NBS: Građevina BRŽA od ostatka ekonomije, vrednost projekata 25 mlrd. EUR
Narodna banka Srbije procenjuje da građevinarstvo, koje već nekoliko godina brže raste od ostatka ekonomije, može u srednjem roku da dostigne učešće od sedam odsto BDP, što je za jedan procent više u odnosu na ranije projekcije.
Analitičari centralne banke su do ovog zaključka došli analizirajući najznačajnije investicije u infrastrukturi. Pre svega izgradnju beogradskog metroa, komunalnu infrastrukturu, pruge Novi Sad – Subotica i Beograd–Niš–Skoplje, auto-puteve i brze saobraćajnice.
Ukupnu vrednost svih projekata procenili su na oko 25 milijardi evra, pri čemu svakako postoji mogućnost da taj iznos bude i veći, usled najavljenih projekata u sektoru energetike.
Ukupna dodata vrednost svih navedenih projekata, prema njihovoj oceni, iznosi blizu pet milijardi evra i raspoređena je na period od deset godina, tako da u svakoj godini u proseku predviđaju oko 500 miliona evra dodate vrednosti u građevinarstvu iznad onoga što su očekivali u ranijim projekcijama.
U avgustovskom izveštaju o inflaciji NBS naglašeno je da sektor građevinarstva brže raste od ostatka ekonomije od 2014, što ilustruju podaci o bruto dodatoj vrednosti koja je udvostručena od 2014. do 2019, uz prosečan godišnji rast za više od 10 odsto čime je udeo ovog sektora u BDP povećan sa tri procenta u 2013. na 5,7 odsto u 2019. i na sličnom nivou zadržan i u 2020.
Rastu građevinarstva direktno je doprinelo povećanje kapitalnih rashoda države. Izdvajanja u 2020. bila su 3,5 puta veća nego 2013., pri čemu je ovaj rast bio prvenstveno baziran na intenzivnoj izgradnji infrastrukturnih objekata. Razvoju građevinarstva doprinelo je i znatno poboljšanje poslovnog ambijenta usled postignute i očuvane makroekonomske stabilnosti.
Analitičari centralne banke procenjuju da brži privredni rast koji je rezultat rasta investicija neće dovesti do većih inflatornih pritisaka u srednjem roku, s obzirom na to da pojačana investiciona aktivnost utiče i na veći proizvodni potencijal, tako da se po tom osnovu proizvodni jaz ne bi brže zatvorio.
Pored toga, moguće je i da se smanje inflatorni pritisci, s obzirom na to da bi unapređen kvalitet infrastrukture mogao da smanji troškove poslovanja privrede.
Izvor: Politika
Foto: BIZLife
