Mali objasnio: MINIMALAC rastao 5x više od potrošačke korpe

Pridružite se poslovnoj zajednici od 20000 najuspešnijih i čitajte nas prvi

    Mali objasnio: MINIMALAC rastao 5x više od potrošačke korpe

    Ministar finansija Siniša Mali rekao je da je vlada izašla sa predlogom da se minimalna zarada za 2022. godinu poveća za 9,4 odsto u odnosu na postojeću, odnosno na više od 35.000 dinara.

    “To je prvi put da će nam minimalna zarada ići na skoro 300 evra i jedan znak kontinuiteta koji Vlada Srbije sprovodi kada je minimalna zarada u pitanju od 2017. godine, kada smo završili fiskalnu konsolidaciju i jedne teške mere koje su iza nas”, rekao je Mali za RTS.

    Dodao je da će najveći deo povećanja minimalne zarade kompenzovati država kroz povećanje neoporezivog dela dohotka i smanjenjem doprinosa za PIO fond.

    Dodao je da je minimalna zarada od 2017. godine porasla za 52 odsto, dok je u istom periodu, kako je naveo Mali, zabeležen rast bruto domaćeg proizvoda (BDP) od 17,3 odsto.

    Mali je rekao da još nije dovoljno da minimalna zarada pokrije potrošačku korpu, ali da smo “izuzetno blizu”.

    “Godine 2017. ta pokrivenost minimalne potrošačke korpe sa minimalnom zaradom bila je 62 odsto. Danas je 81,5 odsto. Kada pogledate od 2017. godine, u odnosu na minimalnu potrošačku korpu, minimalna zarada raste pet puta više”, kazao je Mali.

    “Minimalna zarada glavni pokretač rasta prosečne plate”

    Mali je naveo da su potpuno posvećeni da se postigne zadati cilj i da će, prema projekcijama, 2023. ili 2024. minimalna potrošačka korpa u potpunosti biti pokrivena minimalnom zaradom.

    Za pomoć građanima izdvojeno skoro osam milijardi evra

    Govoreći o isplati pomoći građana, Siniša Mali je rekao da će 22. septembra biti isplaćeno 50 evra svim penzionerima u Srbiji, da će se u novembru isplatiti drugih 30 evra, a u decembru će svi građani dobiti još 20 evra, kao i da će svi penzioneri dobiti i 20.000 dinara sledeće godine.

    Dodao je da je za to izdvojeno skoro osam milijardi evra.

    Na pitanje postoji li taj novac u budžetu, Mali je naveo da je u ovom trenutku udeo javnog duga u BDP-u 55 odsto, što je, kako je istakao, “mnogo manje” od nivoa od 60 odsto koji je definisan Mastrihtskim ugovorom.

    “Oporavak je mnogo brži”

    Mali je naveo da nije bilo greške u budžetu i da su prilikom planiranja bili konzervativni, ali da je oporavak mnogo brži.

    “Mi smo u drugom kvartalu imali 13,4 odsto rasta naše ekonomije. Sa tim rastom i uključujući prvi kvartal, do kraja godine minimum 6,5 odsto, a računali smo šest. Ako pogledate minus jedan, rezultat po kojem smo možda najbolji u Evropi, među prve dve ili tri ekonomije prošle godine, sa plus 6,5 ili sedam koliko će biti ove godine, mi ćemo biti prvi, drugi ili treći u Evropi u ovo vreme najveće ekonomske krize koja je izazvana kovidom 19”, kazao je Mali.

    Govoreći o sastanku sa novom šeficom MMF-a za Srbiju, Mali je naveo da je MMF prošle nedelje doneo odluku da svim svojim članicama dâ onoliko novca koliko svaka od tih članica ima prava vučenja.

    “To je za Srbiju 890 miliona dolara, po kamatnoj stopi 0,05 odsto. Taj novac je već alociran nama, samo treba da vidimo u kom trenutku ćemo ga povući, isto kao i sve druge zemlje. Da vidimo da li ćemo vratiti neke stare kredite, deo ćemo sigurno iskoristiti za nastavak investicija, ovog ciklusa koji smo započeli u Srbiji”, kazao je Mali i dodao da “nikad ne bismo tražili taj novac, ali sada kada smo ga već dobili, zašto ga ne bismo iskoristili”.

    Izvor: RTS

    Foto: Beta/Miloš Miškov

    What's your reaction?

    Ostavite komentar

    Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

    developed by Premium Factory. | powered by Premium Hosting
    Copyright © 2020 bizlife.rs | Sva prava zadržana.

    MAGAZINE ONLINE