„Nemerljivi gubici srpskog turizma – mnogi u minusu 100% već mesecima“

Pandemija korona virusa najviše se odrazila na sektor turizma svuda u svetu, a najviše je, po svemu sudeći pretrpelo ugostiteljstvo i industrija organizacije različitih događaja. Rezultati koje je turistička privreda Srbije ostvarila rekordne 2019. godine obećavali su da će i naredne godine turizam u Srbiji imati najuspešniju sezonu.

Iako su nedostatak stranih gostiju u zemlji pokušali da nadomeste domaći gosti koji su se odlučili da odmor tokom letnjih meseci provedu u Srbiji, epidemija korona virusa dovela je do toga da turizam vapi za sektorskom pomoći, a takođe je primorala turističku industriju da razmatra nove mere zaštite putnika, kao i da promeni način rada.

O tome kada možemo očekivati oporavak ove grane i kolike su štete bile do sada,  kako ih nadomestiti za BIZLife portal govori sekretar Udruženja za turizam Privredne komore Srbije Tijana Maljković.

• Da li se sada preciznije može reći koliku je štetu pretrpeo turizam u Srbiji i na koje segmente ove grane se kriza najviše odrazila?

Prema nekim prvim saznanjima tokom proleća, šteta u turizmu procenjivala se na oko 300 miliona evra za samo šest meseci. Na kraju 2020., prema podacima resornog ministarstva, ukupna šteta u turizmu u Srbiji procenjuje se na milijardu evra, ali je veoma teško dati tačnu procenu jer su ukupni gubici u manifestacionoj industriji i ugostiteljstvu nemerljivi. Prema podacima iz APR-a u aprilu 2020. godine ukupno je u oblasti turizma i ugostiteljstva poslovalo blizu 8.000 privrednih društava i oko 26.000 preduzetnika, a ukupan broj događaja koji se očekivao u 2020. prema statistici je oko 17.000. Oni su otkazani ili pomereni za 2021. godinu. Ukupan broj zaposlenih u celoj „event“ industriji je oko 10.000 stalnih i 50.000 honorarnih odnosno  sezonskih poslova, a ukupno generisan turistički i poslovni prihod oko 250 miliona evra za manifestacioni turizam je procenjen od strane grupacije organizatora događaja, gde samo „EXIT“ festival godišnje generiše preko 20 miliona evra.

Sektor organizatora događaja, manifestacija, kongresa, svadbi, ketering usluge, agencije za dekoraciju, poslastičari, radnje sa venčanicama, zajedno sa sektorom noćnih klubova i barova je stopiran, odnosno, zabrana okupljanja i rada su i dalje na snazi, pa su njihovi gubici enormni, ne samo u Srbiji već i u celom svetu.

Ostali segmenti turizma, pored ugostiteljstva i manifestacija, kao što su avio saobraćaj, nautički turizam, usluge smeštaja gde spadaju hosteli, planinski domovi, kategorizovani stanovi u gradovima, hoteli kao najveće investicije i strane i domaće u Srbiji, turističke agencije, vodiči, proizvođači suvenirskog programa, usluge prevoza (rent a car agencije) rade sa svojih pet odsto kapaciteta i u gubicima su 100 odsto mesecima unazad…

• Da li je pomoć, odnosno zamenski vaučeri I isplata tri minimalca bila dovoljna I da li će ovom sektoru biti potreban još neki vid podrške u narednom periodu? Na koji način se PKS uključila u rešavanje nastalih problema?

Privredna komora Srbije od početka krize aktivno radi na definisanju mera kako bi se umanjile posledice pandemije Kovid 19 po čitavu privredu, pomogle i oživele najugroženije privredne grane, među kojima je i turizam i ugostiteljstvo. Od marta smo u stalnom kontaktu sa predstavnicima turističke privrede i sa resornim ministarstvima, sa ciljem da se pronađu što bolja rešenja za podršku delatnostima koje su zbog pandemije potpuno neaktivne ili tek počinju da rade.

