Koronikacija: Precizna, pravovremena i umerena komunikacija u vreme pandemije
Piše: Stefan Despotović, rukovodilac PR Centra i press sekretar generalnog direktora kompanije NIS
Kakve pouke izvlačimo iz aktuelne pandemije? Pre nego što sam na papir stavio svoje mišljenje o pravilima profesionalnog komuniciranja koja je ova kriza potvrdila, sproveo sam malu anketu među novinarima. Oko 30 kolega i prijatelja iz medija pitao sam jednostavno – šta mislite o saradnji sa našom strukom u ovo vreme, šta je korisno, a šta nije, čega je potrebno više, a čega manje?
Sadržina odgovora ostaje samo za moje viber grupe i chatove jer se, verujte mi, na osnovu njih može napisati još desetak tekstova. Ali zaključci su bili gotovo isti. I šta je još zanimljivije, podudaraju se onime što su komunikacioni postulati koje je aktuelna kriza potvrdila.
Idemo redom.
Prvo, davanje pravovremenih i tačnih informacija je uvek prioritet, a kriza je samo to ponovo potvrdila. Kad takvih informacija nema, brzinom svetlosti će proraditi nezvanični kanali komunikacije i potencijalna komunikaciona kriza će postati kriza sistema u kojem radimo. Dokaz da se proverena informacija traži više nego ikada, dobili smo i kada smo pogledali informacije o poseti našem korporativnom sajtu www.nis.eu. Potrošačke informacije zabeležile su i po 7-8 puta veću čitanost nego ranije. S tim u vezi, ponovo se potvrdilo i sledeće – u borbi protiv fake news-a ne smeju se praviti kompromisi. Svi se sećamo pometnje na društvenim mrežama o navodnoj nestašici goriva. U situaciji u kojoj su počeli da se prave redovi na benzinskm stanicama, sve je prilično brzo rešila tačna i proverena informacija o neistinitosti tvrdnje o nestašici.
Drugo, dvosmerna komunikacija uz transparentnost i kontinuitet. Medijski upiti upućeni našoj kompaniji takođe su zabeležili drastičan rast na početku krize. Blagovremena priprema za takvu situaciju i dostupnost uvek, svuda i svakome školski su odgovor. Takođe, eksterno komuniciranje moralo je da zadrži kvalitet u kontentu koji se nudi bez obzira na pandemiju. I to obuhvata proizvodnju i promociju svih vrsta sadržaja – od informacija o funkcionisanju biznisa i društvene odgovornosti, preko informacija važnih za potrošače i partnere, zatim „lakih“, zanimljivih i korisnih sadržaja sa pričama iz pera naših kolega, do priča o radu naših kolega u vreme aktuelne pandemije.
Treće, očuvanje partnerstava i prilagodljivost. Aktuelna kriza stavila je na test mnoga partnerstva. Na nama kao menadžerima nije samo da obezbedimo nesmetano odvijanje onih biznis procesa za koje smo mi odgovorni. Naš zadatak je i da čuvamo partnerstva čak i u vreme poslovnih izazova i pritiska na budžete bez presedana sa kojima se suočavamo, naročito u naftnoj industriji. Jednostavan recept za to ne postoji i na svakome od nas je da proba i nađe način da svi zajedno prebrodimo ovu krizu što je bezbolnije moguće. Fer odnos i otvorenost ni tu nemaju alternativu.
I četvrto, umerenost. Osetljivost ove teme zahteva poseban pristup jer ovo nikako ne treba da bude prilika za puku samopromociju, već davanje primera i pozivanje aktera na tržištu da se ponašaju odgovorno i daju svoj doprinos.
I da se razumemo na kraju. Ako pričamo o kompanijama, heroji su ljudi koji rade na terenu, u proizvodnji, logistici, prodaji. Svi oni bez kojih bi sve stalo i koji su u vreme aktuelne pandemije najizloženiji. PR je u celoj toj priči izuzetno važan i aktuelna kriza je umnogome ne izmenila, koliko fokusirala ceo naš posao. Kriza nas je ponovo podsetila da je važno komunicirati konkretno, jasno, precizno, transparentno, brzo i sa emocijom. Ukratko, sve ono što jedan profesionalac u oblasti komunikacija uvek i treba da radi. A važnost eskternih komunikacija samo je dobila na težini.
Izvor: BIZLife
Foto: Foto: N. Babić
