NAJPOZNATIJI PREVARANT po kojem je Spilberg snimio film: Čemu nas uči neverovatni Frenk ABAGNEJL (VIDEO)

Pridružite se poslovnoj zajednici od 20000 najuspešnijih i čitajte nas prvi

    NAJPOZNATIJI PREVARANT po kojem je Spilberg snimio film: Čemu nas uči neverovatni Frenk ABAGNEJL (VIDEO)

    Svake godine, milioni američkih potrošača bivaju prevareni – čak 7 odsto njih. Tokom 2017. godine broj žrtava prevare u SAD dosegao je 16,7 miliona, pri čemu je izgubljeno 16,8 milijardi dolara.

    Frenk Vilijam Abagnejl je američki savetnik za bezbednost poznat kao bivši prevarant i falsifikator u razdoblju od svoje 15 do 21 godine života, po kojem je snimljen i čuveni film Catch me if you can (Uhvati me ako možeš) u kojem ga je glumio Leonardo Dikaprio.

    „Više od 45 godina radio sam sa FBI-om, savetovao ih i konsultovao se sa stotinama finansijskih institucija, korporacija i vladinih agencija širom sveta kako bih im pomogao u borbi protiv prevara. Ali iskustvo sam počeo da stičem pre više od 50 godina i to na neobičan način – bio sam jedan od najpoznatijih prevaranata na svetu“, kaže Abagnejl.

    Tvrdi da je imao makar osam različitih identiteta, uključujući pilota, lekara, zatvorskog službenika i advokata.

    Pobegao je iz policijskog pritvora dva puta pre nego što je napunio 21 godinu. Služio je manje od pet godina zatvora pre početka rada za federalnu vladu.

    Trenutno je konsultant i predavač za FBI akademiju. Takođe vodi i svoju privatnu konsultantsku firmu koja se bavi savetima u oblasti finansijskih malverzacija.

    „Iako se stidim onoga što sam kao mladić radio – varao, krao i usput obmanjivao i povređivao ljude – zahvalan sam što mi je pružena prilika da se promenim. Moja priča, koja je prikazana u mojoj autobiografiji iz 1980. godine, „Uhvatite me ako možeš“, pružila mi je širu publiku sa kojom mogu da razgovaram o sprečavanju prevare“, kaže Abagnejl, a mi vam donosimo njegove savete kako da zaštitite svoj identitet i sprečite da budete prevareni.

    Zaštitite svoj identitet

    Krađa identiteta je namerna upotreba tuđeg identiteta (npr. ime, adresa, broj socijalnog osiguranja, bankovni računi) za dobijanje novca i kredita, zapošljavanje, krađu imovine, falsifikovanje obrazovnih i drugih diploma, pristup zdravstvenoj zaštiti i još mnogo toga.

    Najgori scenario je kada onaj ko vam je ukrao identitet isprazni vaše bankovne račune, uzme vašu imovinu i proda ili trguje vašim osetljivim podacima.

     

    Tokom 2017. godine, tokom govora koji sam držao u Guglu, jedan mladić mi je postavio pitanje koje mi inače često pitaju: ​​„Imajući u vidu napredak u tehnologiji, nije li teže današnjim kriminalcima da vam ukradu identitet nego što je bio slučaj 1960-ih?“

    Moj odgovor bio je NE, nije teže. Zapravo, danas je oko 4.000 puta lakše ukrasti identitet nego što je to nekada bio slučaj.

    Tehnologija je najbolji alat za krađu identiteta

    Kradljivci identiteta vole tehnologiju jer im ona pruža siguran put do detalja iz vašeg života.

    Razmislite šta vam je sve dostupno sa samo nekoliko klikova – izveštaji o kreditnim karticama, brojevi bankovnih računa i lični i porodične podaci. Sve je tu.

    Samo morate da znate kako da tražite podatke, a varalice su veoma vešte u tome. Uz današnju tehnologiju, sve što lopov treba da uradi je da ode na internet, ukuca u servis za štampanje čekova vaše ime i broj računa, čekove pošalje u poštansku kutiju i to je to. Tu ide sadržaj vašeg tekućeg računa.

    Šezdesetih godina prošlog veka, kada sam pisao lažne čekove pod imenom neke firme ili nekog pojedinca i brojem računa – u suštini, prilikom krađe identiteta – bila mi je potrebna štamparska mašina sa četiri boje, oprema za unos teksta i tehničko znanje za pokretanje tih mašina.

    Sada, sve što treba da uradim je da odem na internet stranicu neke firme, uzmem logo firme, zatim uzmem logo banke čiji je klijent ta firma.

    Zatim bih morao da telefoniram odeljenju za potraživanja kompanije čiji identitet planiram da ukradem i da tražim instrukcije kako da im vratim sredstva koja im dugujem.

    I tako lako bih saznao sa kojim bankom posluje kompanija i broj bankovnog računa. Zatim bih otišao na internet sajt kompanije i pristupio njenom godišnjem izveštaju.

    Tako ću doći i do kopije potpisa predsednika ili generalnog direktora iz pisma na početku izveštaja, koji mogu da stavim na čekove koje sam stvorio uz pomoć svemoguće tehnologije.

    Sve je potpuno autentično do najsitnijih detalja – osim što novac nije moj, a ček je lažan.

    Nemojte koristiti debitnu karticu

    Želite da izbegnete krađu identiteta? Nikada, ali nikada nemojte da koristite debitnu karticu. Ja je ni nemam. Nikad je nisam imao i nikada neću. Ne preporučujem ih nikome – ni porodici, ni prijateljima, ni vama.

    Kao što sam rekao na Google talk-u, debitna kartica je sigurno najgore finansijsko sredstvo ikada dato američkom potrošaču. Zašto? Jednostavno je: svaki put kada je koristite, vaš novac i bankovni račun dovodite u rizik.

    Umesto toga, koristite kreditnu karticu. Ja koristim jednu za sve, čak i kada putujem u inostranstvo. Sa kreditnim karticama, savezni zakon ograničava moju odgovornost ako postoji neovlašćena upotreba moje kartice.

     

    Kada koristim kreditnu karticu, ja zapravo svaki dan trošim novac kompanije dok na kraju meseca ne platim račun.

    Ako dođe do velike krađe podataka i lopov na neki način dobije broj moje kreditne kartice i sa njom se zaduži za milion dolara, ja sam zaštićen.

    Neću biti odgovoran za bilo kakve kupovine. Sa druge strane, ako se dogodi isto i kriminalci dobiju podatke o mojoj debitnoj kartici, tada bih mogao da izgubim novac sa svog računa.

    Izvor: BIZLife

    Foto: Pixabay

    What's your reaction?

    Ostavite komentar

    Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

    developed by Premium Factory. | powered by Premium Hosting
    Copyright © 2020 bizlife.rs | Sva prava zadržana.

    MAGAZINE ONLINE