Nejednakost u Srbiji među najvećim u Evropi
Srbija ima pet procentnih poena veću nejednakost od proseka Evropske unije, što znači da i dalje spada u države sa
najvećom nejednakosti na kontinentu, rečeno je na simpozijumu „Nejednakost u Srbiji“.
Član Fiskalnog saveta Nikola Altiparmakov rekao je da Srbija ima pet procentnih poena veću nejednakost nego prosek EU, a
skoro 15 procentnih poena veću nejednakost nego Slovačka, koja je zemlja sa najmanjom nejednakošću.
Na simpozijumu u SANU, Altiparmakov je naveo da je Srbija godinama u negativnom društvu zemalja sa najvećom nejednakosti
u čitavoj Evropi.
Altiparmakov je rekao da Slovačka i Srbija imaju sličan poreski sistem i naveo da bi se, kada bismo primenili slovački
poreski sistem, koji u odnosu na naš ima duplo veći neoporezivi cenzus, nejednakost u Srbiji smanjila za 1,3 procentna
poena.
Rekao je da je ključni krivac za jaz nejednakosti između Srbije i Slovačke nejednakost tržišnog dohotka, a ne poreska i
socijalna politika.
Ekonomista Gordana Matković kaže da je u Srbiji nejednakost veoma visoka u odnosu na zemlje EU i da je, prema evropskoj
anketi o prihodima i uslovima života (SILK) iz 2018, samo u Litvaniji i Bugarskoj veća nego kod nas.
Navela je da među 10 odsto najsiromašnijih u našoj zemlji, 35 odsto domaćinstava nema nikakva prihod.
Matković je rekla da u suštini 40 odsto među najsiromašnijima u Srbiji nemaju dohodak ili je on negativan, ali i navela
da je značaj dohotka u naturi u Srbiji najveći za siromašnije.
Pozivajući se na podatke iz 2017. godine analize SILK, Matković kaže da pojedinac u Srbiji koji je među 10 odsto
najsiromašnijih mesečno raspolaže sa svega 2.700 dinara, a tročlana porodica sa samo 4.700 dinara.
Ona je, međutim, navela, da se postavlja pitanje da li su realno sagledani najniži dohoci u različitim zemljama koje
koriste evropsku anketu SILK.
Profesor Ekonomskog fakulteta Milojko Arsić kaže da se nejednakost značajno smanjuje što je veći nivo javnih rashoda,
odnosno ulaganja u obrazovanje i zdravstvo.
On je rekao da je pouzdanost merenja podataka o nejednakosti problematična, naročito u manje razvijenim zemljama.
„Ukoliko se gleda kretanje ukupne nejednakosti u ovom regionu, u prethodnih 30 godina, nesumnjiv je trend povećanja
nejednakosti“, ocenio je Arsić.
Simpozijum je organizovao SANU u saradnji sa Ekonomskim fakultetom u Beogradu.
Izvor: Agencije
Foto: BIZLife
