NAJSMRTONOSNIJA godina u istoriji SAD

Pridružite se poslovnoj zajednici od 20000 najuspešnijih i čitajte nas prvi

    NAJSMRTONOSNIJA godina u istoriji SAD

    Godina 2020. je bila najsmrtonosnija do sada u istoriji Amerike, prvi put sa više od tri miliona smrtnih slučajeva, čemu je značajno doprinijela pandemija koronavirusa.

    Konačni podaci o stopi smrtnosti za ovu godinu neće biti dostupni još nekoliko meseci, ali preliminarna statistika pokazuje da su SAD na putu da imaju više od 3,2 miliona smrtnih slučajeva ove godine, ili najmanje 400.000 više nego 2019.

    Broj smrtnih slučajeva u Americi se povećava skoro svake godine, ali su 2020. brojevi porasli za oko 15 odsto, a taj rast bi mogao da bude veći nakon što se obrade podaci iz decembra.

    Ovo bi mogao da bude najveći procentualni skok u broju smrtnih slučajeva od 1918. godine, kada su desetine hiljada američkih vojnika nastradale u Prvom svjetskom ratu a stotine hiljada Amerikanaca umrle u pandemiji gripa.

    Smrtni slučajevi su te godine povećani za 46 odsto, u poređenju sa 1917.

    Pre pandemije, postojao je razlog za nadu u pogledu trendova kod stope smrtnosti u SAD. Ukupna stopa smrtnosti je malo opala 2019. zbog smanjenja srčanih oboljenja i smrtnih slučajeva od kancera. Očekivani životni vek se neznatno povećao, za nekoliko nedjelja, drugu godinu za redom, prema podacima koje su objavili Centri za kontrolu i prevenciju bolesti.

    Međutim, očekivani životni vek bi 2020. mogao da opadne za cele tri godine, kaže Robert Andersen iz Centara za kontrolu i prevenciju bolesti.

    Epidemija koronavirusa u SAD je, direktno i indirektno, izazvala veliki broj smrtnih slučajeva. Od Kovida-19 do sada je preminulo više od 328.000 Amerikanaca i virus je postao treći vodeći uzrok smrti posle srčanih bolesti i raka. U određenim delovima godine, Kovid-19 je bio najveći ubica u SAD.

    Međutim, i neke druge vrste smrtnih slučajeva su bile u porastu. Mnogi od njih bi, takođe, mogli da budu povezani sa Kovidom. Virus je možda oslabio organizam pacijenata koji su se već nosili sa određenim bolestima, ili je možda smanjio negu koju su dobili, kaže predstavnik CDC.

    U ranim fazama pandemije, neki su izražavali optimizam da će bar broj smrtnih slučajeva u saobraćajnim nesrećama biti manji, ali prema neformalnim izveštajima do takvog pada – nije došlo.

    Broj samoubistava je opao 2019. u poređenju sa 2018. ali rani podaci pokazuju da se taj pad nije nastavio i ove godine, kažu Anderson i drugi stručnjaci.

    Međutim, broj smrti zbog predoziranja narkoticima se znatno povećao. I prije dolaska koronavirusa, SAD su bile usred najsmrtonosnije epidemije predoziranja drogama u svojoj istoriji. Podaci o toj kategoriji za 2020. još nisu dostupni, ali prošle nedjelje Centri za kontrolu i prevenciju bolesti prijavili su više od 81.000 smrti zbog prekomjerne doze opijata u 12 mjeseci, zaključno sa majem, što je najveći broj ikada zabilježen u razmaku od godinu dana.

    Stručnjaci veruju da je pandemija poremetila direktno lečenje i usluge pomoći zavisnicima.

    Međutim, možda najveći faktor su – sami narkotici. Kovid-19 je izazvao probleme u snabdevanju dilera droge, zbog čega oni sve više mešaju jeftini, smrtonosni fentanil sa heroinom, kokainom i metamfetaminima, kažu stručnjaci.

    “Ne mislim da je veliki broj novih ljudi iznenada počeo da uzima droge zbog Kovida. Međutim, ako išta, verujem da su narkotici koji stižu do korisnika više kontaminirani”, izjavila je Šenon Monat, istraživač sa Univerziteta Sirakjuz, koja proučava trendove slučajeva prekomerne doze narkotika.

    Izvor: CdM

    Foto: Pixabay

    What's your reaction?

    Ostavite komentar

    Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

    developed by Premium Factory. | powered by Premium Hosting
    Copyright © 2020 bizlife.rs | Sva prava zadržana.

    MAGAZINE ONLINE