"Ne dižite ruke od preduzetništva, ja sam uspeo iz 14. puta"

09/10/2020 | 09:09

„Ne dižite ruke od preduzetništva, ja sam uspeo iz 14. puta“

Prema statistikama koje je 2019. godine objavila Administracija za male biznise (SBA), oko dvadeset odsto start-ap preduzeća propada u prvoj godini od osnivanja. Otprilike polovina podlegne poslovnom neuspehu u roku od pet godina, a prvu deceniju preživi trećina. Ova statistika bi se mogla oceniti prilično sumornom.

Trend će se verovatno nastaviti u sličnom, ili možda i gorem pravcu i u tekućoj 2020. godini koja je veoma teška za opstanak malih kompanija zbog epidemije koronavirusa.

Iako postoji mnoštvo spontanih razloga koji mogu dovesti do toga da posao propadne, uglavom je to zato što osnivači prave određene greške. U razgovoru sa domaćim preduzetnicima, zaključili smo da su ovih šest grešaka najčeće.

Biti sam u poslu nije prednost

Iako se od preduzetnika neretko može čuti da je neuporedivo bolje za posao razvijati ga sam, kada se izvaga, to ipak ima više mana nego prednosti. Ono što se najčešće može čuti kao argument u korist solo razvijanja firme jeste to što se proizvod „mnogo brže razvija“.

Ipak, mane ovakvog poslovanja znatno su brojnije. Mladi preduzetnik koji se susretao sa neuspesima kada su mlade firme u fitanju, Miloš Takač, kaže da je prva i osnovna prednost igranja u timu postojanje više različitih ideja i mišljenja.

„Prednosti kada ste u timu, više različitih mišljenja i ideja, što je jako bitno da postoji jer kada ste sami može da se desi da se „zaljubite u svoju ideju“ i ne vidite mane. Možete da se oslonite na nekog drugog, da ne morate sve sami da obavljate. Sporije se razvija proizvod u timu, naročito ako članovima to nije primaran posao„, za BIZLife portal kaže Takač, osnivač onlajn buking platforme za timske sportove Sportico.

Kako navodi, firma je delom bila uspešna samim tim što je izašla na tržište i imala klijente, a propala je jer ih ipak nije bilo dovoljno da bi posao mogao da raste.

Istražujte pre nego što preduzmete rizik

Preduzetnici su na samom početku svog puta uglavnom veoma neusmereni. Svi trče za novom šansom, čini se, želeći odjednom sve. Ukoliko se u poslu ta praksa neguje, to može veoma skupo koštati početnike…u najboljem slučaju, samo neuspehom.

„Na početku, sve deluje kao šansa i svaki kontakt kao značajan. Kasnije shvatite da zaista nije tako, i da postoji mnogo obmana„, objašnjava za BIZlife portal preduzetnik Mirko Kiković, suvlasnik i suosnivač softverke kompanije Infidia, čiji je cilj da pomaže biznisima u dobijanju finansija na osnovu izdatih faktura. Osim toga, ovaj start-ap priznat od strane šest internacionalnih organizacija, ali i dobitnik dva granta EU H2020 programa.

Prema njegovim rečima, izvor preduzetničkog znanja su knjige i greška je čitati ih „u letu“ kada se već upustite u preduzetničke vode.

„Iz ove perspektive, smatram da je potrebno čitati knjige renominaranih preduzetnika i istraživača mnogo pre nego što se upustite u preduzetničke vode„, smatra on.

Zato, predistraživanje smatra veoma bitnim korakom. Ipak, predistraživanje se mora samostalno obaviti.

„Ako nismo platili nekome za analizu tržišta, već sami dovoljno vremena uložimo u predistraživanje, redukujemo strah od upuštanja u proces, a onda počinjemo da zamišljamo. A sa svakom daljom aktivnošću na projektu, sve nam je teže da pokidamo neuronske veze sa budućnošću koju smo tada u svojoj glavi projektovali“, objašnjava Kiković i dodaje da je rezultat toga odbijanje da se projekat napusti, a čak i kada ne ide sve po planu ulaže se dodatni napor. Ipak, iako je ovaj napor preduslov za uspeh, on ne dovodi nužno do njega, smatra on.

Objašnjavajući na koji način je neopohodno istražiti tržište da bi nešto postalo biznis, Kiković napominje da, iako ne postoji univerzalno pravilo, razvijanje ideje bi trebalo ograničiti samo grubim okvirima, „kako bi realizaciija inicijalne ideje dovela do potrebe za novim istraživanjima“. A kada je modifikovana ideja validirana upotrebom od strane korisnika, to postaje biznis.

„Iako je predistraživanje veoma bitno, važno je i usvojiti ideje koje neprestano nastaju tokom vođenja biznisa, a da bi izabrana unapređenja bila što efektnija, u razvoju ideje i tokom realizacije nikako ne smemo biti slepi i gluvi za savete drugih„, kaže Kiković za naš portal.

Važno je postaviti standarde

Kada odlučite da krenete nekim novim pravcem, da promenite posao, ili odbacite stari i neuspešni projekat da biste osnovali novi, verovatno je jedno od prvih pitanja kako odrediti cene usluga ili proizvoda. Zbog neizvesnosti o budućnosti posla, mnogi odluče da svoje proizvode i usluge prodaju za manje novca nego što ono vredi.

Iako, kako navodi, veruje u rad bez naknade ili za minimalnu zaradu ukoliko se na taj način stiču nove veštine, veoma je bitno odrediti cenu svojih usluga, smatra Kiković. Prema njegovim rečima, kada se gore pomenute nove veštine steknu, neophodno je potražiti tržište i klijente koji će ih adekvatno nagraditi.

