Ministarka privrede za BIZLife: „Postupak privatizacije ulazi u završnu fazu“
Očekujemo da će se u ovoj godini popraviti tržišni uslovi i da će se ubrzati postupak privatizacije, koji je tokom prošle godine, usled pandemije koronavirusa, privremeno bio usporen, izjavila je za BIZLife magazin ministarka privrede Anđelka Atanasković.
Kako je objasnila, u toj oblasti imamo razloga da budemo zadovoljni rezultatima.
„Podsetiću vas da su u prethodnih pet godina uspešno rešeni najveći izazovi, kao što su veliki giganti Železara, Galenika, RTB Bor i PKB korporacija, ali i druga manja preduzeća. Nasledili smo oko 560 preduzeća za privatizaciju, a sada ih je u privatizacionom portfelju Ministarstva privrede 78. Zato možemo reći da taj postupak ulazi u završnu fazu“.
Sa ministarkom privrede razgovarali smo i o strukturi srpske privrede, o novim projektima Ministarstva, uticajem vakcinacije na privredu, a šta je o tome i mnogi drugim stvarima rekla, pročitajte u intervjuu u februarskom izdanju magazina.
- Na funkciju ministra privrede došli ste nakon što ste godinama vodili fabriku „Prva petoletka – Namenska”, iz Trstenika. Koliko vam je to iskustvo u rukovođenju i podizanju jednog preduzeća od koristi na novoj poziciji i koji su vam glavni ciljevi?
U privredi sam provela gotovo čitav radni vek, verujem da će mi stečeno iskustvo pomoći na poziciji resornog ministra da se uhvatim ukoštac sa svim izazovima i problemima sa kojima se privrednici suočavaju u svakodnevnom poslovanju. Trudiću se da se na pravi način sagledaju potrebe i zahtevi privrednika, ali i da se kroz dijalog sa njima otklone prepreke ukoliko postoje. To će doprineti unapređenju i razvoju privrede, višem standardu i boljem životu svih građana, što je osnovni cilj Ministarstva privrede.
Ministarstvo je u potpunosti otvoreno za sve inicijative i predloge, jer moramo zadržati kontinuitet u ostvarivanju dobrih rezultata, koji su našu privredu učinili prepoznatljivom ne samo u ovom delu Evrope već i šire. Vodićemo stalni dijalog sa privrednicima i sarađivaćemo sa poslovnim asocijacijama. Upravo zato smo i započeli posete privrednicima širom Srbije.
Cilj nam je da čujemo sa kakvim se izazovima oni susreću i na koji način zajednički možemo da unapredimo privredni ambijent i njihovo poslovanje.
- Kako vam izgleda struktura srpske privrede? Budući da je IT sada u ekspanziji, kao i nove tehnologije, da li imate u vidu neke planove podrške za takve sektore? Na čemu ćete vi, kao ministar, insistirati i u kom pravcu vidite razvoj privrede u narednom periodu?
Ministarstvo privrede razmatra dalje pravce razvoja srpske privrede kroz one privredne grane i oblasti u kojima imamo rast, ali i one koje treba dodatno stimulisati radi ostvarivanja boljih rezultata.
U tom kontekstu, u narednom periodu ćemo razmotriti mogućnosti većeg podsticanja naprednih tehnoloških rešenja u proizvodnom sektoru i modernizacije proizvodnih procesa.
Treba više pažnje da poklonimo mogućnosti uvođenja i šire primene savremenih tehnologija, kao i razvoju i istraživanju, što zajedno može pozitivno da utiče na smanjenje operativnih troškova, ali i na stvaranje novih vrednosti.
- Kakve su, prema vašem mišljenju, perspektive da postanemo još više izvozno orijentisana privreda? Šta je potrebno učiniti da do toga dođe? Koja je uloga Ministarstva u svemu tome?
Bez izvoza ne možemo značajno da unapredimo BDP i životni standard građana. Pružanjem novih šansi, Ministarstvo nastoji da podrži izvozne kompanije koje poklanjaju pažnju savremenim tehnologijama, kao i kompanije koje formiraju odeljenja za istraživanje i razvoj u okviru svojih kapaciteta.
