Nova pravila: Kompanije u Nemačkoj MORAĆE da postavljaju žene u UO

Nemačka koaliciona vlada pristala je na obaveznu kvotu za žene u upravnim odborima kompanija koje su listirane na berzi.

Tako, kompanije koje u upravnim odborima imaju više od tri rukovodioca moraju imenovati najmanje jednu ženu za direktora, navodi se u saopšenju nemačkog ministarstva za porodična pitanja, starije građane, žene i mlade.

Konačna odluka o novoj meri očekuje se sledeće nedelje.

„Neće više biti upravnih odbora bez žena u velikom kompanijama“, rekla je Franciska Gifaj, ministarka za porodična pitanja Nenačke, koja je ovu odluku opisala kao istorijku.

Janina Kugel, bivša direktorka ljudskih resursa u kompaniji Simens bila je među nekoliko istaknutih žena lidera i kampanja u Nemačkoj koje su pozdravile vest.

Nemačka zaostaje za nekoliko glavnih ekonomija kada je u pitanju udeo žena na rukovodećim položajima. Prema švedsko-nemačkoj fondaciji Olbrajt, žene čine samo 12,8% upravnih odbora u 30 najvećih nemačkih kompanija listiranih na berzi.

Poređenja radi, žene su angažovane na 28,6% rukovodećih funkcija u vodećim kompanijama u Sjedinjenim Državama, 24,9% u Švedskoj, 24,5% u Britaniji i 22,2% u Francuskoj.

Nemačka NAZADUJE po pitanju rodne raznolikosti

Prema Olbrajt fondaciji, nijednu od najvećih nemačkih kompanija ne vode žene, pa se čini da zemlja nazaduje kada je u pitanju rodna raznolikost. Broj žena u upravnim odborima kompanija u sastavu indeksa DAX pao je na 23 početkom septembra u odnosu na 29 godinu ranije.

Ipak, pravno obavezujuće kvote kao sredstvo za postizanje rodne ravnopravnosti su kontroverzne. Protivnici tvrde da su previše striktne i da mogu dovesti do toga da žene budu nepravedno unapređene ili da se smatraju nepravedno unapređenim. Ali bez kvota napredak je bio spor.

Prema mišljenju poznate sociološkinje Jute Almendinger, odluka o uvođenju kvote prati decenijsko lobiranje žena u Nemačkoj po pitanjima koja se odnose na rodnu ravnopravnost na radnom mestu. „Konačno je prekinut dugi zastoj kada su vodeći konzervativci počeli da podržavaju reformu, zahvaljujući neumornim naporima i pritisku mnogih žena i mreža“, rekla je za Almendinger.

Tokom poslednjih nekoliko meseci, žene iz biznisa, civilnog društva, akademske zajednice i umetnosti uključile su se u koordinisanu kampanju koja se zalagala za donošenje zakona, uključujući društvene medije i hešteg #jetztreichts i #ichvill, što znači Dosta je bilo i želim.

„Uprkos našem uspehu, imamo još mnogo posla“, rekla je Almendinger, ukazujući na potrebu šireg povećanja raznolikosti u organima upravljanja i rešavanja strukturnih nejednakosti u poreskom sistemu za koje je rekla da favorizuju muške izdržavatelje. „Rodno pitanje je samo jedna važna dimenzija“, dodala je ona.

Kvote za nadzorne odbore dale rezultate

Nemačka je usvojila obavezne kvote za nadzorne odbore 2015. godine, sa učinkom da žene sada čine 36% uloga neizvršnih odbora u velikim kompanijama, prema Evropskom institutu za ravnopravnost polova. Prema državnom sistemu korporativnog upravljanja, nadzorni odbori nadgledaju upravne odbore, ali ne donose odluke koje uključuju svakodnevno poslovanje.

Pet drugih zemalja EU – Belgija, Francuska, Italija, Austrija i Portugal – usvojile su obavezne rodne kvote za odbore velikih kompanija listiranih na berzi.

„Učinak ovih kvota je jasan. U 2020. godini žene su činile 37% članova odbora najvećih kompanija na listi u državama članicama sa obavezujućim kvotama, u poređenju sa 25% u zemljama sa blagim merama ili koje nisu preduzele nikakve mere“, rekao je Evropski institut u nedavnom izveštaju.

Norveška je bila prva država na svetu koja je propisala rodne kvote za korporativne odbore, zahtevajući da žene popune 40% mesta u odborima.

Izvor: BIZLife

Foto: Pexels