„U suprotnom, repetitivnim poslovima i identičnim nivoom usluge ulazite u ciklus prevelikog angažovanja koji u jednom trenutku može da aktivira reptilski deo naših mozgova. U tom trenutku, impulsivna reakcija može dovesti do konflikta sa klijentima ili usmeravanja ka naizgled profitabilnijim angažmanima za identične usluge. Naravno, sve su to greške koje dovode do neuspeha„, naglašava on.

Sa ovim je saglasan i preduzetnik Miloš Takač.

Kako navodi, veliki je protivnik toga da se radi šta god se stigne i za bilo koju cenu, jer se tako luta.

„Bitno je da se napravi spisak troškova, koliko košta nov kompjuter, kancelarija, komunalije, potencijalni zaposleni, kancelarijski troškovi, bonusi zaposlenima na određeni period, hrana… Kada se krene iz tačke troškova drugačiju sliku preduzetnici imaju o ceni svog proizvoda, koliko će onda zaista naplatiti svoju uslugu. Kod nas je neki mentalitet da se konstantno obara cena, samo da bi dobili posao, i posle nekog vremena se čude što ne mogu da zarade novac…„, objašnjava on.

Bitno je biti štedljiv

Jedna od najčešćih grešaka koju osnivači prave jeste nepostojanje koncepta štednje i racionalnosti. Osim što je u ovom segmentu neophodno imati „saputnike“ čija će vas različita i kritička mišljenja naterati da se preispitate, ovaj problem neophodno je rešiti u svojoj glavi.

„Velika greška je i izlaganje troškovima koji nisu neophodni za sam biznis. Iako sam pri radu za drugog bio veoma štedljiv, u preduzetništvu sa nestabilnim prihodima je svaka mesečna pretplata veliko opterećenje, kao i neopravdani troškovi sastanaka i preskupe rente kancelarija. Štedljivost gradi biznis“, kaže Kiković i dodajte da je i sam u tome postao ekstreman.

Uspešni ste ukoliko ste uspehom okruženi

Iako je možda tačno da fizička samoća doprinosi boljoj koncentraciji na posao i njegov razvitak, bitno je uzeti u obzir da se uspešni ljudi uglavnom bili okruženi drugim uspešnim ljudima.

Kiković navodi da je i sam na svom početku bio deo prve generacije preduzetničkog programa ICT Hub-a koji je tada bio u Naučno Tehnološkom Parku. Kako kaže, sećanja na ove dane su mu jedna od najlepštih.

Par startapova iz ove grupe bilo je uspešno, a među njima je i CarGo.

„Međutim, istog trenutka kada start-ap postane uspešan, on uglavnom prelazi u novu kancelariju i prekidaju se veze sa onima koji još rastu. Da bismo prevazišli tu situaciju, nekoliko polaznika ova grupe je osnovalo svojevrsni alumni klub u kome smo pomagali jedni drugima, ali i drugim mladim ljudima na našim radionicama i predavanjima“.

Trenutno je Mirko deo jedne druge uspešne start-ap porodice, Impact Hub-a. Kako navodi, oni su zaslužni za detaljno sagledavanje njihove prezentacije od strane stručnjaka u toj oblasti Willa Carlina. Višestruki doprinos ispred Impact Hub-a im je dao i Žarko Kaluđerović. Za mentorske sesije je zaslužan Ugnius Ramanauskas (Civita), dok im je ogromnu pomoć pružio sjajni Joao Fernandes (Bright Pixel).

„Sve ovo je u okviru BlockStart akceleratora, čiji smo deo i gde smo nedavno izabrani u njihovih top 5 projekata. BlockStart nas je indirektno doveo i do toga da nas David Vatchev, R3 Venture Development Lead, kome smo jako zahvalni, predstavi bankarskim ekspertima i fondovima. Na kraju, bitan je i networking„, naglašava Kiković.

Ne „dižite ruke“ od preduzetništva

Kada se poredi klasičan posao gde postoji odnos nadređeni i zaposleni i preduzetništvo koje omogućava da ste sami sve u jednom, moglo bi se izneti sledeće poređenje: Kada zaposleni napravi puno grešaka na poslu – on bude otpušten, a kada preduzetnik napravi puno grešaka – on postane milioner.

Vlasnik i osnivač uspešnog start-apa Infidia do njega je došao iz četrnaestog puta.

„Dakle, samo učite, radite, ne ponavljajte iste greške i budite uporni dok ne dođete do tog broja ili budete bolji pa to postignete i pre. Za dalje pokušaje posle četrnaestog ne mogu da garantujem“, poručuje naš sagovornik budućim preduzetnicima.

Ovaj moto je, moglo bi se reći, u glavi svim preduzetnicima, kako onim uspešnim, tako i onima sa malo manje sreće.

„Ne odustati, pravićete greške, i ja sam ih pravio, ali je bitno da se čovek odmori, sabere misli i nastavi dalje. Ovo je najbolji savet koji sam dobio od prijatelja, viđao sam preduzetnike koji su prepametni i talentovani, ali nisu imali snage i volje da izdrže najteže periode koji se svima dese, pa odustanu. Tu će se videti ko je preduzetnik, ako prođete jednom kroz poraz i opet se vratite sa novom idejom i pokušajem, uspeh je neminovan, samo je pitanje kada ćete uspeti“, smatra Takač, koji trenutno radi na svojoj novoj ideji za koju je, kako navodi, još uvek rano da izađe na videlo.