Nova POMOĆ PRIVREDI ovog puta mora biti SELEKTIVNA
Najava nove pomoći privredi i građanima je očekivana, kaže počasni predsednik Unije poslodavaca Nebojša Atanacković, ali naglašava da država mora da konkretizuje pomoć određenim socijalnim kategorijama i da „davanje iz helikoptera svim građanima“ ne bi smelo da se ponovi jer je to rasipanje novca.
Kako piše Blic, preduzeća bi mogla da očekuju pomoć u vidu 32.000 dinara po zaposlenom za dva meseca ili oko 48.000 dinara za tri meseca.
Sada je samo pitanje da li će novčana pomoć biti ista i za male i za velike privrednike jer u prethodnim paketima mera nije deljena linearno. Pitanje je i kakvi će biti uslovi, a znamo da je i u prvom i u drugom krugu, uslov bio da nema otpuštanja više od 10 odsto radnika, i to tri meseca nakon dobijanja poslednje minimalne zarade.
Ono što je izvesno jeste da će biti i pomoći za najugroženije sektore. Kako je predsednik Aleksandar Vučić najavio biće i „sektorske pomoći za turizam, za hotelijere, turističke agencije, vodiče, za autobuske prevoznike, sa još pola minimalca“.
Novi PAKET POMOĆI za privredu obuhvatiće više od MILION ljudi
Atanacković za Politiku kaže da ne treba pomagati svima na isti način u određenoj privrednoj grani. Do sada se, smatra, pokazalo da je velika razlika u pomoći potrebnoj hotelu koji se nalazi u velikom gradu u odnosu na hotel u turističkom centru.
„Država treba da bude selektivna i da preko Poreske uprave vidi poslovanje firmi i pomogne onima koji su u krizi i mimo svoje krivice ne mogu da ostvare promet. Ukoliko ne može da se napravi ravnoteža troškova i prihoda firme, onda ne vredi odlaganje plaćanja poreza“, ističe Atanacković.
U Srbiji posluje oko 400.000 privrednih subjekata i veliki broj njih, bez obzira na garantnu šemu, ne može da dože do kredita za likvidnost zato što nemaju dovoljnu solventnost.
„S privrednicima koji su u težoj situaciji, a već imaju kredite, poslovne banke neće da ulaze u rizičan posao zato što su i same u opasnosti da će ih država kazniti i kasnije oglobiti. Ne sme rizičnost kredita da dođe na nivo od 25 odsto iznosa, jer se u tom slučaju ukida garancija države, budući da ona ne garantuje 100 odsto. Država je prošle godine dala dve milijarde evra kroz garancije bankama i to još nije iskorišćeno. Odobreno je nešto više od 15.000 takvih kredita“, objašnjava sAtanakcović.
Profesor Ekonomskog fakulteta Milorad Filipović kaže da mu najavljeni paket pomoći lepo zvuči, ali ne deluje realno.
„Mislim da država zaista mora da se uključi, ali ta pomoć mora da bude sužena. Mnoga preduzeća su prošle godine po inerciji koristila pomoć, bez obzira na to što im nije bilo toliko neophodna“, kaže Filipović.
Prema njegovim rečima to jasno pokazuje da bi ovog puta državna pomoć morala da bude provučena kroz „debele filtere i levak“ i da ne ide široko svima, već da se novac daje samo gde je neophodno da bi se održala aktivnost i da ne bi došlo do gašenja preduzeća.
Izvor: 021
Foto: Pixabay
