Neka se spremi obrazovanje - BIZlife

Pridružite se poslovnoj zajednici od 20000 najuspešnijih i čitajte nas prvi

    Neka se spremi obrazovanje

    Piše: Vedran Ivanković, Senior Specialist for Corporate Communications, Addiko Bank

    Digitalci su među prvima shvatili da se nešto dešava i da su promene neophodne. Posle njih su i klinci ukapirali da nema poente da uče ono što im kasnije neće koristiti. Roditelji su nastavili da viču na nastavnike i učitelje da ništa nisu naučili njihovu decu, a decu su nastavili da šalju u školu uprkos tome što znaju da je promena nužna.

    Aksiom oko koga se svi slažemo jeste da je većina segmenata naših života doživela transformaciju pojavom digitala. Više ne možemo da zamislimo život bez interneta i svega što on donosi. Obrazovanje je jedini segment koji digital koristi kao alat, ali se i dalje ne menja što se sadržaja tiče. Deca gledaju nastavnike preko televizora, nastavnici imejlom šalju deci testove, a roditeljske sastanke održavaju preko „Zuma”. Gradivo je i dalje isto ono koje smo učili pre nekoliko decenija. Možda se matematika i hemija nisu promenile, ali način na koji se predaje može da bude drugačiji.

    Svojevremeno sam slušao nadahnutu učiteljicu iz Finske koja je govorila o tome kako je deci do četvrtog razreda osnovne škole uvela „stop moušn” animaciju kao alat za učenje i kako im je matematiku predavala na taj način. Dosta nestvarno je izgledalo, ali joj je uspevalo. Takođe, govorila je o tome kako je spojila istoj toj deci muzičko i likovno u jedan predmet, koji se zvao umetnost. Puštala im je filmove kako bi im objasnila pojedine epohe, a opet je koristila „stop moušn” da oni nešto proizvedu kreativno i da nauče da razmišljaju na kreativan način. Učila ih je da budu kreativni i spremala ih je za neki posao koji nije nužno zahtevao poznavanje matematike i fizike. Kasnije je napravila program za UNICEF i isto sprovela u Peruu, Hong Kongu, Danskoj i raznim afričkim državama. Fascinantno je kako su deca uvek i svuda pozitivno reagovala.

    Čini se da danas kod nas roditelji plaćaju deci više privatnih profesora nego što ima predmeta. Ne kažem da sam ja bio neki svetli primer, imao sam i ja privatnog profesora iz matematike, ali sam, isto tako, imao profesorku u školi koja nas je terala da čitamo i pišemo sastave, da komentarišemo to što smo pročitali i negovala je različitost mišljenja u debati samo ako je ono utemeljeno na činjenicama. Imao sam i profesora na fakultetu koji me je terao da razmišljam i koji mi je davao literaturu koja pokriva suprotna mišljenja, uz obrazloženje da, ako hoćemo da odaberemo stranu, moramo prvo da upoznamo obe strane, pa tek onda da sudimo o tome šta nam više prija.

    Tehnologija je otišla dovoljno daleko da možemo da je koristimo u obrazovanju, i to na bazičnom nivou, koliko je nekom detetu potrebno. Obrazovanje treba da neguje radoznalost, a ne da decu tera u kalupe. Možda će ih onda i neki predmet stimulisati da naprave nešto kreativno umesto da gledaju nekog jutjubera kako se krevelji. Odnosno, da ne budu puki konzumenti sadržaja, već da proizvedu nešto što će ih ispuniti.

    Drugi par rukava je visoko obrazovanje. Kada su već stasali i došli dotle, klinci su provalili da im klasični fakulteti ne završavaju posao i počeli su da se obrazuju onlajn, uče razne programske jezike i time rešavaju probleme, a pre svih, svoj egzistencijalni. Stiv Džobs i Bil Gejts su im najčešći uzori. Odgovor na ovaj izazov je kudikamo lakši. Samo treba neko da im ponudi alternativu i objasni da će dobiti znanje koje mogu da unovče. Pojavili su se brojni moduli u postdiplomskim studijama koji relativno brzo mogu da daju mnoge odgovore na pitanja studenata. MBA studije su postale veoma zanimljive za nekoga ko već ima iskustva u poslu, a hoće da unapredi i znanje i zvanje. Ovo može da bude mustra i za osnovne studije. Više prakse, manje teoretisanja, uz prepakivanje predmeta i programa.

    Eto predloga za rešenje prve faze promene obrazovnog sistema. Sledeća faza bi došla brzo, a iziskivala bi da pitamo Skandinavce kako da prilagodimo sistem školstva onome što se zove realan život. U međuvremenu će i svet odlučiti kako će taj sistem da se zove i kako će da izgleda, jer ovaj liberalni kapitalizam nešto štuca i svi vide da nije baš najbolje rešenje za momenat u kome se čovečanstvo nalazi.

    Izvor: BIZLife magazin

    What's your reaction?

    Ostavite komentar

    Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

    developed by Premium Factory. | powered by Premium Hosting
    Copyright © 2020 bizlife.rs | Sva prava zadržana.

    MAGAZINE ONLINE