Nema kraja poskupljenjim: Biće VEĆE CENE manje-više svega

Pridružite se poslovnoj zajednici od 20000 najuspešnijih i čitajte nas prvi

    Nema kraja poskupljenjim: Biće VEĆE CENE manje-više svega

    Potrošačke cene u Srbiji u septembru ove godine u poređenju sa septembrom prošle godine, veće su za 5,7 odsto. Poskupljenjima, kako se čini, nema kraja jer iz Republičkog zavoda za statistiku (RZS) najavljuju da će kraja godine biti još rasta cena manje-više svega, a da se potom očekuje “smirivanje”.

    Cene hrane i pića najviše skočile

    U septembru su hrana i bezalkoholna pića poskupeli za 2,3 odsto, restorani i hoteli za 0,8 odsto, električna energija i gas za 0,5 odsto, a više su cene i zdravstvenih usluga, duvana, nameštaja.

    Direktor Republičkog zavoda za statistiku Miladin Kovačević rekao je za RTS, da što se tiče cena, cene hrane i pića su glavni faktor porasta u septembru u odnosu na avgust.

    U septembru imamo 5,7 a u avgustu 4,3, kaže Kovačević i ističe da razlika potiče uglavnom od povećanja cena hrane i pića.

    “Taj tekući porast u septembru u odnosu na avgust je 2,6 odsto. Tu je najvažnije meso i sezonsko povrće, koje vuče značajno indeks cena i to je ono što imamo u septembru”, rekao je Kovačević.

    Dodaje da je u celoj godini najznačajniji rast cena energenata – rasle su od početka godine.

    “Sećamo se porasta cena struje u nekim mesecima, mart, april, pa posle cena naftnih derivata, rast cene nafte na berzama. Prošle godine je bila ispod 30 dolara ili barel, a sada preko 80 dolara za barel”, podvukao je Kovačević.

    Što se tiče cene nafte, Kovačević ističe da je to posledica niske baze u 2020. godini, godini najjačeg epidemijskog šoka i to je sad vraćanje.

    Kakve su prognoze?

    “Ono što možemo videti na osnovu onoga što Ministarstvo finansija predviđa u planiranju budžeta, pre svega u nacrtu rebalansa, da ćemo imati smirivanje sledeće godine, do polovine godine bismo mogli računati da će doći do smirivanja cena generalno, a to je prognoza MMF-a u poslednjem izveštaju, bazira se na činjenici, na dijagnozi da je rast cena u najvećoj meri posledica disbalansa koji je napravila pandemija – neusklađenost potrošnje i ponude”, kaže Kovačević.

    Moramo sagledavati sve faktore, epidemija je s jedne strane – neuskađenost ponude i tražnje, izvesni prekidi lanaca snabdevanja, smanjena ponuda, povećana tražnja, monetarne politike su bile ekspanzivne, novca ima više u opticaju, smanjena ponuda i više novca u opticaju izaziva rast cena, kaže Kovačević.

    Prema njegovim rečima, druga stvar su šokovi koji nisu posledica same pandemije, to je šok rasta cene energenata, gasa, pa se to preliva na rast cena struje, naftnih derivata.

    Smatra da se taj deo nije mogao predvideti u tom smislu da je neka međunarodna stručna ustanova očekivala, julski izveštaj MMF-a nije predviđao takve stvari, “bili smo zatečeni od pre par nedelja, kada se to odigralo”.

    Cene će i dalje rasti

    Kovačević kaže da će do kraja godine biti još rasta cena, manje-više svega.

    U avgustu i septembru vidimo prvo rast cena industrijskih proizvoda za nekih 11, odnosno 12 odsto i poskupljenje hrane. Ukupan rast na međugodišnjem periodu – avgust na avgust je oko 24 odsto, pa u septembru dodatno sezonsko povrće i meso. Vidimo probleme u ponudi kada je u pitanju meso, ali se posle očekuje smirivanje, zaključuje Kovačević.

    Uz poskupljenja u prodavnicama, građani u nekoliko opština u Srbiji mogu da očekuju i veće iznose računa za komunalije jer je poskupljenje daljinskog grejanja ovih dana tražilo pet toplana- u Novom Sadu, Smederevu, Novoj Varoši, Zaječaru i Obrenovcu, prenose mediji.

    Poslodavci upozoravaju na problem povećanja cene struje za preduzeća

    Unija poslodavaca Srbije uputila inicijativu da se zaustavi trend drastičnog povećanja cene električne energije za preduzeća.

