Krenuo veliki projekat: Svako dobija 1.200 EUR mesečno

25/11/2020 | 12:11

Krenuo veliki projekat: Svako dobija 1.200 EUR mesečno – bez ikakvih uslova

Plata bez rada: za neke bi to bilo rešenje socijalnih problema, za neke nagrada lenštinama. U Evropskoj uniji postoji inicijativa građana da se tom idejom pozabavi i Evropska komisija.

Kako bi bilo kada niko ne bi morao da brine za svoje prihode? To se proteklih nedelja često pitala i Marva Fatafta. „Mislim da bi tako jednostavno nestalo mnogo strahova i stresa“, kaže.

Ona je došla u Nemačku kao palestinska migrantkinja i danas živi i radi u Berlinu. Zaposlena je u organizaciji Access Now koja se bavi digitalnim ličnim pravima.

„Meni je rano postalo jasno da mi sloboda znači biti i finansijski nezavisna. Pre sam želela da živim od umetnosti, ali mi je brzo postalo jasno da od toga neću imati redovnih prihoda pa sam odustala od tog sna“, kaže za Dojče vele, Fatafta.

Marva Fatafta je jedna od već oko dva miliona stanovnika Nemačke koji su se javili za učešće u istraživačkom projektu osnovne plate. Za razliku od Finske gde je svojevremeno sličan projekt pokrenuo tamošnji državni zavod za zapošljavanje, nemačke državne kancelarije nisu zainteresovani za takve eksperimente. Tu iza ovog projekta stoji Nemački institut za ekonomska istraživanja (DIW) i fondacija udruženja Moja osnovna plata. Novac stiže od donacija i za sad ima dovoljno tek za 122 učesnika.

Od toga se može živeti

Oni bi od početka sledeće godine pune tri godine trebalo da primaju 1.200 evra mesečno. Bez ikakvih uslova. Tu žele da vide kakve posledice bi takav prihod imao za učesnike i za njihov položaj u društvu.

„Ova studija je velika šansa da se u socijalnoj realnosti sprovedu sve teoretske rasprave o bezuslovnoj osnovnoj plati koje i kod nas traju već godinama“, kaže vođa istraživanja Jurgen Šup. „Želimo da utvrdimo, hoće li isplata takve bezuslovne plate u dužem periodu dovesti i do statistički signifikantne promene u načinu ponašanja i osećajima.“

Načelo je jednostavno: svako dobija mesečnu platu, bez obzira šta radio. Za razliku od sistema socijalne pomoći, iznos uvek ostaje isti i za primaoce nema nikakvih uslova. To znači da mogu i zarađivati sa strane.

Kolika bi ta plata trebalo da bude?

Istraživači u Nemačkoj su se odlučili za iznos koji je znatno veći od onoga koji se delio u Finskoj i koji bi sam po sebi već mogao omogućiti život u kojem ne bi ničega manjkalo. To je onda negde oko 1.200 evra koliko je predviđeno ovim istraživanjem, piše Dojče vele.

Velike su rasprave, odakle bi država uopšte našla novac kojim bi svima mogla davati takvu osnovnu platu. Zapravo, socijalno davanje je i inače jedna od najvećih stavki državnih proračuna, a tu su i ne baš mali troškovi institucija koji se time bave – dakle deo tog novca završava u džepovima zvaničnika, a ne onih kojima je to potrebno.

Pixabay

U svakom slučaju, sve to bi bilo teško izvodljivo bez povećanja poreza – bilo poreza na nasledstvo, poreza na finansijske transakcije i špekulacije ili poreza na prihod onih koji rade. A to je razlog da rasprava o tome kod mnogih u Nemačkoj izaziva zgražavanje.

Slovenija je bila prva

Ipak, o ideji osnovne plate se raspravlja u mnogim državama Evrope. Stvorila se i građanska inicijativa koja želi da se time pozabavi i Evropska komisija i predloži projekat osnovne plate za čitavu Evropsku uniju. Zagovornici te inicijative veruju da bi to umanjilo razlike između regija, a istovremeno osnažilo privredno i socijalno jedinstvo Evrope.

Inicijativa će uopšte doći na sto EK samo ako u roku od godinu dana sakupi potpise milion građana Evropske unije s pravom glasa i u najmanje sedam članica određeni minimum broja potpisa.

Dva meseca nakon što je inicijativa pokrenuta je cilj još veoma daleko: do kraja ovog meseca je sakupljeno je oko 72 hiljade potpisa, a odziv je veoma različit. Prva zemlja koja je sakupila minimum potpisa je Slovenija kojoj je, s obzirom na broj stanovnika, bilo potrebno 5.640 potpisa.

„Tamo se posla prihvatila mlada, dinamična grupa koja je preko socijalnih mreža dospela do velikog broja mladih ljudi“, kaže Ronald Blaške koji koordinira kampanju u Nemačkoj.

Nasuprot tome, u Poljskoj ili Malti o osnovnoj plati uopšte nema javne rasprave.

„Tamo nema građanskih inicijativa niti velikih udruženja kao što su na primer u Nemačkoj katoličke organizacije zaposlenih koji se na neki način takođe bave tom temom“, kaže Blaške.

U Francuskoj ima pristalica takvog oblika socijalnog davanja iz najrazličitijih krugova.

„Oni sežu od ekoloških pokreta preko socijalnih inicijativa pa do liberalnih mislilaca“, kaže nemački koordinator. U toj inicijativi se ne može računati na podršku trenutnog francuskog predsednika Makrona, „ali se može videti da je rasprava u Francuskoj mnogo šira nego u drugim državama“.

Švajcarci su već rekli „ne dolazi u obzir“

Švajcarska je prva zemlja koja je otišla i korak dalje: tamo je već održan referendum o bezuslovnoj osnovnoj plati za sve građane – koji je neslavno propao. Gotovo 77 odsto Švajcaraca je odbilo ideju da bi svako trebalo da dobija platu, radio ili ne radio.

I eksperiment u Finskoj, piše DW, zapravo nije dao nedvosmislene rezultate: on je završen i nije nastavljen, a zaključak je bio da osnovna plata praktično uopšte nema uticaja na smanjenje stope nezaposlenosti. Ali je pokazala nešto drugo: osobe koje su učestvovale u eksperimentu su mnogo lakše živele i bile su u znatno boljem psihičkom stanju. Mnogi su se upustili u poslove koji im se inače ne bi isplatili, a zapravo su čak radili nešto više: u proseku su primaoci takve plate radili 6 dana u godini više nego ostali iz kontrolne grupe.