Nejednakost u Srbiji među najvećim u Evropi

Pridružite se poslovnoj zajednici od 20000 najuspešnijih i čitajte nas prvi

    Nejednakost u Srbiji među najvećim u Evropi

    Srbija ima pet procentnih poena veću nejednakost od proseka Evropske unije, što znači da i dalje spada u države sa
    najvećom nejednakosti na kontinentu, rečeno je na simpozijumu “Nejednakost u Srbiji”.

    Član Fiskalnog saveta Nikola Altiparmakov rekao je da Srbija ima pet procentnih poena veću nejednakost nego prosek EU, a
    skoro 15 procentnih poena veću nejednakost nego Slovačka, koja je zemlja sa najmanjom nejednakošću.

    Na simpozijumu u SANU, Altiparmakov je naveo da je Srbija godinama u negativnom društvu zemalja sa najvećom nejednakosti
    u čitavoj Evropi.

    Altiparmakov je rekao da Slovačka i Srbija imaju sličan poreski sistem i naveo da bi se, kada bismo primenili slovački
    poreski sistem, koji u odnosu na naš ima duplo veći neoporezivi cenzus, nejednakost u Srbiji smanjila za 1,3 procentna
    poena.

    Rekao je da je ključni krivac za jaz nejednakosti između Srbije i Slovačke nejednakost tržišnog dohotka, a ne poreska i
    socijalna politika.

    Ekonomista Gordana Matković kaže da je u Srbiji nejednakost veoma visoka u odnosu na zemlje EU i da je, prema evropskoj
    anketi o prihodima i uslovima života (SILK) iz 2018, samo u Litvaniji i Bugarskoj veća nego kod nas.

    Navela je da među 10 odsto najsiromašnijih u našoj zemlji, 35 odsto domaćinstava nema nikakva prihod.

    Matković je rekla da u suštini 40 odsto među najsiromašnijima u Srbiji nemaju dohodak ili je on negativan, ali i navela
    da je značaj dohotka u naturi u Srbiji najveći za siromašnije.

    Pozivajući se na podatke iz 2017. godine analize SILK, Matković kaže da pojedinac u Srbiji koji je među 10 odsto
    najsiromašnijih mesečno raspolaže sa svega 2.700 dinara, a tročlana porodica sa samo 4.700 dinara.

    Ona je, međutim, navela, da se postavlja pitanje da li su realno sagledani najniži dohoci u različitim zemljama koje
    koriste evropsku anketu SILK.

    Profesor Ekonomskog fakulteta Milojko Arsić kaže da se nejednakost značajno smanjuje što je veći nivo javnih rashoda,
    odnosno ulaganja u obrazovanje i zdravstvo.

    On je rekao da je pouzdanost merenja podataka o nejednakosti problematična, naročito u manje razvijenim zemljama.
    “Ukoliko se gleda kretanje ukupne nejednakosti u ovom regionu, u prethodnih 30 godina, nesumnjiv je trend povećanja
    nejednakosti”, ocenio je Arsić.

    Simpozijum je organizovao SANU u saradnji sa Ekonomskim fakultetom u Beogradu.

    Izvor: Agencije

    Foto: BIZLife

    What's your reaction?

    Ostavite komentar

    Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

    developed by Premium Factory. | powered by Premium Hosting
    Copyright © 2020 bizlife.rs | Sva prava zadržana.

    MAGAZINE ONLINE