Na taj način naša privreda će biti još konkurentnija na stranim tržištima, što će dovesti do povećanja izvoza i rasta u celini. Imamo zaključene ugovore sa brojnim stranim i domaćim kompanijama kojima smo pomogli dodelom sredstava podsticaja, a koje u svojoj agendi već imaju izvoz i osvajanje stranih tržišta.
- Vlada Srbije nedavno je usvojila programe finansijske podrške koje će Ministarstvo privrede usmeriti ka malim i srednjim preduzećima. Prvi put ove godine realizuje se program za podršku ženama i mladim preduzetnicima koji su početnici u poslovanju. Koliko novca je opredeljeno za te namene?
Jedan od osnovnih ciljeva Ministarstva privrede jeste sveobuhvatna podrška malim i srednjim preduzećima i preduzetnicima, koji čine 99 odsto srpske privrede i koji predstavljaju generator ekonomskog razvoja i kreiranja novih radnih mesta. Ove godine za četiri programa finansijske podrške ukupno smo izdvojili dve milijarde dinara bespovratnih sredstava.
Podsetiću vas da smo za Program podrške malim i srednjim preduzećima za nabavku opreme obezbedili 1,55 milijardi dinara bespovratnih sredstva, dok smo za Program podsticanja preduzetništva kroz razvojne projekte opredelili 200 miliona dinara bespovratnih sredstava.
Kada je reč o početnicima u poslovanju, Ministarstvo je obezbedilo 150 miliona dinara bespovratnih sredstava, dok smo za Program za podršku ženama i mladim preduzetnicima koji su početnici u poslovanju, a koji se prvi put sprovodi ove godine, opredelili 100 miliona dinara bespovratnih sredstava.
Ovaj poslednji program možda je i najinteresantniji. Program predstavlja kombinaciju bespovratnih sredstava i povoljnog kredita Fonda za razvoj. Svi koji se jave mogu dobiti najmanje 400.000 dinara, a najviše 6.000.000 dinara ukupnih sredstava. Onima koji konkurišu, a koji pripadaju najnerazvijenijim jedinicama lokalne samouprave, od traženih sredstava odobrava se 45 odsto bespovratnih sredstava, dok ostalo, odnosno 55 odsto, čine kreditna sredstava Fonda za razvoj. Sredstva se mogu upotrebiti za nabavku opreme i dostavnih vozila, za tekuće održavanje i operativne troškove. Na javni poziv mogu da se jave privredni subjekti koji su registrovani u APR-u najranije pet godina u odnosu na godinu podnošenja zahteva. Za sredstva mogu da konkurišu mladi do 30 godina, s tim što program podržava i žene preduzetnice, za koje navedeno ograničenje ne važi. Podsetiću da smo već objavili javne pozive za žene i mlade, startap i razvojni program, kao i da ti pozivi traju dok se raspoloživa sredstva ne utroše, odnosno do kraja godine.
Moram napomenuti i da smo nedavno pozvali poslovne banke i lizing kompanije da se prijave za učešće u realizaciji Programa podrške malim i srednjim preduzećima za nabavku opreme u 2021. godini. Poziv traje do 19. februara, a po okončanju izbora partnera i potpisivanja ugovora, Ministarstvo će raspisati i javni poziv za mikro, mala i srednja preduzeća, preduzetnike i zadruge za dodelu bespovratne pomoći. Ovom prilikom bih pozvala sve zainteresovane da se informišu na sajtu Ministarstva privrede i preduzetništva i jave za neki od četiri programa podrške malom biznisu.
- Da li je u planu realizacija još nekih projekata tokom ove godine, imajući u vidu da ste najavili da će podrška Ministarstva u narednom periodu biti usmerena prevashodno ka velikim investicijama, razvoju preduzetništva i unapređenju poslovne infrastrukture?
Već sam napomenula da je Ministarstvo za četiri programa podrške malim, srednjim preduzećima i preduzetnicima, kroz četiri programa finansijske podrške, opredelilo dve milijarde dinara bespovratnih sredstava.
