Kovid bolnica Batajnica: Tek svaki 20. pacijent preživi respirator
U najvećoj kovid bolnici u Evropi do sada je lečeno oko 10.000 ljudi, više muškaraca nego žena, trećina je imala preko 80 godina, a gotovo svi koji su preminuli nisu bili vakcinisani.
Umor, produženo otežano disanje, neuropsihijatrijski problemi, opadanje kose i produženi gubitak čula ukusa i mirisa glavni su postkovid simptomi.
Zbog obolevanja od kovida 19 najviše je nevakcinisanih ljudi lečeno u Kovid bolnici u Batajnici, brojniji su bili muškarci, granica se pomerila na mlađu životnu dob pacijenata, a od pridruženih bolesti najčešće su imali dijabetes, kardiovaskularne probleme i bili gojazni, piše Politika.
Smrtnost pacijenata koji su bili na respiratoru u ovoj ustanovi u prvom talasu iznosila je 70 odsto, u drugom i trećem talasu bila je 90 odsto, a sa pojavom delta soja ona je povećana na čak 95 odsto. To znači da samo pet odsto bolesnika koji su na „veštačkoj ventilaciji” preživi.
Ovo su samo neki od zaključaka do kojih su analizom došli lekari najveće kovid bolnice u Evropi, a koji su za deset meseci postojanja lečili oko 10.000 pacijenata sa najtežim oblikom korone.
Docent dr Tatjana Adžić Vukičević, pulmolog i direktorka ove ustanove, ističe za Politiku da su zbrinjavali ljude koji su pre obolevanja od korone bili potpuno zdravi, ali da su izgubili bitku protiv bolesti, za šta su bile „zadužene” same osobine virusa i genetika.
(BETAPHOTO/DRAGAN KARADAREVIC/DS)
„Imali smo čitave familije koje su ležale u bolnici i koje su umirale. Zajedničko im je bilo to što nisu bili vakcinisani protiv kovida. Mogu da se pojave i različiti genetski varijeteti kod ljudi koji rezultiraju smrtnim ishodom. Efikasna terapija u lečenju korone je najveći izazov u borbi protiv ove pošasti. Ona još nije pronađena. Ima dosta studija u svetu koje daju oprečne rezultate kada je reč o izboru terapija. Imunomodulatori mogu da budu dobar izbor u terapiji kovida samo kod dobro selektovanih bolesnika, koji su kandidati za to lečenje prema određenim parametrima. Ako se oni daju pacijentu koji je oboleo od kovida, koji ima na primer malignitet ili ako je osoba odmakle životne dobi, to neće biti dobro“, rekla je Adžić Vukičević.
U proseku prođe sedam dana od kada pacijent dobije simptome kovida i dok ne dođe u bolnicu, a od pojave prvih znakova virusa do pojave najtežih formi bolesti devet dana.
Za samo dva dana pacijent može da dobije klasičnu sliku „belih pluća”, odnosno upale pluća koju kovid izazove. Nije moguće da osoba ima ovaj ozbiljan problem, a da nema nikakve tegobe.
(AP Photo/Alexander Zemlianichenko, File)
„Kada se zaleče oboleli, kod njih mogu da se pojave tromboze ruku ili nogu, kao i infarkti srca. Oni su kandidati da se odmah odvezu u angio-salu da bi im se stavili stentovi. Javljaju se i nagla krvarenja u organima trbuha, kao i infarkti jetre, slezine, bubrega do kojih dolazi posle mesec ili dva nakon preležane korone. Najčešće su embolije pluća razlog zbog čega su svi naši bolesnici na antikoagulantnoj terapiji. Sada već možemo i golim okom, kada pacijent uđe u bolnicu, da vidimo da li je vakcinisan ili ne“, kaže Adžić Vukičević.
Ističe da mnogo lakšu kliničku sliku imaju vakcinisani koji dobiju virus, kao i da je manje od 10 ljudi preminulo u bolnici koji su bili vakcinisani.
„Treba naglasiti da su ti ljudi imali i dosta pridruženih bolesti i inače su bili u jako lošem zdravstvenom stanju. Najčešće se to događalo u poslednje vreme, i to kod onih kod kojih je prošlo više od šest meseci od dobijanja Sinofarmove vakcine. Treba naglasiti da su sve vakcine dobre i da neke daju kraći, a neke duži imunološki odgovor. Treba se obavezno vakcinisati. Niko za sada ne može da zna da li ćemo dobijati i četvrtu dozu vakcine“, smatra Adžić Vukičević.
Najčešći postkovid simptomi
Umor, produženo otežano disanje, neuropsihijatrijski problemi, opadanje kose i produženi gubitak čula ukusa i mirisa glavni su postkovid simptomi koji su primećeni kod pacijenata lečenih u ovoj bolnici.
Kako ističe dr Marija Laban Lazović, pulmolog u Kovid bolnici u Batajnici, oni obavljaju u Univerzitetskom kliničkom centru Srbije kontrolne preglede pacijenata koji su lečeni u ovoj bolnici, a koji imaju postkovid probleme. Neke pacijente prate već deset meseci.
„Postkovid komplikacije su nezavisne od načina lečenja i efekata terapije hroničnih bolesti. To je nešto potpuno novo što se razvija kod ljudi posle preležanog kovida. Najviše nas je iznenadilo to što smo verovali da će duže ostati posledice kod pacijenata koji imaju respiratorne i kardiovaskularne tegobe, ali se oni u principu prilično dobro oporavljaju posle šest meseci. Ali primetili smo da duže ostaju neuropsihijatrijske tegobe, psihološki problemi, depresija, zaboravnost, kao i neka vrsta demencije i strašan gubitak kose. Bitno je da pacijenti koji su preležali bolest nisu zavisni od kiseonika i tuđe pomoći, čak i oni koji su bili u jedinici intenzivne nege i na respiratoru“, napominje Laban Lazović.
Pixabay
Na pitanje, da li su primetili da virus nekada „preskoči” pluća i da napadne druge organe, Laban Lazović kaže da se to dešava i da korona napada creva zbog čega se kod pacijenata pojavljuju prolivi, ali i nervni sistem kada dolazi do zapaljenja ovojnica, encefalitisa. Događa se da virus ciljano napadne srce pacijenta pa se razvije miokarditis, što se sada ne dešava tako često kao što se činilo u početku pandemije.
„Sada primećujemo bržu progresiju bolesti i samim tim stavljanje na respirator. To se odnosi na nevakcinisane pacijente. Oni vrlo brzo završavaju u jedinicama intenzivne nege ili nekom od vidova neinvazivne respiratorne potpore sa visokim protokom kiseonika ili na respiratoru. U laboratorijskim analizama oni imaju visok natrijum i kalijum, a parametar CRP im je viši od 100 i povišena temperatura duže traje. Vakcinisani pacijenti, pa čak i sa kineskom vakcinom za koju se zna da je najslabija, mogu da imaju obostranu upalu pluća i vrlo izražene tegobe, ali se skoro svi oporavljaju“, naglašava Laban Lazović.
Sve informacije o koronavirusu možete pronaći u posebnoj rubrici na našem sajtu COVID-19.
Izvor: Politika
Foto: Beta
