MOR: Tržište rada TEŠKO POGOĐENO pandemijom

Pridružite se poslovnoj zajednici od 20000 najuspešnijih i čitajte nas prvi

    MOR: Tržište rada TEŠKO POGOĐENO pandemijom

    Kriza tržišta rada prouzrokovana globalnom pandemijom kovida-19 još nije završena, a rast zaposlenosti u svetu neće pre 2023. godine moći da nadoknadi pretrpljene gubitke, najnovija je procena Međunarodne organizacije rada (MOR) koju je objavio portal nezavisnost.org.

    Prema prognozama MOR “Svetski trendovi zapošljavanja i socijalne politike u 2021. godini” gubici radnih mesta izazvani globalnom krizom u tekućoj godini dostići će 75 miliona, dok će u 2022. pasti na 23 miliona radnih mesta.

    Procenjuje se da će pad ukupnog radnog vremena (stalni, povremeni i privremeni poslovi) u 2021. godini biti ekvivalentan sa 100 miliona radnih mesta sa punim radnim vremenom, dok će se naredne godine gubitak smanjiti na 26 miliona.

    Kao posledica tog trenda, očekuje se da će 2022. stopa nezaposlenosti u svetu iznositi 5,7 procenata, ili 205 miliona radno sposobnih ljudi, što je znatno više od 187 miliona u pretpandemijskoj 2019. godini.

    Najveće gubitke radnog vremena u prvoj polovini 2021. pretrpeli su regioni Latinska Amerika, Evropa i Centralna Azija.

    Procenjuje se da su u tim delovima sveta gubici radnog vremena premašili osam procenata u prvom i šest procenata u drugom tromesečju, u poređenju sa globalnim planetarnim gubicima od 4,8, odnosno 4,4 procenta u prvom i drugom kvartalu.

    Oporavak, ali neujednačen

    Predviđa se da će se u drugoj polovini 2021. godine ubrzati oporavak globalnog zapošljavanja, pod uslovom da ne dođe do pogoršanja pandemijske situacije.

    Oporavak će biti neujednačen zbog neravnomernog pristupa vakcinama i ograničenih ekonomskih kapaciteta zemalja u razvoju da podrže fiskalne podsticajne mere. Štaviše, u tim zemljama će se verovatno pogoršati kvalitet novootvorenih radnih mesta, navodi se u izveštaju MOR.

    Pad zaposlenosti i ukupnog obima radnih sati prouzrokovao je nagli pad prihoda od rada i porast siromaštva.

    U poređenju sa 2019. godinom, dodatnih 108 miliona radnika širom sveta kategorisani su kao siromašni i izuzetno siromašni, što zapravo znači da oni i njihove porodice žive sa dnevnim prihodima manjim od 3,20 dolara po osobi.

    Poslednjih pet godina globalno nije bilo napretka u iskorenjivanju siromaštva, navodi se u izveštaju MOR, uz napomenu da time postaje neostvariv cilj Ujedinjenih nacija o iskorenjivanju siromaštva do 2030. godine.

    Rast nejednakosti i siromaštva

    Kriza izazvana pandemijom kovida-19 pogoršala je postojeće nejednakosti tako što je više pogodila osetljive radnike, navodi se u izveštaju MOR.

    Rasprostranjeni nedostatak socijalne zaštite širom sveta, na primer, za približno dve milijarde radnika u neformalnoj ekonomiji, doprineo je da su poremećaji rada usled pandemije proizveli katastrofalne posledice na porodične prihode i egzistenciju.

    Kriza je nesrazmerno pogodila žene. Njihova zaposlenost u 2020. godini opala je za pet procenata u poređenju sa 3,9 procenata kod muškaraca. Dodatne obaveze i odgovornosti žena zbog zdravstvene i ekonomske krize stvorile su rizik obnove tradicionalizacije rodnih uloga u porodici i društvu.

    Na globalnom nivou, opala je i zaposlenost mladih za 8,7 odsto u 2020. godini, u poređenju sa 3,7 procenata kod odraslih, a najizraženiji pad zabeležen je u srednje razvijenim zemljama.

    “Bez odlučnih i ciljanih napora da se ubrza otvaranje pristojnih radnih mesta, podrže najugroženiji članovi društva i oporave najteže pogođeni ekonomski sektori, ekonomski efekti pandemije mogli bi trajati godinama uz rast nejednakosti i siromaštva”, upozorio je generalni direktor MOR Gaj Rajder.

    Izveštaj MOR o ekonomskim i socijalnim trendovima u 2021. ukazuje na strategiju oporavka koju treba zasnovati na četiri principa: promovisanju širokog ekonomskog rasta i stvaranju produktivnog zapošljavanja; povećanju prihoda domaćinstva i tranziciji na tržištu rada; jačanju institucionalnih osnova za inkluzivan, održiv i otporan ekonomski razvoj; i, korišćenju socijalnog dijaloga u razvijanju strategija oporavka čiji je cilj dobrobit čoveka.

    Izvor: Beta

    Foto: Pixabay

    What's your reaction?

    Ostavite komentar

    Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

    developed by Premium Factory. | powered by Premium Hosting
    Copyright © 2020 bizlife.rs | Sva prava zadržana.

    MAGAZINE ONLINE