Kada je reč o investicijama u proizvodni sektor, mogu da kažem da se u ovom trenutku vode pregovori sa značajnim ulagačima i novim potencijalnim projektima. Ono što je svakako važno jeste da radimo i na unapređenju poslovnog okruženja. Ministarstvo je nedavno pozvalo lokalne samouprave da se prijave za Program podrške razvoju poslovne infrastrukture, za čiju realizaciju je ove godine izdvojeno više od milijardu dinara. Cilj je unapređenje razvojnog potencijala gradova i opština kroz stvaranje povoljnih uslova za privlačenje investicija, unapređenje privrednog ambijenta i otvaranje novih radnih mesta. Poziv je trajao do 4. februara, a sredstva su namenjena za infrastrukturno opremanje zona poslovanja i njihovo povezivanje sa okruženjem, kao i za unapređenje infrastrukturnih kapaciteta radi razvoja turizma i drugih privrednih delatnosti.
- Nedavno ste pozvali građane da se u što većem broju vakcinišu. Koliki će uticaj tok i brzina vakcinacije imati na privredu?
Imunizacija je od presudnog značaja za zdravlje ljudi, što je najbitnije, ali i za našu ekonomiju. Uprkos teškoćama izazvanim pandemijom kovida 19, privreda mora da funkcioniše i da se razvija. Ponoviću i sada: život ne može da stane. Vakcinacijom štitimo i sebe i druge. Zato je, pored pridržavanja preventivnih mera, bitna i masovna imunizacija. Samo tako ćemo izaći iz teške situacije u kojoj se nalazimo. Što pre pobedimo koronavirus, pre ćemo uspeti da se vratimo životu pre pošasti koja je pogodila čitav svet, oporavimo privredu i obezbedimo dalji ekonomski rast.
- Da li već sada postoje procene koliko je privreda Srbije pretrpela zbog koronavirusa?
Kriza izazvana kovidom 19 pogodila je praktično celokupnu privredu u celom svetu, pa i kod nas. Neki sektori, kao što su turizam, ugostiteljstvo, putnički saobraćaj, pogođeni su više od drugih sektora. Zbog toga je njima pružena dodatna podrška. Još jednom ću istaći da smo jedna od retkih zemalja koje su našle adekvatnu meru i način da svoju privredu pogođenu koronavirusom pomognu i podrže. Sada, posebno nakon mogućnosti vakcinacije, očekujem smirivanje situacije, oporavak i rast privredne aktivnosti. Međutim, i dalje pomno pratimo stanje u privredi, u stalnoj komunikaciji smo sa privrednicima, kako bismo blagovremeno reagovali.
To govori i novi paket pomoći koji je najavio predsednik Srbije Aleksandar Vučić, a koji je značajan pokazatelj da država nastoji da u najvećoj meri, u okviru svojih mogućnosti, pomogne privredi i sektorima koji su najteže pogođeni epidemijom koronavirusa.
- Najavljeno je da bi do 12. februara trebalo da bude usvojena Strategija o državnom vlasništvu. Šta ona predviđa, imajući u vidu da ste krajem prošle godine najavili da će biti raspisani javni pozivi za dvadesetak preduzeća, od oko 70 koja se trenutno nalaze u privatizacionom portfoliju Ministarstva?
Glavni cilj Strategije o državnom vlasništvu je efikasno, ekonomično i optimalno upravljanje privrednim društvima u vlasništvu Republike. To će se realizovati kroz centralizovanje vlasničkih odgovornosti i nadležnosti, zatim razvoj doslednog okvira za vlasništvo i upravljanje primenjivog na sva državna preduzeća, kao i korporativizaciju državnih preduzeća. Nakon definisanja pomenutog okvira, država će odrediti u kojim preduzećima će zadržati većinski udeo, kao i u kojim će biti apsolutni vlasnik.
Zadatak Strategije je, pored ostalog, stvaranje polaznih koraka za usvajanje krovnog zakona kojim će biti obuhvaćena sva državna preduzeća. Javna i druga državna preduzeća koja obavljaju različite delatnosti sada se tretiraju na različite načine, kroz različite zakone i podzakonske akte.