Pomoć u vidu isplate minimalca i smanjenja poreza i doprinosa koju je država donela u okviru mera podrške radi saniranja posledica krize za sve privredne subjekte iz svih sektora, pomogla je da radnici u hotelima, turističkim agencijama, nautičkoj privredi, ugostiteljstvu, banjama i firmama koje se bave organizacijom događaja i kongresa, ne ostanu bez posla i da firme održe minimum poslovanja.

U prvom mahu pomoć od tri minimalca, u drugom mahu dva i sada pred kraj godine jedan minimalac samo za privredne subjekte čija pretežna delatnost iz oblasti turizma, ugostiteljstva, rent a kar usluga jeste značajno pomogla.

Jedna od prvih podsticajnih mera za razvoj domaćeg turizma u uslovima krize bila je i novih dodatnih 400.000 vaučera za odmor u Srbiji koji su odobreni u maju, doprineli su da se hoteli po odmorišnim destinacijama popune tokom letnje sezone i oporave od gubitka koji je nastao od marta do maja.

PKS je u razgovorima sa ministarstvima finansija, privrede i turizma i Fondom za razvoj, definisala  posebne kriterijume za firme u delatnosti turizma, smeštaja, ugostiteljstva, organizacije manifestacija i putničkog saobraćaja, sa ciljem da ove delatnosti, čiji je opstanak  ugrožen, dobiju prioritet u dodeli sredstava Fonda.

Prva sektorska mera pomoći privredi u Srbiji upravo je bila namenjena privrednim subjektima u turizmu – hotelijerima. Subvencija za hotele u gradovima i opštinama sa gradskim sredinama čija popunjenost nije zavisila od sezone već od manifestacionog, poslovnog turizma uglavnom, vrlo je značajna podrška, i doprinela je da pored očuvanja radne snage, kompanije opstanu i prežive period u kojem su otkazani svi kongresi, kao i dolasci poslovnih ljudi.

• Nemerljivu štetu imali su upravo gradski hoteli?

Popunjenost gradskih hotela od sredine marta 2020. do danas smanjena je za čak 93 odsto. Zatvaranjem granica kao i zabranom okupljanja, hoteli u gradskim sredinama, gotovo potpuno su onemogućeni da rade. Direktne subvencije su realizovane preko Ministarstva turizma, trgovine i telekomunikacija, i svaki kategorizovani hotel u gradu, ili opštini sa gradskom sredinom dobio je 350 evra po ležaju i 150 evra po smeštajnoj jedinici (sobi). Hoteli u gradovima i gradskim sredinama na žalost i dalje beleže pad broja gostiju, ali su mnogi sobe iznajmili kao poslovni prostor – kancelarije, na mesečnom nivou.

• Jedna od direktnih sektorskih mera podrške privredi je takođe namenjena privrednim subjektima u turizmu?

Vlada Srbije usvojila je Program rasporeda i korišćenja subvencija za podršku radu turističkih agencija organizatora turističkih putovanja zbog poteškoća u poslovanju prouzrokovanih epidemijom koronavirusa koji predviđa subvencionisanje dela troškova u postupku pribavljanja garancija putovanja, a resorno ministarstvo je raspisalo javni poziv 19. novembra 2020. godine. Novčana sredstva su uplaćena krajem decembra.

Takođe, na inicijativu turističke privrede preko Privredne komore Srbije, a u saradnji sa Ministarstvom trgovine, turizma i telekomunikacija i resornim institucijama upućene su dodatne inicijative za oporavak privrednih subjekata u turizmu za prvi deo sledece godine.

Zlatibor, 01.01.2021. – Veliki broj ljudi na ulicama i u kaficima prvog dana 2021. godine na Zlatiboru. (BETAPHOTO/DRAGAN KARADAREVIC/MO)

• Da li je to što se veliki broj građana opredelio za odmor u Srbiji tokom letnje sezone uspeo makar malo da nadomesti gubitke hotelijerima?

