističe on.

Prema njegovim rečima, kao i u prošloj krizi, najugroženiji su oni koji su zaposleni na ugovor o delu ili na povremenim i privremenim poslovima.

Imamo s jedne strane kompletno zaštićene, dobre poslove, a to su svi koji rade u javnom sektoru na dobrim ugovorima, finansijskim institucijama, stranim kompanijama. A što je sektor nastanjeniji malim firmama i uslužno orijentisan, posebno visokokontaktni poslovi su u najvećoj krizi, napominje Arandarenko.

Izvor: Danas

Foto: Pixabay

What's your reaction?

Ostavite komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

developed by Premium Factory. | powered by Premium Hosting
Copyright © 2020 bizlife.rs | Sva prava zadržana.

MAGAZINE ONLINE