Namera Vlade Srbije je da sve to uokviri i stavi pod jedan krov, da se na isti način tretiraju javna preduzeća, akcionarska društva, društva sa ograničenom odgovornošću, koja obavljaju delatnost od opšteg interesa i koja ne obavljaju delatnost od opšteg interesa, a koja su u vlasništvu Republike Srbije.
Kada je reč o privatizaciji, očekujemo da će se u ovoj godini popraviti tržišni uslovi i da će se ubrzati postupak privatizacije, koji je tokom prošle godine, usled pandemije koronavirusa, privremeno bio usporen. Inače, u toj oblasti imamo razloga da budemo zadovoljni rezultatima. Podsetiću vas da su u prethodnih pet godina uspešno rešeni najveći izazovi, kao što su veliki giganti Železara, Galenika, RTB Bor i PKB korporacija, ali i druga manja preduzeća. Nasledili smo oko 560 preduzeća za privatizaciju, a sada ih je u privatizacionom portfelju Ministarstva privrede 78. Zato možemo reći da taj postupak ulazi u završnu fazu.
Kada govorimo o privatizaciji, treba napomenuti da od 78 preduzeća za oko 20 postoje svi uslovi da se objavi javni poziv, a u toku su tri javna poziva, i to za Krušik – plastika a. d. Osečina, VPD Smederevo d. o. o. i Ribarsko gazdinstvo a. d. Beograd. Moram napomenuti i da je u ovom trenutku prilično nezahvalno davati procene o broju javnih poziva, kao i o eventualnim prihodima od prodaje, jer to zavisi od interesovanja investitora, ali i od situacije sa pandemijom u zemlji i okruženju.
- Da li će se nastaviti sa politikom davanja subvencija stranim investitorima i da li bi takvom ili nekom drugom vidu podrške mogla da se nada domaća privreda?
Ministarstvo privrede nastaviće politiku aktivnog privlačenja stranih i domaćih investitora, koji imaju jednak pravni položaj i uživaju jednaka prava.
Ako pogledamo rezultate investicionih projekata koje smo podržali sredstvima podsticaja u periodu 2016‒2020, kao i realizovane projekte – dakle, ako podvučemo crtu i vidimo da pričamo o 256 projekata, čija je vrednost više od četiri milijarde evra, koji zapošljavaju više od 82.000 radnika – onda je odgovor vrlo izvestan: da.
Svakako se isplati naš princip dodele podsticaja, čime privlačimo i strane investitore i pomažemo domaće privrednike, a time dalje zapošljavamo naše građane, povećavamo broj domaćih privrednika u lancima snabdevanja i omogućujemo primenu novih tehnologija na srpskom proizvodnom tržištu.
Kada je reč o odnosu domaćih firmi i stranih investitora, želim da podvučem da u 256 projekata učestvuje 30 odsto domaćih investitora, koji su uspešno realizovali projekte ili su trenutno u jednoj od faza realizacije, sa ukupnim ulaganjem od 182 miliona evra i koji zapošljavaju 6000 radnika.
Osim finansijske pomoći, mi smo Zakonom o ulaganjima definisali i druge instrumente podrške koje i država i jedinice lokalne samouprave mogu da pruže investitorima – dodela neizgrađenog građevinskog zemljišta ispod tržišne cene ili bez naknade, davanje poslovnog prostora u zakup pod povoljnim uslovima, infrastrukturno opremanje investicionih lokacija, učešće u troškovima opremanja poslovnog prostora, poreske olakšice, carinske olakšice za uvoz nove opreme i dr.
Dakle, vrata naše podrške – kako Ministarstva privrede, tako i drugih organa – širom su otvorena domaćim ulagačima i podvlačim, a ovo je važno i za domaće i za strane ulagače, propisani uslovi za sve navedene oblike podrške važe podjednako i za strane i za domaće investitore.
Izvor: BIZlife magazin/Jelena Andrić
Foto: Ministarstvo privrede