Prema podacima Turističke organizacije Srbije, našu zemlju u 2019. godini posetilo rekordnih 3,7 miliona turista, uz gotovo jednaku raspodelu domaćih i stranih turista.

Tokom prva dva meseca 2020. godine, u Srbiji je boravilo je ukupno 453.728 turista, što je za 21,4 odsto više u odnosu na period januar-februar 2019.

Ostvareno je ukupno 1.419.313 noćenja (što je za 22,5 odsto više u odnosu na period januar-februar 2019. godine).

Najveći broj dolazaka i noćenja, u tom  periodu, ostvarili su domaći turisti. Ovi podaci nam ukazuju na to da bi 2020. godina bila turistički najuspešnija da nije došlo do izbijanja krize izazvane virusom COVID-19.

U martu odnosno prvoj polovini meseca zabeležen je boravak 102.623 turista, koji su ostvarili 344.596 noćenja.

Zahvaljujući odličnim rezultatima u januaru i februaru proše godine, pre nego što su granice mnogih zemalja zatvorene za putovanja, pad dolazaka stranih turista u našu zemlju je za prvi kvartal  godine (januar-mart) jednocifren i iznosi 8,3 odsto.

Srbija beleži daleko veći rast domaćih gostiju tokom letnjih meseci, a tokom vanrednog stanja, interesovanje za boravak u seoskim domaćinstvima i vikendicama je bio vrlo primetan, stoga su se predstavnici ruralnog turizma i kategorizovanog privatnog smeštaja pripremili i ponudili svoje kapacitete tokom novogodišnjih praznika i rasprodali još na jesen.

Statistički podaci od januara do oktobra 2020. pokazuju da je u prvih deset meseci ove godine u Srbiji boravilo za 48 odsto manje gostiju u odnosu na isti period prošle godine.

• Delovalo je da će turizam u Srbiji imati najuspešniju sezonu, kakve su procene, kada bi turizam mogao da počne da se oporavlja? Šta možemo očekivati ove godine?

Turizam, kao i putnički saobraćaj su dve grane privrede koje su najpogođenije od početka pandemije. One su najosetljivije na svaku vrstu promene, ali se i takođe najbrže oporavljaju.

Trend putovanja u svetu se zbog Kovid krize značajno promenio i zabeležena kretanja turista su uglavnom u vrlo bliskom okruženju u mestu samog prebivališta, i  pretpostavlja se da će tako biti i u 2021.. Takođe pojavili su se novi trendovi rezervacija i odabira destinacija, online plaćanja kao i digitalnih potovanja kroz mnoge gradove. Na ovaj način su mnoge destinacije promenile način komuniciranja i promocije, ali su se i razvile posebne potrebe  kod putnika… Ponude za digitalne nomade koji mogu da rade sa bilo koje tačke na planete i da tu borave par meseci, do velikog broja upita za single putovanja, potražnje hotela sa specijalnim safe & clean standardima, bleisure putovanja gde se spaja poslovno putovanje sa nekim danom odmora, i novih putovanja gde je obavezan dodir sa lokalnim stanovništvom, hranom, i običajima.

Procene mnogih govore da će se turizam vratiti na prvobitno stanje za tri do pet godina, ali ljudska potreba za kretanjem, istraživanjem i odmorom u mnogi predelima presudiće da se putnici ranije oslobode strahova…

Sve zavisi od klimatskih uslova same destinacije, dostupnosti (avio letova, puteva, direktnih linija) kao i cenovne politike i ponuda.

Sama vakcinacija koja je upravo počela u mnogim delovima sveta ubrzaće vraćanje na stari  način života ali sa neizvesnošću čekamo vesti koje će zemlje uvesti COVID pasoše i koje restrikcije će ostati na snazi. 

Izvor: BIZLIfe/Jelena Andrić

Foto: Pixabay, Beta, Privatna arhiva/Mirko Tabašević