    Ono će kako navode,  dovesti do skoka cena većine proizvoda i usluga, a istovremeno ugroziti poslovanje značajnog broja firmi. Od Elektroprivrede Srbije (EPS) je zatraženo da svoje kupce zaštiti od fluktuacije cena na tržištu u uslovima kada nema inflacije i da se na taj način obezbedi opstanak srpskih preduzeća.

    Anketirajući preduzeća o mogućem poskupljenju struje, Unija je došla do podatka da čak 82 odsto firmi smatra da će skuplja energija dovesti do poskupljenja njihovog proizvoda ili usluge i tato je poziva nadležne na blagovremeni razgovor o budućim poskupljenjima struje.

    NBS: 60% međugodišnje inflacije zbog faktora na koje ne može da se utiče

    Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, inflacija je u septembru ove godine na mesečnom nivou iznosila 0,8 odsto, odnosno 5,7 odsto u odnosu na isti mesec prethodne godine.

    NBS saopštila je ove nedelje da je pri tome, gotovo 60 odsto međugodišnje inflacije bilo opredeljeno faktorima na koje monetarna politika ne može da utiče – cenama neprerađene hrane i energenata, koji čine jednu četvrtinu potrošačke korpe.

    Ove dve grupe proizvoda, zajedno posmatrano, doprinele su međugodišnjoj inflaciji sa 3,3 procentna poena. S druge strane, dugogodišnja relativna stabilnost deviznog kursa, koja će biti očuvana i u narednom periodu, predstavlja snažno sidro cenovne stabilnosti, navodi NBS.

    Cene neprerađene hrane su u septembru ove, u odnosu na septembar prethodne godine, bile veće za 17,9 odsto, najviše kao posledica rasta cena svežeg povrća od 36,2 odsto i rasta cena svežeg mesa od 15,1 procenata.

    Snažan rast cena hrane globalno

    Takva kretanja su rezultat snažnog rasta cena hrane na globalnom nivou, kao i efekta niske prošlogodišnje baze – cene i jedne i druge grupe proizvoda tokom prethodne godine bile su na izrazito niskim nivoima.

    U manjoj meri, međugodišnjem rastu cena neprerađene hrane u septembru doprineo je i rast cena svežeg voća od 6,2 odsto.

    Cene energenata su u istom periodu povećane za 9,5 odsto, pre svega kao posledica snažnog rasta cene nafte na svetskom tržištu i dostizanja njenog pretkriznog nivoa, koji je za posledicu imao i povećanje cena derivata nafte na domaćem tržištu od 16,3 odsto u odnosu na septembar prethodne godine, kada su cene bile na znatno nižem nivou.

    Bizlife

    Kada je reč o povećanju međugodišnje inflacije u odnosu na avgustovskih 4,3 odsto, ono je i dalje pretežno vođeno rastom cena neprerađene hrane, i to pre svega cenama povrća, koje su tokom celog trećeg tromesečja imale sezonski neuobičajeno kretanje, između ostalog, i zbog nepovoljnih vremenskih uslova i suše tokom letnjih meseci.

    U manjoj meri, ubrzanju inflacije u septembru doprinele su i cene mesa i voća, kao i cene pojedinih usluga.

    Šta su dalji rizici u pogledu inflacije?

    Prema projekciji Narodne banke Srbije, međugodišnja inflacija će u naredna dva tromesečja najverovatnije nastaviti da se kreće iznad gornje granice ciljanog raspona od 3,0 ± 1,5 odsto.

    Od drugog tromesečja naredne godine očekujemo povratak međugodišnje inflacije u granice cilja, a zatim od druge polovine godine i njeno kretanje oko centralne vrednosti cilja, čemu će svakako doprineti i očuvanje stabilnosti deviznog kursa i u narednom period, navode u NBS.

    S obzirom na visoku bazu iz ove godine, postoji mogućnost da se u drugoj polovini sledeće godine ukupna inflacija nađe i u donjoj polovini ciljanog raspona od 3,0 ± 1,5 odsto.

    Rizici u pogledu inflacije u narednom periodu odnose se pre svega na kretanja cena neprerađene hrane i globalne cene energenata, upozorava NBS.

    Izvor: BIZLife, RTS, Beta

    Foto: Pixabay, Beta/Miloš Miškov, Beta/Dragan Gojić

    What's your reaction?

    Ostavite komentar

    Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

    developed by Premium Factory. | Copyright © 2020 bizlife.rs | Sva prava zadržana.

    MAGAZINE ONLINE