Luksuzni brendovi potencijalne žrtve „trgovinskog rata“
Rasplamsali carinski rat između Kine i Amerike preti prekidom višegodišnjeg rasta vrednosti deonica kompanija iz segmenta luksuzne robe, upozoravaju analitičari.
Od skupih torbica do dizajnerskih cipela, rastuća prodaja evropskih kompanija koje dominiraju tim sektorom, poput Louis Vuitton Moët Hennessy (LVMH) i Kering – u čijem je vlasništvu i brend Gucci – učinila ih je ljubimcima berzovnih ulagača. Stoga ne treba čuditi da im je vrednost blizu rekordnih visina.
Vrednost LVMH na berzi trenutno je iznad 150 milijardi evra, pokazuju podaci Blumberga, dok Kering vredi 59 milijardi.
„Ne mislimo da su luksuzne kompanije loše, šta više mislimo da su odlične. Ali, loša su investicija“, poručuje za Rojters David Keir, menadžer u edinburškom fondu Saracen Global Income & Growth.
Taj fond je prošle godine izašao iz ulaganja u LVMH, a početkom prošlog meseca rasprodao je deonice nemačke modne kuće Hugo Boss. „Takve deonice postale su rizične zbog velike nesigurnosti oko trgovinskih tarifa“, objašnjava Keir.
Iako kompanije iz segmenta luksuzne robe nisu direktno pogođene trgovinskim ratom između dve najveće ekonomije poput proizvođača automobila ili čelika i aluminija, mogućnost da carine uspore ekonomski rast, a time i ličnu potrošnju na dva ključna tržišta – američkom i kineskom – dovela je u pitanje visoka vrednovanja tih deonica.
Naime, ta dva tržišta zaslužna su za polovinu prodaje industrije luksuzne robe.
Analitičari švajcarske banke UBS predviđaju da će deonice tog sektora izgubiti do 30 posto sadašnje vrednosti u slučaju „totalnog rata“, odnosno uvođenja carina na celokupni kineski uvoz u Ameriku i posledica kineske „osvete“.
U deonice koje bi mogle snažnije stradati analitičari UBS ubrajaju italijanski Salvatore Ferragamo i britanski Burberry.
S druge strane, Fergus Šo, partner u Cemo Capitalu koji drži deonice LVMH ističe da će ih i dalje zadržati u portfelju. Prema njegovom mišljenju, glavni pokretač globalne potražnje za luksuznom robom ipak su imućniji potrošači koji nisu toliko osetljivi na ekonomske poremećaje.
Izvor: Poslovni dnevnik
Foto: Pixabay
